"SOFIST"
U dijalogu Sofist razmatra se tema o sofistima i njihovom ucenju
da bi iz razlike prema tome Platon izloio svoje mišljenje.
Sofist pripada spisu kasnog Platonovog doba, Sofist je nastavak Teteta.
U kasnoj Antici dijalog Sofist je imao podnaslov ili o nebicu.Aristotel
u Metafizici pisao da Platon ima pravo kad kae
da se sofisti bave nebicem.Znacajno mesto ima "Stranac". iz
Eleje.
Pocetak dijaloga pocinje Sokratovim ironicnim pitanjem: “Da
li je Stranac samo obican gost ili moda bog?”
U razgovoru se vec na pocetku dela trai razlikovanje prvih i ne
pravih filozofa. Šta znaci sofist? Šta
je filozof? Šta je politicar? Dijalog o filizofu Platon nije dovršio.
Sofisti su prisutni kao duhovni pokretaci u celoj Heladi, bili su na lošem
glasu jer su svoje znanje iz retorike primenjivali tako da se ne upuceni
lako gube i ne znaju šta da cine. Stoga filozof mora biti oprezan
prema onima koji ele da uklone znanje episteme,razboritost fronezis,
i um nous, u tom odnosu se nalaze i kriterijumi mišljnja. Tu se radi
o znnju slobodnih ljudi onih koji filozofiraju zbog same filozofije. Bit
filozofije se ne moe lako spoznati iako se krece prema svetlu za
razliku od sofista koji je u tami nebica. Sva ljudska umeca mere se na
pravednosti i dobroti.U ivotu se mnogi bave oponašanjem mimesis,
da bi izledali kao da imaju ono što nemaju. Zbog toga prava filozofija
ne sme zanemariti problem odgoja paideia, za prevladavanje ne znanja treba
primeniti veštinu proucavanja.
Duša- njoj ne moe koristiti znanje koje joj se prua,
dok ucitelj ucenika ne postidi.Ako bih smo nebice smatrali istinskim ili
to izrekli to bi bila zabluda ne samo u mišljenju, nego i u govoru,
a gde ima zabluda tu je nuno sve puno krivih slika i raznih varki.To
se najbre otkriva u dijalogu. Mišljenje, odredeni sud, i shvacanje
mogu u duši biti istiniti i lani.
Mišljenje i govor su isti razgovor koja samo duša sa sobom vodi
bez glasa. U delu Platon sa ribolovom eli da prikae prividnost
sofista..Sofisti love omladinu i prodaju prividno znanje.Sofist kao trgovac
tu se govori o umecu razmene trgovine. Sofistika se bavi trgovinom prividnog
znanja.Sofist kao polemicar borba za javni i privatni ivot. Bitak
i bice- ovde je govoreno o dva podrucja postojanje i bitak nešto
se moe pojavljivati a da nije bitak npr. Reci nešto a da to
nije istina, to bi znacilo da nebice jeste, jer drugacije ne bi ne istina
bila postojeca,Parmenid nebica nema ne bitak se ne sme dovesti u vezu
sa bitkom.
Spojiti bice sa ne bicem ne bi bilo pravilno. O nebicu samom za sebe ne
moe ništa ni govoriti ni misliti ono je ne izrecivo,nemišljeno,neshvatljivo.
Dalje u delu postavlja se pitanje keko je uopšte mofguc razgovor
sa sofistima? Sofisti uvek pocinju sa time da pitaju,pocinju od same reci,
šta je slika? To je nešto što je slicno onom pravom.
Odredenje bitka bica- Stranac primecuje da se vodi borba o bitku medju
filozofima. Tu Plation tumaci filozofski materijaliuzam. Bitak je samo
ono što ima telo, to Platon govori sa namerom da pokae kako
filozofski materijalisti nemaju smisla za bitak.
Platon kae da da je lakše govoriti o onima koji stavljaju bitak
u ideje, jer su oni razboritiji.Ostale filozofe treba popraviti da bi
shvatili istinu.To popravljanje protivnika moe se uciniti proširenjem
pojma bitka. Treba ih najpre poduciti o tome šta je duša, i
da telo bez duše ne egzistira. Tada ce doci do pojma ne vidljivog
pa ce moci shvatiti i Platonovo ucenje o idejama. U tom delu teksta Stranac
i Teetet iznose ucenje o bicu.Sve što ima bilo koju mogicnost tj.
Iz cega se moe nešto drugo uciniti,sve to jeste zbiljski, pa
bi se bice moglo odrediti kao neka mogucnost.
Bitak je red i smisao.Tri pojma u kojima se red ispoljava bice to on,
mirovanje stasis, kretanje kinesis. Mirovanje i kretanje su medjusobno
nespojivi, a bice se moe spojiti sa oba.
Problem odnosa jedni prema drugom- to što je razlicito to što
ono jeste, nuno je u odnosu na drugo, time se dolazi do ideje razlicitog.Za
nebice se moe reci da postoji kao drugost, u odnosu na svoje prethodno
stanje. Cime je prevladana Parmenidova teorija da nebice jest ima bitak.
Za sve vredi da priroda razlicitog cini svako nebice i ta priroda razlicitog,
cini ga razlicitim od bica. I tad sa pravom moemo sve oznaciti kao
ne postojece no i kao bitak i bice, jer ima udela na bicu i o bicu moemo
reci daxje razlicito od drugog,pa je nebice bice ukoliko je drugo.
Kada se govori o nebicu tada se ne misli suprotnost bicu, nego samo nešto
razlicito, ne lepo je suprotnost lepom.
Suprotnost bica prema bicu- Platon je podrucje nebica oduzeo sofistima
i ukljucio ga u svoje razmatranje iz kog se vidi da nebice ima svoju vlastitu
prirodu.Nebice bilo i jest nebice i treba ga ubrojiti medju mnoga bica.
Moguce je govoriti o bitku nebica kao o nebicu,postoji pravo nebice.Bice
i razlicito spajaju svagde i medjusobno se spajaju i da razlicito time
što ima ideale ne bicu zbog toga ideala jest i kao razlicito od bica
jest pa je ono nuno ne bice.
Platonova kritika sofistima prisutna je sve do danas.Sofisti su ostali
kao pojam negativnog i destruktivnog mišljenja i delovanja.To je
istorijska ne pravda jer su bili zasluni za duhovni preobraaj
Helade i razvoj kritickog duha.Sofisti obrazuju smisao i vrednost praktickog
ivota.
POSTAVLJA SE PITANJE ŠTA JE SOFIST , DRAVNIK
I FILOZOF?
Dijalog se vodi izmedju Teodora i Sokrata i
stranca koga su poveli koji je drug Parmenidovih i Zenonovih ucenika.Postavlja
se pitanje šta je on? Covek je pravi filozof. Teodor: Meni se cini
da ovaj covek nije nipošto bog ali je boanski, ja naime sve
filozofe tako nazivam.
Sokrat: Neki smatraju da su filozofi bezvredni
jer sa visine gledaju na druge ljude, a dok drugi smatraju da su dostojni
svake casti.Pojavljuju se kao dravnici, drugi put kao sofisti,a
nekad stvaraju utisak da suobuzeti mahinacijom.
Sokrat: Postavlja se pitanje strancu da li voli posve sam da izlae
ono što eli da dokae ili se slui metodom pitanja
kao što se negde sluio Parmenid. Stranac: Lakše je razgovarati
sa nekim
Sokrat predlae da stranac izabere nekog mladeg od prisutnih npr.
Teeteta i da se pocne diskusija.
PREDMET I METODA IZLAGANJA
Stranac: utvrditi sta je sofist, kada nešto elimo utvrditi
treba marljivo uciti na malim i lakšim primerima nego na vecim.Pošto
je teško uloviti rod sofistima, krecemo sa metodom lakšeg isrtaivanja.
Teetet se slae
Stranac uzima primer ribara koji je svima poznat!
RAZLICITA UMECA
Stranac sva umeca imaju dva oblika ratarstvo koje je povezano sa veštinom
i izradom i
umecem oponašanja.
Sve to spada pod umece stvaranja.
Teetet Neka bude
Stranac Posle toga dolazi vrsta koja ima elemente nauke, i znanja novcane
zarade i borbe i lova.
UMECE STICANJA
PRIMER LOVA I RIBOLOVA
STRANAC Lovacko umece delimo na dva
TEETET Kako?
Stranac Delimo deo koji se tice lova na ne ive stvari, a posebno
onaj na ne iva bica.Lov na ne ive stvari ostavljamo po strani
koji ni nema imena osim grana,ronilacke veštine, a lov na iva
bica nazivam ga lovom na ivotinje.
Dalje u dijalogu se spominje ribolov.Zamke koje nisu vezane za prirodu,
vec za coveka koji postavlja zamke.Lov pod svecom, lov na udicu.
Dalji nacini pripreme umeca
Stranac kako se ranjava i izvlaci riba?
POJMOVNO TUMACENJE NAVEDENIH PRIMERA
Stranac O ribolovu se slazem sa Teetetom i o pojmu samog delovanja
ANALOGNO RAZLAGANJE ŠTA JE SOFIST
STRANAC: Da li treba ribara smatrati ne strucnim ili kao coveka koji
ima umece Ima umece i da li se moe nazvati sofist?
LOV KAO ODNOS PREMA LJUDIMA
Teetet Postoji li lov na pitome ivotinje? Stranac Ako je covek
pitoma ivotinja Teerer Jeste
Stranac A umece govorenja na sudu pred narodom sacinjava jednu celinu
i nazivamo umecem uveravanja. Teetet Tacno
Stranac Dve vrste umeca uveravanja
Stranac Jedna nastaje u privatnom a druga u javnom ivotu
Stranac Onaj koji saobraca sa ljudima zbog vrline, a ubire platu kovani
novac
SOFIST.
TRGOVINA ZNANJEM
Stranac Oni kiji ubiru kao placu kovani novac, lova koji ima kritiku
proucavanja,lov na bogate mladice treba nazvati sofistima.
SOFISTI PRODAJU RAZLICITA UMECA
Stranac Od trgovine znanjem onaj deo koji se tice proucavanja ostalih
umeca trba nazvati jednim, a onog koji proucava vrline drugim imenom.
Stranac Razmenu i trgovinu kao deo sticanja sitnih prema tudih i vlastitih
proizvoda sofisticka.
Sofisti sposobni za razlicite vrste govora
Stranac Raspravlja se o pravdi i nepravdi toje sudska prepirka.
RAZLICITA STANJA DUŠE
Stranac Treba reci da i kod duše postoje dva oblika zloce jedan
kao bolest u telu, a drugi kao rinoca.
Platon u Dravi razlikuje znanje duše nemoc, bolest, rugoba.
Znamo da je kod duše svako neznanje haoticno.
Neznanje bezumlje duše koja tei za istinom, dok joj shvatanje
bei sa glavnog puta.
ZNANJE I NEZNANJE
Stranac Da bisu na te dve bolesti nastala dva umeca? Teetet Kakva umeca?
Prtiv runoce gimnastika, a protiv bolesti medicina.
CIŠCENJE DUŠE
Pobijanje najvanije od svih cišcenja.
MIŠLJENJE O PARMENIDU
Stranac Govoriti naime i drati da lano uistinu postoji, a
da onaj ko kae nije u protivrecan, svakako je teško.
Stranac Ne bice postoji jer lano ne bi moglo inace postojati.
Parmenid je govorio ovako nikada silom ne moeš naterati ono
što nije vec ti odvraca misao od takvog istraivanja.Tu pocinje
istraivanje Stranac Ime nebice ne moe se odnositi na neko
od bica.
RAZLIKA IZMEÐU BICA I NEBICA
STRANAC Bice bi moglo pristupiti neko drugo od bica Teetet Zašto
da ne
Stranac No da li cemo reci da je moguce da ikada nebicu pristupi neko
nebice Teetet Na koji nacin?
Stranac Broj svakako u celokupnosti stavljamo med bica Teetet Broj treba
uzimati kao bice
Stranac Nemojmo pokušavati povezivati s ne bicem ono što se
sastoji u broju i to niti kao mnoštvo niti kao jedno
Nije pravedno niti ispravno pokušavati bice pripajati nebicu
Stranac Nebice samo po sebi nije moguce pravo niti izraziti, niti izreci,
niti zamisliti,nego naprotiv ono što je nezamislivo,neizrecivo, neizraljivo,bsmisleno
tvrdimo dakle da ako neko hoce baš pravo govoriti ne treba ga odredivati
niti kao jedno niti kao mnoštvo, niti uopšte nazivati ono jer
bi mu i po tome izrazu davao pojam jednoga.
UKLJUCIVANJE PARMENIDA U DISKUSIJU
Stranac Sta treba ciniti sa sofistom?
Treba da utvrdimo da nebice u izvesnom pogledu postoji i opet sa druge
strane da bice na neki nacin ne postoji.Treba podvrgnuti oca Parmenida
ispitivanju.
UCENJE O IDEJAMA
Postojanje zovete jedno, a egzistenciju drugo.
I mi smo telom putem oseta u vezi sa postojanjem, a sa dušom putem
mišljenja s pravom egzistencijom, za koju kau da je uvek ista
i nepromenjljiva, a postojanje da je svaki cas drugacije.
PROBLEM KRETANJA I MIROVANJA
Kretanje i mirovanje medjusobno apsolutno suprotno.Pretpostavljajuci dakle
u duši bice kao nešto trece uz ono dvoje uzeo si da ono obuhvata
i mirovanje i kretanje, da oboje imaju bitak
Teetet Cini se da uistinu bice proglašavamo kao nešto trece
kad govorimo da kretanje i mirovanje imaju bitak.
Stanac Nije dakle bice zbog kretanja i mirovanja nego nešto razlicito
od njih. Stranac Prema tome bice po svojoj prirodi niti miruje niti se
krece.
RODOPSKI POJMOVI, BIT IZVODA I ODNOSA
Ako ne budemo mogli jasno shvatiti bice i nebice da ne oskudevamo o dokazima
sa njima,da bez štete umaknemo sa tvrdnjom da je nebice uistinu bice.
Bice se sa oba moe mešati.Ne moguce je dakle da istovetno i
bice budu jedno. Istovetno kao cetvrti pojam?Razlicito kao peti pojam?
Ili treba drati to i bice kao neka dva imena za jednu vrstu.
Prirodu razlicitog treba ubrojati kao peti pojam, i ta priroda se protee
kroz sve njih, jer je svaki pojedini oblik razlicit od ostalih ne zbog
svoje prirode nego zbog ucestvovanja u ideji razlicitog.
TUMACENJE POJMOVA U ODNOSU NA BICE I NE BICE
Govori o kretanju
Ovako dakle kaemo za tih pet oblika ponavljajuci jedan po jedan.
Stranac Kretanje je razlicito od mirovanja. Stranac Nije dakle kretanje
mirovanje. Teetet Ne
Stranac Ali ipak jeste tbog ucestvovanja u bicu Teetet Jeste
Stranac Kretanje je razlicito od istovetnoga
Stranac Kretanje razlicito od nebica.ne bice postoji kod kretanja i svih
drugih pojmova, kod svih pojmova prirode razlicitoga tvoreci svaki pojedini
razlicitim od bica cini ga nebicem.Sve stvari s pravom nazvati nebicem
jer ucestvuju u bicu da jesu i da su bica.
ŠTA JE GOVOR?
Rastavljati svaki pojedini pojam od svega znaci izcezavanje svih razgovora.
Stranac Govor jedna vrsta bica ako bismo toga bili lišeni bili bi
lišeni najvanijeg a to je
filozofija.
Stranac Nebice jedna odredena vrsta ostalih rasuta na sva bica.
ŠTA JE RECENO O SOFISTU
Pošto postoji laan govor i lano mišljenje, moguce
i da postoji i imitacija bica i da iz takvog stanja stvari nstaje umece
varanja.
Stranac Sofist nam se pojavljuje u umecu lova i u borbi u trgovini na
veliko i nekim takvim oblicima umeca sticanja.
Oponašanje neko stvaranje dva umeca oponašanja, jedan boanski
jedan ljudski.
PREDMET SVAKOG OPAANJA
Mi i ostale ivotinje i pocela iz kojih se sastoji ono što
je postalo tj. Vatra i voda sve tvorevine boga izgradene kao same pojedine
stvari.
Tim pojedinim tvorevinama odgovaraju slike a ne same stvari i one nastale
boanskim delovanjem. One slike u snu i pojave koje se same od sebe
prikazuju po danu sena, kada pada mrak na vatru prividnost. Dve tvrdnje
boanskog stvaranja: sama tvorevina i slika koja svaku pojedinu tvorevinu
prati.
A šta je sa ljudskim umecem, postoje dvojake tvorevine našeg
stvaralackog delovanja, na jednoj strani sama stvar, a na drugoj delovanje.
ODREÐENA IMENA ZA VRSTE PONAŠANJA
Razabirem onoga koji je sposoban da se javno i dugim govorima pred mnoštvom
pretvara,i drugoga koji u privatnom ivotui kratkim govorima prisiljava
sugovornika da protivreci sam sebi.
Mimetika se preko vrste koja stvara prividnost povezuje sa umecem koje
stvara slike. Razlikovali smo umece stvaranja ne boanski nego ljudski
koji u govorima proizvodi obmane.
Literatura :
Platon "Sofist" , Beograd 2000.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|