Internet i rad na daljinu
Uvodjenje I sve sira primena kompijuterskog procesiranja podataka u kombinaciji
sa savremenim telekomunikacionim sredstvima dovodi do velikih tehnoloskih
promena u funkcionisanju banaka I drugih finansijskih institucija,samog
elektronskog poslovanja.
Elektronsko poslovanje kao jedan proces, najvise je zastupljen u razvoju
elektronskog bankarstva.Radi se o savremenom I buducem bankarstvu koje
je prozeto elektronskim sistemima.
Elektronska sredstva se integrisu u tradicionalne markentiske programe,povecavajuci
efikasnost kontakta sa ciljnim auditorijumom.
Elektronska trgovina tj.elektronsko poslovanje
moguce je definisati I kao bilo koju formu poslovnih transakcija u kojima
ucesnici ulaze u interakcije elektronskim putem umesto fizicki.
Elektronsko poslovanje obuhvata sve oblike komercijalnih transakcija u kojima se putem komunikacionih mreza elektronski obradjuju I prenose multimedijalni podaci,kao sto su: tekst, zvuk, slika, animacija.Pod komercijalnim transakcijama podrazumeva se razmena roba,usluga,informacija ili novca izmedju posiljaoca I primaoca u cilju komercijalnog transfera robe.Znaci,elektronsko poslovanje ukljucuje niz aktivnosti u lancu vrednosti,unutar I van organizacije,koriscenjem mreznih komunikacionih tehnologija.
INTERNET
Internet je veoma dinamicna
oblast. Od samog njegovog pocetka,koji datira jos od 1968,preko njegovog
predhodnika ARPANET-a,povezivanje na Internet bilo je zasnovano na standardima
koji obezbedjuju fleksibilnost I robusnost.Ovo podrazumeva odrzavanje
komunikacionih sposobnosti cak I u slucaju havarije ili ozbiljnog pada
sistema u nekim komponentama mreze.
Internet mozemo posmatrati kao dvostrani komunikacioni sistem sa mogucnoscu
slanja ciljnih poruka pojedincima.Web kao jedan od njegovih najmladjih
I najpopularnijih servisa predstavlja alat za multimedijalne prezentacije,koji
je u stanju da privuce paznju posetilaca kroz interaktivne aktivnosti,nasuprot
ranijim programima koji su sluzili samo za transfer tekstualnih datoteka.Jos
veci znacaj Web-a sadrzan je u mogucnosti dvostranih komunikacija tipa
mnogi-prema-mnogima (many-to-many).Danasnji marketari koncentrisani sun
a pravljenje mastovitih Web strana koje treba da privuku paznju posetilaca.Sa
druge strane,posetioci jednostavnim klikom na vezu ili dugme,salju odgovor
izrazavajuci svoje misljenje.Njihove poruke putuju ovim istim medijem
ka izvoru oglasa.Dvostrani system komunikacija pruza iste sanse malim
preduzecima,kao I velikim koorporacijama koje ne moraju obavezno da dominiraju
trzistem I njegovom podelom.Mozemo ocekivati d ace u narednim godinama
Web serveri postati jednostavni,kao I Web brosweri sa mnogo manjim sistemskim
zahtevima,jednostavni za instaliranje I odrzavanje na malim racunarima.
Internet je stekao ogromnu popularnost zahvaljujuci servisima koje nudi.Vecina
servisa se uopste ne koristi zato sto su integrisani u neke nove ,najcesce
razlicite pojavne oblike dva najmasovnija koriscena-
e-mail I Web.
Prednost interneta lezi u potencijalno interaktivnom okruzenju u kom I
potrosaci mogu postati provajderi sadrzaja,mada jos uvek vecina korisnika
Interneta ostaje pasivna.Ali cak I kada korisnici ne nude svoj sadrzaj
preko interneta,interaktivnost ovog medija omogucava prodavcima da sakupljaju
informacije o potrosacima,njihovom ukusu I preferencijama u pogledu kvaliteta
proizvoda.Za razliku od medija,kao sto su televizija I radio I dr.Internet
omogucava dvostranu interakciju izmedju prodavaca I kupaca.
Na Internetu vise razlicitih posrednika moze izvrsavati istovremeno vise faza.ovo obezbedjuje uspesniju organizaciju trzista s obzirom na to da svaki posrednik ukljucen u transakciju moze biti efikasnije pracen I ocenjivan,a nove strategije proizvodnje I vrednovanja mogu biti brze I konkurentnije implementirane,odnosno primenjene,prihvacene.
Druga bitna prednost interneta je njegova otvorenost.Za potrebe internih komunikacija I racunarskih obrada,racunari se povezuju u lokalne mreze,LAN(Local Area Network)koriscenjem fizickih veza,kao sto su kablovi.LAN mreze mogu biti medjusobno povezane u tkz.WAN mreze(Wide Area Network) pomocu komunikacionih linija.Takodje postoje I privatne mreze,VAN (Value Added Networks) koje omogucavaju transakcije izmedju kompanija povezanih u mrezu koriscenjem EDI razmene.Ove mreze su ogranicene samo na svoje placene clanove I koriste vlastite komunikacione standarde.Zato se javlja potreba za sredstvom koje ce premostiti razlike izmedju mreza koje onemogucavaju njihovu medjusobnu komunikaciju.Internet predstavlja jedno takvo sredstvo.
Otvorenost interneta omogucava povezanost izmedju razlicitih racunarskih
platformi.Zbog ovoga,potencijal elektronske trgovine preko interneta prevazilazi
onaj preko privatnih VAN mreza ili pomocu EDI-ja.
EDI razmena je ogranicena na razmenu strogo struktuiranih podataka izmedju
kompanija tj.njihovih racunarskih sistema,zamenjujuci njihove uobicajene
komunikacije izmedju njih vodjene pomocu papira,telefona,faksa I ostalih
konvencionalnih metoda.Glavni razlog ogranicenog koriscenja EDI-ja lezi
u neophodnosti velikih investicionih ulaganja.
Internet ima I niz potencijalnih problema.On poseduje ozbiljan problem kao komercijalni medij,sto je posledica nedostatka bezbednosnih mera u TCP/IP protokolu.U ovom protokolu Internet ima mnoge slabosti u poredjenju sa privatnim VAN mrezama.Tokom prenosa,poruke mogu biti lako presretnute,promenjene I poslate na drugu adresu.Zbog toga,primalac ne moze biti siguran u identitet originalnog posiljaoca.Sa adekvatnom kontrolom pristupa I enkripcijom poruka,sadasnji Internet nudi snazniju,ali jos uvek nesavrsenu bezbednost.
Sanse za neuspeh u prenosu poruka,a samim tim I u elektronskom poslovanju, manje su na Internetu u odnosu na privatne mreze,jer ako deo Interneta padne,poruka moze biti preusmerena nekim drugim putem.
Postoje I druge mrezne tehnologije bitne za elektronsku trgovinu koje se ne zasnivaju na koriscenju Internet protokola I tehnologija,kao sto su privatne VAN (Value Added Networks) mreze koje omogucavaju elektronsku razmenu podataka izmedju poslovnih partnera,a samim tim omogucavaju upotrebu elektronskog poslovanja.
Banke I klirinske organizacije takodje koriste privatne mreze za elektronski transfer fondova medjusobno I sa poslovnim partnerima.
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Elektronska trgovina se sastoji od dve medjusobno povezane komponente:
-Privatnih mreza-koje se preko tradicionalne EDI razmene povezuju
na Internet i
-Potpuno novo trzista na Internetu koriscenjem Web tehnologije
Velicina ovog trzista na Internetu,merena brojem domena,rapidno raste.Porast broja hostova na Internetu je eksponencijalan,od 300.000 u 1990.godini do preko 125 miliona sredinom 2001..Mnogi od ovih Internet sajtova su samo potencijalno komercijalni.
Mnoge firme zele samo da omoguce javni pristup informacijama o firmi I njenim proizvodima,I poboljsaju poslovne komunikacije dodajuci internet ekstranet mreze u svoje kompanijske mreze.Uprkos porastu interesovanja za komercijalno koriscenje Interneta jos uvek je siroko rasprostranjen skepticizam I nesigurnost u potencijal Internet trgovine.Pre svega,neophodno je jasno definisati kako I koje komercijalne aktivnosti mogu da se obavljaju preko Interneta.
Osnovne komercijalne upotrebe Interneta su oglasavanje I pruzanje usluga potrosacima.Kroz prisutnost na Web sajtu I koriscenjem e-maila,kompanije uspostavljaju kontakt sa potrosacima obezbedjujuci postprodajne usluge on-line,saljuci informacije o novim proizvodima I odrzavajuci otvorene diskusije medju potrosacima.
Transakcije,kao sto su placanje I isporuka,cesto se obavljaju preko tradicionalnih
komunikacionih medija.
On-line isporuke obavljaju se u slucaju izdavacke delatnosti koja nudi
digitalizovane proizvode,kao sto su:novine,magazine,zurnali,elektronske
baze podataka.
Internet kao trziste oskudeva u mnogim konponentama.Sa porastom multimedijalnih
sadrzaja mreza postaje prenatrpana.Sledeci problem je nedostatak pouzdanosti
I bezbednosti elektronskih sistema placanja,koji treba da budu efikasni
I siroko prihvaceni.
Resavanjem ovih problema Internet ce postati pravo elektronsko trziste
I svi aspekti poslovnih transakcija moci ce da se obavljaju elektronski.
Druga karakteristika Interneta je raspolozivost informacija,koja na fizickom trzistu ne postoji,s obzirom na to da potrosac nema mogucnost za kompletno pretrazivanje.
Na elektronskom trzistu ,tehnologije katalogiziranja I automatizovano
indeksiranje koji omogucavaju skupljanje I prikazivanje informacija uz
niske troskove doprinose detaljnijem pretrazivanju.
Korist od ovih,potpunih informacija imaju ne samo potrosaci vec I prodavci,jer
elektronski prenos ostavlja trag o informacijama o potrosacevim potrebama
I ukusu.
Uprkos koristi koju ostvaruju obe strane,informaciona efikasnost u elektronskoj trgovini nije garantovana.Potreba potrosaca da dobije informacije o proizvodima I zelja prodavaca da sakupi sto vise podataka o navikama I potrebama potrosaca moraju biti izbalansirane da bi se izbeglo ostvarivanje vece koristi jedne strane u odnosu na drugu.
INTERNET KAO TRZISTE
Trziste ima centralnu ulogu u ekonomiji,omogucavajuci razmenu informacija,robe I usluga I obavljanje placanja.U poslednje vreme svedoci smo ogromnog porasta uloge informacione tehnologije I njenog uticaja na razvoj elektronskog trzista.
Kod klasicnog elektronskog poslovanja samo neke komponente su digitalne.Npr.,proizvodi
mogu biti fizicki dok se marketing I placanje obavljaju on-line.Takodje,
moguce je da proizvodi budu digitalni,a placanje da se obavlja cekovima.
Buducnost elektronske trgovine I trgovinskog placanja lezi u on-line obavljanju
svihmarkentiskih aktivnosti,od proizvodnje do potrosnje.Internet postaje
ne samo alternativni komunikacioni medij,vec elektronska verzija fizickog
trzista sa karakteristikama koje ga bitno razlikuju od fizickih trzista.
Povezivanje kupaca I prodavaca
Povezivanje kupaca I prodavaca je proces usaglasavanja ponude I potraznje
I ima tri osnovne komponente:
-utvrdjivanje ponude I traznje za proizvodima I uslugama
-povezivanje kupaca sa prodavcima I prodavaca sa kupcima
-odredjivanje cena
Omogucavanje transakcija
Funkcija trzista je da uspostavi vezu izmedju kupaca I prodavaca.Nakon
sto se ugovori transakcija,prodati proizvod mora biti transportovan do
kupca sto predstavlja logistiku,a sa druge strane,prodavcu roba mora biti
placena.
Trziste obezbedjuje I fizicku infrastrukturu koja omogucava da se izvrse transakcije izmedju kupca I prodavca.Pod ovim podrazumevamo nekretnine,kao sto su:
-trgovine
-kompijuterske I komunikacione mreze
-transportni sistemi
Institucionalna infrastruktura
Institucionalna infrastruktura podrazumeva zakone,pravila,regulative koji
upravljaju trzisnim transakcijama,kao sto su pitanja vezana za
-ugovore
-odlucivanje u slucaju spora
-zastita intelektualne svojine
Internet ima veliki uticaj na porast znacaja trzista.Internet pre svega smanjuje troskove pretrazivanja samog kupca,I dobijanja informacija o cenama I karakteristikama proizvoda,kao I prodavceve troskove saopstavanja informacija o cenama I karakteristikama proizvoda.
ZAKLJUCAK
Elektronsko poslovanje je u celini promenilo sam sistem I nacin poslovanja.Elektronsko
poslovanje dovodi do brzeg obavljanja posla I ustede vremena,sto je jako
bitno u svetu poslovanja ,jer vreme je novac,svaki minut izgubljenog vremena
je izgubljeni novac.
Elektronsko poslovanje,a samim tim I trziste,pruza mogucnost personalizacije I kastomizacije zahvaljujuci tehnologijama za pracenje potrosaca koje omogucavaju identifikovanje pojedinacnih kupaca I skupljanje informacija.
Elektronsko poslovanje uvodi I nove nacine formoiranja cena,sto je bitno za samo trziste,a iznad svega I primamljivo.Npr.neprodate avionske karte u poslednjem minutu se prodaju onom ko najvise ponudi.Elektronsko poslovanje I trziste olaksava razmenu informacija Iizmedju kupaca I prodavca,I pomaze smanjenju logistickih troskova I uvodjenju brze isporuke.
Elektronsko poslovanje zasnovano na Internetu jos uvek je u fazi formiranja,I tesko je u potpunosti predvideti njegov uticaj na strukturu trzista.Ipak sve je jasnije d ace Internet dovesti do vece ekonomske efikasnosti I pomoci ekonomski rast.
LITERATURA
”Poslovni I finansijski informacioni sistemi”, VPS Cacak ,2006. Pr.dr Jovan Zivadinovic
”Monetarne finansije”,Ekonomski fakultet,Kragujevac,2003. Pr.dr Dragana Markovic
”Sistemi obracuna troskova I kompjuteri,Paracin,1990. Prof.dr Milorad Mijatovic
”Elektronsko poslovanje”,BPS,Beograd,2005. Dr Tamara Uros
www.carnet.hr (www.google.com)
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA:
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Besplatni Seminarski Radovi