POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONIKE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ ELEKTRONIKE / ELEKTROTEHNIKE
Diode-seminarski rad
Primenjena elektronika-seminarski rad
Gledaj Filmove Online  

 

 

 

 

 

 

 

HIBRIDNA VOZILA  

1.1 Električna vozila

O električnim vozilima (EV) se obično razmišlja kao o nečemu veoma savremenom ili čak kao o nečemu što pripada budućnosti. Takav stav ima svog osnova mada je istina sasvim drugačija. EV su se pojavila uporedo ili čak pre vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). 1895. godine kada je automobilska industrija počela da se razvija, mnogi konstruktori su smatrali da će električni pogon biti usvojen za pokretanje drumskih vozila. Uzroke za takav stav treba tražiti u činjenici da je tehnologija korišćena u električnom tramvaju u to vreme bila dobro razvijena dok su se motori SUS tada tek počeli razvijati. U to vreme pogonski sistem EV sačinjavali su: olovni akumulatori i motor jednosmerne struje čija je brzina regulisana posredstvom otpornika.

Primat SUS motora nad električnim pogonom osiguran je oko 1915.

godine. Tada su stepen i brzina razvoja SUS motora u odnosu na električni pogon bili takvi da su obezbeđivali zadovoljenje težnje ljudi za sve bržim i snažnijim i vozilima. Jedan od mogućih uzroka koji su konačno u prvi plan izbacili vozila sa SUS motorom bila je pojava električnog pokretača SUS motora. Uz njegovu upotrebu vožnja vozila sa SUS motorom postala je jednako udobna kao vožnja električnim vozilom (izuzev buke).

Posledica svih nepovoljnih uslova za razvoj EV dovela je do gotovo potpunog prestanka razvoja i proizvodnje električnih vozila oko 1920. godine. Renesansa EV nastupa šezdesetih godina sa razvojem ekološke svesti kod ljudi. Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala istraživanja na polju EV .

 Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasična vozila (sa SUS motorom) leži u činjenici da je domet ovakvih vozila znatno manji. Kao kompromisno rešenje pojavljuju se Hibridna električna vozila, koja kombinuju dva različita pogona, od kojih je jedan upravo električni. 

 

1.2 Hibridna Električna Vozila (HEV)

 

Hibridna Elektricna Vozila HEV spadaju u vozila sa niskom emisijom štetnih gasova (LEV – Low Emission Vehicles). Oni se zasnivaju na dva izvora energije- agregatu za pretvaranje energije (motor SUS ili goriva ćelija) i agregatu za akumuliranje proizvedene energije (akumulatori ili ultrakapacitatori). Kompletan pogonski sistem sačinjavaju: toplotni motor, električni generator, električni motor, energetski pretvarač i akumulatorske baterije. Smisao postojanja HEV se nalazi u činjenici da ova vozila nemaju problema sa radijusom kretanja jer koriste hemijsko gorivo za pogon toplotnog motora i istovremeno su ekološki čistija i efikasnija u odnosu na klasična vozila jer koriste pogodnosti električnog pogonskog sistema.

Snaga instalisanih toplotnih i električnih mašina je veća od potrebne vučne snage i sam sistem je neuporedivo složeniji od EV i vozila sa SUS motorom.

 

Postoje dve osnovne konfiguracije HEV: serijska i paralelna. Izuzetak je Tojotin model Prius koji je kombinovano, serijsko-paralelno.

 

U HEV se koriste baterije drugačijih karakteristika u odnosu na EV. U ovom slučaju je mnogo značajnija specifična snaga i mogućnost brzog punjenja i pražnjenja akumulatora nego njihova velika specifična energija kao što je slučaj kod EV. Kapacitet akumulatora je manji nego kod EV. Tehnologija HEV je potpuno razvijena tako da bi ona mogla da zamene klasična vozila.

 

Radijus kretanja nije problem kao ni infrastruktura jer se koriste standardne benzinske pumpe. Jedini nedostaci su njihova velika cena, velika masa i složenost.

  

 

2. HIBRIDNI POGONSKI SASTAV

 

          Kao sto je vec pomenuto, hibridni pogonski sastavi se mogu podeliti, u odnosu na vezu električnog i mehaničkog dela

na tri grupe:

 

  • Serijski (eng. Serial)

 

  • Paralelni (eng. Parallel)

 

  • Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

 

 

 

 

Sa druge strane u odnosu na autonomnost električnog pogona, hibridi se dele na:

  • Delimične (engl. mild hybrid)

 

  • Potpune  (engl. full hybrid) 

 

 

2.1 Serijski (eng. Serial)

 

Kod serijskih vozila toplotni motor pokreće poseban generator kojim se vučni motor snabdeva električnom energijom i dopunjavaju akumulatori. Toplotni motor se koristi u optimalnom radnom režimu, a regulacija brzine se ostvaruje električnim motorom. Postojanje akumulatora i električnog motora omogućava reverzibilno (motorno) kočenje čime se povećava efikasnost vozila.

 

Parallel battery

Koristi veće baterije
Koristi on-board punjenje
Koristi i neka off-board punjenja
Optimizuje rad  odvajanjem rada oba motora prema brzini vozila
Električni motor nema prazan hod, što umanjuje emisiju
Ne zahteva transmisiju
Koristi heavy-duty motor

S

E

R

I

A

L

 

 

 

2.2 Paralelni (eng. Parallel)

 

 Paralelna HEV su koncipirana tako da točkove pokreću i toplotna mašina i električni motor/generator. Toplotna mašina i kod ovog vozila radi u optimalnom režimu, pri čemu električna mašina radi kao generator i dopunjava baterije kada je za kretanje vozila potrebna manja snaga od snage toplotnog motora, a kada je potrebna veća snaga, onda električna mašina radi kao motor koristeći energiju iz akumulatora. Smisao uvođenja ovakve topologije HEV se može tražiti u činjenici da je instalisana snaga električnih mašina manja, čime je smanjena i težina vozila. Umesto posebnog motora i generatora ovde se koristi samo jedna mašina čija je snaga manja od snage vučnog motora kod serijskih vozila sličnih dimenzija.

Dual mode battery

Električni motor i SUS su direktno spojeni na točkove
Koristi manje baterije
Koristi off-board punjenje
Brže ubrzava
Električni motor ima prazan hod
Pakovanje komponenti u autu je manje fleksibilno
Ne zahteva transmisiju
Koristi medium-duty motor

P
A
R
A
L
L
E
L

 

 

    •  Serijsko-paralelni (eng. Dual-mode)

 

Kod Prius-a (serijsko-paralelni eng. Dual mode) postoje i motor i generator, ali manjih snaga nego kod čisto serijske topologije. Prema potrebama vožnje moguće je da SUS motor pokreće samo generator ili da zajedno sa motorom pokreće točkove, a da generator miruje.

 

Dual mode battery

Koristi srednju veličinu baterija
Koristi on i off-board punjenje
Brže ubrzava
Električni motor ima prazan hod
Pakovanje kompeneti u autu je manje fleksibilno
Ne zahteva transmisiju
Koristi heavy-duty motor

D
U
A
L
-
M
O
D
E

    •  Osobine HEV

 

Masa HEV je izuzetno velika što za posledicu ima kako povećanje otpora vuče, tako i pogoršanje dinamičkih voznih karakteristika vozila i visoku cenu. Da bi se smanjila masa ovih vozila prvenstveno je potrebno povećati specifičnu snagu i energiju vučnih akumulatora, ali se ne sme zanemariti ni masa vučnih motora. Masa električnih mašina je posebno značajna kod serijskih HEV gde se koriste i motor i generator kao i toplotni motor.

 

Najvažnija svojstva generatora za HEV i pomoćnih motora za HEV su njihova velika efikasnost i mala težina. Samim tim su to uglavnom mašine za velike brzine. Osim ovih svojstava generatori i pomoćni motori ne bi trebalo da zahtevaju posebno održavanje. Serijski HEV su osmišljeni tako da pri kretanju vozila konstantnom nominalnom brzinom po putu čiji je nagib oko 3%, celokupnu snagu obezbeđuje toplotna mašina preko generatora i vučnog motora. Višak snage motora treba da obezbedi lagano dopunjavanje baterija. Generator će, dakle, imati snagu koja je nešto veća od snage potrebne za savladavanje stalnih otpora vuče.

 

 

Ciljevi koje treba postići pri projektovanju HEV su:

 

° Niska cena vozila

 

° Odgovarajuće performanse (ubrzanje, maksimalna brzina, domet itd),

 

° Ekonomičnost u eksploataciji (visoka efikasnost),

 

° Robusnost, pouzdanost i bezbednost (jeftino održavanje).

 

3. EKOLOGIJA I HEV

 

Hybrid Car.Već je rečeno da je ubrzan razvoj HEV prvenstveno motivisan ekološkim razlozima. Ova vozila značajno manje zagađuju okolinu jer ne ispuštaju izduvne gasove u količini kako to čine vozila sa SUS motorima. Trend razvoja automobilske industrije vidi se iz činjenice da je 1950. godine na svetu bilo oko 53 miliona motornih vozila, da bi ih 1992. bilo pola milijarde, a za početak ovog veka se prognozira da će taj broj premašiti jednu milijardu. Ovako ubrzan rast broja motornih vozila je ozbiljna pretnja za životnu sredinu. Kada se uzme u obzir da se vozila  u siromašnijim zemljama neadekvatno održavaju, a da su zastoji u saobraćaju svakodnevna pojava u razvijenim zemljama onda je globalna slika zagađivanja vazduha izduvnim gasovima iz SUS motora drumskih vozila zastrašujuća.

Umanjenje emisije štetnih gasova veće je od 50%. Kada se vrednuje učinak električnih vozila na zagađivanje vazduha treba imati u vidu da je najveći problem zagađivanje vazduha u gradovima. Upotrebom hibridnih vozila vazduh iznad gradova bi se bitno očistio. Sa druge strane da bi se sprečilo globalno zagrevanje usled efekta staklene bašte potrebno je smanjiti ukupnu količinu izduvnih gasova.

Druga fundamentalna prednost HEV nad vozilima sa SUS motorom je to što smanjuju upotrebu fosilnih goriva čije su rezerve ograničene.  

 

4. TENDENCIJE RAZVOJA HEV-a

Vrtoglavi skok cene goriva hibridne automobile stavio je u centar dešavanja na 61. sajmu automobila u Frankfurtu. Ova godina je pokazala da se hibridna vozila nalaze na uzlaznoj putanji, pa su se čak i skeptici pridružili ovoj temi u vezi s proizvodnjom hibridnih električnih vozila. Zbog toga se mnogi svetski proizvođači automobila pitaju da li je popularnost vozila na električno-benzinski pogon samo deo marketinške kampanje ili nova tendecija u razvoju autoindustrije.

 U nastavku će biti predstavljene već pomenute tendencije nekih od glavnih svetskih proizvođača  u oblasti HEV-a.

4.1 Toyota

Toyota”Tojota” misli na budućnost. "Tojotin" model ”prius” kao pogon koristi kombinaciju dva motora, benzinskog i električnog. Iako se pre dvadesetak godina ovakav automobil mogao zamisliti samo kao konceptno vozilo ili prevozno sredstvo u naučno fantastičnim filmovima, ”Tojota”još od 1997. godine nudi hibridni pogon dostupan u serijskoj prodaji. Da je reč o naprednom automobilu, suvišno je govoriti. Ukratko ”prius” je tih, bešuman, brz, luksuzan i prostran, automobil u kojem vozača prati nezaobilazan osećaj da se nalazi u vozilu budućnosti.

Razvoj Tojotinog hibridnog vozila počinje 1993. godine kada je tadašnja američka administracija inicirala program PNGV (Partnerstvo za vozila sledeće generacije). Program je uključivao samo proizvođače iz SAD, pa se ”Tojota” sama upustila u razvoj hibridnog pogona. Dok je PNGV uglavnom kaskao u mestu, ”Tojota” je 1995. godine napravila prvi konceptni model na hibridni pogon. Ipak, to nije bilo ništa, jer je pravi šok za ostale usledio "tek" dve godine kasnije. Te 1997. godine pojavio se ”prius” prvi serijski automobil u svetu na hibridni pogon. ”Tojota” je prošle godine predstavila treću verziju "priusa" (drugi ”prius” predstavljen je 2003). Od svog debija u Japanu 1997. prodato je oko pola miliona vozila. Za 2007. godinu planira se povećanje prodaje u Evropi za 35 odsto.

Pod haubom se nalazi, sada već višestruko nagrađivana kombinacija 1,5-litarskog benzinskog VVT-i motora snage 77 KS i elektromotora snage 68 KS. Do konačne snage se ne dolazi prostim sabiranjem, već određenim algoritmom, pa tako ”prius” ima 113 KS. Do 100 km na sat stiže za oko 10,5 sekundi, dok je maksimalna brzina ograničena na 180 km/h. Sa brzom vožnjom dolazi i veća potrošnja goriva.

”Prius” poseduje "inteligentni ključ", pa čim priđete automobilu, brave se same otključavaju, a u kabini se pali svetlo.

Jedan pritisak na dugme pali automobil, iako nema nikakvih naznaka da se bilo koji pogonski deo uključio, jer do vozača ne dopire niti jedan jedini decibel bilo kakvog zvuka.

”Prius” se vozi kao svaki automobil sa automatskim menjačem.. Tek kad se pritisne pedala gasa, neprimetno i bez ikakvih trzaja se uključuje benzinski motor, koji uskače u pomoć elektromotoru. "Panasonik" baterije, smeštene iza zadnjeg sedišta, pune se čim se pusti pedala gasa, tada se kinetička energija pretvara u električnu.”Prius” se može voziti i samo na struju. Kada se pritisne dugme "EV", u zavisnosti koliko je puna baterija, možete preći i do tri kilometara. Inače ”prius” ima neverovatno malu emisiju opasnog ugljen-monoksida od 0,18 g/km, a čak 90 odsto materijala korišćenih u njegovoj unutrašnjosti može se reciklirati. Zbog ovih karakteristika, zemlje Evropske unije za ”prius” odobravaju poreske i carinske olakšice, koje umanjuju cenu ovog ekološkog vozila od 1.000 do čak 7.000 evra

Tojota prius je dobitnik mnogobrojnih značajnih priznanja:

  • Evropski automobil godine 2005.
  • Međunarodna nagrada za motor godine 2006.
  • Nagrada za najmanju potrošnju goriva i za najbolji motor u klasi 1.4 – 1.8 l.
  • Tojota je na prvom mestu kao najčistije komercijalno vozilo.

Kako funkcioniše prius?

  • Uobičajena vožnja

Benzinski motor pokreće točkove neposredno i uz pomoć generatora i elektromotora. Suvišna snaga benzinskog motora preko generatora puni akumulator. Mere te raspodele se menjaju kako bi sistem osigurao najveću moguću delotvornost.

  • Naglo ubrzanje

Benzinski motor pokreće točkove neposredno i uz pomoć generatora i elektromotora. Akumulator pod visokim naponom dovodi elektromotoru dodatnu energiju. Rezultat je vožnja bez trzavica i odlično ubrzanje.

  • Kočenje ili usporavanje

Benzinski motor se gasi, elektromotor preuzima funkciju generatora koji kontroliše kočenje točkova. Regenerativni sistem kočenja pretvara kinetičku energiju vozila u električnu energiju kojom puni akumulator.

  • Napunjenost akumulatora se održava na određenom nivou

U slučaju da je nivo niži, automatski se pali benzinski motor koji ponovo puni akumulator (preko generatora). Kada automobil miruje, motor se automatski gasi.

5. Ubrzanje iz mirovanja i vožnja pri manjim brzinama

U ovom slučaju benzinski motor miruje, a vozilo se pokreće isključivo uz pomoć elektromotora.

 

4.2 Lexus

Godinama u nazad, Lexus radi na razvoju vozila na hibridni pogon. I to nije ništa neobično, pogotovo ako se zna da je Lexus zapravo luksuzna marka Toyote. Nova luksuzna sportska limuzina Lexus GS 450h je deo konstantnog napretka na polju tehno­logije hibridnog pogona. Model RX 400h, gde “h” označava hibrid, promovisan prošle godi­ne, bio je prvi korak na putu Lexus Hybrid Drive. GS 450h predstavlja prvo hibridno vozilo sa agregatima napred i pogo­nom na zadnje točkove. Osnovu pogona ovog Lexusa predstavlja benzin­ski V6 motor od 3,5 litara. Njegova maksimalna sna­ga  iznosi 218 kW (296 KS).

 "Power mod" za brzu vožnju

Lexus
Prvi put kod vozila sa hibridnim pogonom susrećemo se i sa mogućnošću izbora moda vožnje. U sva­kom od ponuđena tri, a to su: Normal, Power i Snow, reakcija na komandu gasa se osetno menja. Nor­mal podrazumeva optimalni balans snage i trakcije, dok je kod Power moda odziv na pristikanje pedale gasa mnogo brži. Automobil postaje značajno ”življi”, baš kao što ga nasuprot ovome modu izbor onog sa oznakom Snow dosta ”umrtvljuje”. Power mod omogućava da GS 450h nakon polaska iz mesta brzinu od 100 km/h postigne za 5,9 sekundi.

 

4.3 Peugeot

 

PeugeotPeugeot planira da uskoro predstavi svoj hibridni automobil, koji bi bio direktna konkurencija “Toyoti Priusu”. U pitanju je hibridni HDi sistem koji bi se sastojao od 1.6 litarskog dizel agregata i snažnog elektromotora. Pretpostavlja se da bi potrošnja bila oko tri litre na pređenih sto kilometara, kao i da će revolucionarni pogon prvi put biti primenjen kod modela PEUGEOT 308 .

 

4.4 Geely

 

Geely je najveći privatni proizvođač automobila u Kini. Firma danas ima potpuno zaokružen proizvodni proces, koji se odvija u četiri domaće fabrike. Podatak da je godišnja proizvodnja dostigla broj od 300 000 vozila, dovoljno govori o polakom preuzimanju primata na polju niskobudžetnih vozila. Da stručni tim Geely-ja misli na budućnost, dokaz je osvajanje hibridnog pogona koji bi trebao da se pojavi početkom 2008.

 

4.5 Kia

KiaI Kia se pridružila sveopštem trendu hibridnog pogona. Za razliku od nekih drugih proizvođača, hibridni model nije projektovan od nule, već je za osnovu uzet poznati model RIO. Novi “Rio hybrid” ima dva motora, benzinski agregat od 1.4 litara sa 90 KS, sinhronizovan sa elektromotorom od 12 kW.

 

 

4.6 Honda

 

Hondin prototip sportskog hibridnog vozila “FCX” poseduje najmoderniju hibridnu tehnologiju. HondaOn se zasniva na dva uparena motora, glavni za pogon koristi vodonik a pomoćni električnu energiju. Motor na vodonik ima čitavih 129 KS, a kao nus-proizvod sagorevanja proizvodi običnu vodu. Najveća brzina ovog modela je 160 km/h , a sa jednim punim rezervoarom se može preći oko 570 km. Serijska proizvodnja ovog modela najavljena je za narednu godinu.

 

 

4.7 Porsche

  Porsche
Do 2012. se očekuje predstavljanje hibridnog vozila od 300 KS koja će koristiti istu tehnologiju koja se planira za Kajen (Cayenne).
Za razliku od tradicionalnih hibrida, Porše će preraditi svoj benzinski V6 i kombinovati ga sa elektro motorom, što će omogućiti ekološki čistu vožnju u gradu, ali i dodatnih 100 KS u slučaju potrebe za većom snagom.
Prema nezvaničnim informacijama, V-6 model bi trebalo da košta 54.000 funti.

 

 

 

 

4.8 BMW i Daimler Chrysler kooperacija

 

 

Dve velike nemačke kompanije su započele kooperativni razvoj hibridnih rešenja, koja bi se koristil a u vozilima. Oba proizvođača imaju planove da predstave komercijalna rešenja hibridnog pogona u naredne tri godine, a ova sar  adnja će omogućiti da zajedničkim razvojem smanje cenu razvoja i ubrzaju aktuelne razvojne programe. Zajednički razvoj će drastično pojeftiniti i fazu testiranja, kada će se identični sistemi koristiti u različitim platformama, što bi trebalo da rezultuje konačnim proizvodom daleko višeg kvaliteta.

Hibridni pogon na kome će se zajedno raditi, će biti namenjen limuzinama visoke klase, koje imaju pogon na zadnjoj osovini, što je jedan od razloga da ove dve firme sarađuju.

 

4.9 Ford

Koncept Airstream je Fordov hibridni pogon, koji je ubačen u model Edge. Radi se ustvari o kombinaciji elektromotora uparenog sa tehnologijom gorivnih ćelija na vodonik. Auto je predstavljen u Washingtonu i predstavlja prvi vozni automobil koji kombinuje gorive ćelije sa električnim baterijama i najnovijom plug-in tehnologijom koja omogućuje punjenje litijum-jonske baterije za oko 8 sati. U Fordu kažu da ovaj Edge može preći oko 40 km koristeći samo bateriju, a kada snaga baterije padne na 40% tada se uključuju gorive ćelije i pune bateriju za dodatnih 320 km s tim što je moguće, uz neke dodatne modifikacije, preći i do 640 dodatnih kilometara. Baterija pokreće električni motor koji omogućuje Edge-u maksimalnu brzinu od 135 km/h. Ford nije potvrdio serijsku proizvodnju ovog automobila, jer nedostatak crpnih stanica za vodonik i sama tehnologija koja nije nimalo jeftina, ne daju baš previše razloga za optimizam da će se ovakav ili sličan auto uskoro naći na putevima.

4.10 Mercedes

 

 

MercedesMercedes se pridružio trendu ugradnje hibridnih i to u svojoj perjanici, S klasi. Limuzina S 400 CDI, je kombinacija dizelovog agregata opremljena sa dodatnim elektromotorom. Ta dva pogonska agregata zajedno daju izlaznu snagu od 340 KS. Zahvaljujući elektromotoru, u trenucima manjih opterećenja pogona dizelov agregat se isključuje te tada auto pokreće samo elektromotor. Prema najavama iz Mercedesa, njihov hibrid bi pri normalnim uslovima vožnje trebao trošiti oko 7 litara/100 km.

 

Mercedes 2009. planira svoju ponudu dopuniti hibridnom verzijom svog luksuznog SUV-a utemeljenu na dizelovom motoru. Ovaj hibridni pogon će biti razvijen u saradnji s BMW-om.

Ova hibridna M klasa će kombinovati naprednu hibridnu tehnologiju sa sada već poznatim mercedesovim dizelskim Bluetecom, tačnije s 3,2-litarskim V6 Bluetec dizelskim motorom. Ovaj 4X4 SUV će ispuštati oko 200 g/km CO2 te će mu se prosečna potrošnja kretati oko 7 l/100 km. Što ga svrstava rame uz rame sa novom S klasom tj. modelom S400 CDI.

 

 

 

4.11 Nissan

 

NissanNissan i japanski proizvođač elektronike NEC su dogovorili saradnju u proizvodnji nove generacije litijum-ionskih baterija koje će se ugrađivati u hibridna vozila. Obe kompanije će u taj zajednički projekat investirati oko 3 miliona evra. Baterije su namenjene električnim i hibridnim vozilima koje Nissan želi što pre prodavati na tržištu. Nissan je doduše već počeo sa prodajom hibridne Altime, ali je morao kupiti licencu za tehnologiju od Toyote. Kako sada stvari stoje, prvi originalni Nissanov hibrid će stići na tržište do 2010. godine. U Kaliforniji, državi s najstrožim normama zaštite čovekove okoline, početkom oktobra 2006. lansiran je Nissan Altima Hybrid i s njim je japanski proizvođač pojačao svoje pozicije u segmentu hibridnog pogona. Altimu Hybrid pokreće četvorocilindarski agregat s neto snagom od 198 KS (148 kW). Ovo vozilo sa čistim pogonom je u prodaji od početka 2007. godine.

 

 

4.12 Chevrolet

 

 

ChevroletChevrolet Volt tzv. ‘otvoreni hibrid’.  Prvenstveno (primarno), je elektromobil, a tek potom (sekundarno) i automobil pokretan motorom s unutrašnjim sagorevanjem. Prednje točkove pokreće elektromotor snage 120 kW (163 KS), koji se pokreće iz paketa litij-ionskih baterija. Domet s jednim punjenjem je 65 km. Uređaj se noću puni iz kućne mreže od 110V, u vremenu od pet sati. Pod prednjom haubom ugrađen je trocilindarski benzinski motor 1.0 ccm, s turbopunjačem. Napaja se bioetanolom ili gorivom E85 (bioetanol sa 15% benzina), a u pripremi je i verzija na biodizel. Kad se struja dobija isključivo iz generatora, prosečna potrošnja je 4,7 litara. S punim kapacitetima struje i bioetanola može preći 1030 km.
Pogonski elektromotor snage 120 kW prilikom kočenja i usporavanja prelazi na generatorski program te kinetičku energiju automobila pretvara u električnu i dopunjuje akumulator.

 

4.13 Renault

 

 

Renault radi na upotrebi električne energije koja će ukloniti CO2 emisije dok je vozilo u pokretu. Ta se tehnologija razvija zajedno s Nissanom. Vozilo se očekuje 2010. godine.

Renault

Kao deo istraživanja koje izvodi zajedno s Nissanom, Renault proučava idealno rešenje za gradsku vožnju, a koje pri kretanju uopšte ne emituje CO2. Renault i Nissan zajedno rade na litij-ionskim akumulatorima, električnom motoru i softveru potrebnom za nadzor vozila. Takođe se radi na procesu vraćanja energije pri kočenju.

 

 

    • 4.14 Volkswagen

 

 

VolkswagenVolkswagen će se 2009. priključiti u hibridnu trku predstavljanjem Jette s kombinovanim benzinsko-električnim pogonom. U Wolfsburgu su shvatili kako i uz najštedljivije TDI agregate (Polo Bluemotion troši samo 3.9 l/100 km), ne mogu ostati izvan pomodarskog trenda, ako žele da ostanu i dalje na vrhu. Hibridna Jetta će imati prema najavama manju potrošnju od standardnih TDI modela, koji troše između 5.2 i 5.8 l/100 km, zavisno od odabira motora (1.9 TDI sa 105 ili 2.0 TDI sa 140 KS). Benzinsko-električna varijanta mogla bi trošiti oko 4.7 l benzina na 100 km.

 

 

 

 

Model vozila

Pređenih milja po galonu gradska vožnja/autoput

Toyota Prius

60 / 51

Ford Escape 2wd SUV

36 / 31

Toyota Highlander 2wd SUV

33 / 28

Honda Insight automatic

57 / 56

Lexus 400 RX 400h 4wd SUV

31 / 27

Toyota Highlander 4wd SUV

31 / 27

Honda Civic automatic

49 / 51

Ford Escape 4wd SUV

33 / 29

Mercury Mariner 4wd SUV

33 / 29

Honda Civic manual

49 / 51

Prosečna potrošnja nekih hibridnih automobila

 

 ZAKLJUČAK

 

Održavanje i eksploatacija HEV podrazumevaju obavljanje svih radnji koje su potrebne pri održavanju toplotnog motora (zamene ulja, remenja, svećica, filtera…), ali i održavanje akumulatora. Kada se ne bi posmatrale i ostale komponente vozila, HEV bi sa aspekta održavanja i eksploatacije bila vrlo nepovoljna. Međutim, HEV zahvaljujući mogućnosti rekuperativnog (motornog) kočenja značajno smanjuju opterećenje kočnica tako da se troškovi i aktivnosti u vezi sa njihovim održavanjem drastično smanjuju. Uzimajući u obzir i to da su same električne mašine koje se koriste za HEV izuzetno jednostavne i da se na njima troše jedino ležajevi, ukupan utisak je da su ova vozila neuporedivo povoljnija za održavanje od klasičnih. Sama vožnja se ne bi smela razlikovati od vožnje klasičnih vozila sa automatskim menjačem. Jedini dodatak bi mogao da bude uređaj za podešavanje intenziteta regenerativnog kočenja, slično kao kod autobusa i kamiona sa ugrađenim retarderima. Među ostalim kvalitetima koje pruža upotreba HEV vredelo bi istaći tihu vožnju i velike uštede u energiji/gorivu koje se ostvaruju njihovom primenom. Ekološki efekti su takođe značajni.

 

Bešuman rad, prednost ili mana? Smanjenje buke u gradu bi svakako bila prednost, ali tu je i druga strana medalje. Naime, hibridna vozila su do te mere bešumna da su nečujna čak i za pešake, što može uticati na njihovu bezbednost. Recimo, prema nekim predviđanjima, 2050. godine ulicama će prolaziti samo hibridni ili potpuno električni automobili, a prelazak na drugu stranu trotoara biće uslovljen vizuelnim osmatranjem, dok  dobro uho neće mnogo biti od pomoći.

 

U budućnosti će hibridna i električna vozila sigurno igrati značajniju ulogu u autoindustriji. Najznačajniji svetski proizvođači još uvek kriju potencijal ove tehnologije, jer žele da i dalje eksploatišu postojeće rezerve nafte i drugih fosilnih goriva, kao i da do maksimuma iskoriste uložene milijarde dolara u razvoj SUS motora. Do tada će se hibridna vozila i dalje razvijati ali će obični korisnici dobijati priliku da uživaju „na kašičicu” u svim pogodnostima koje donosi ova tehnologije budućnosti.

 

 

  LITERATURA

 

Revija SAT plus, specijalno izdanje „Salon automobila u Beogradu”, mart 2007.

 

Toyota „prius” – promotivni materijal, Sajam automobila, Beograd, 2007.

 

http://www.autogodine.hr

 

http://www.wikipedia.org

 

http://www.howstuffworks.com

 

http://www.vrelegume.co.yu

 

http://www.glas-javnosti.co.yu

 

http://www.toyota.co.yu

Besplatni Seminarski Radovi