Finansijska revizija javnog sektora
- osnova za aktivni poslovni ambijent

Javni sektor danas prolazi kroz znacajne promene, što predstavlja posledicu privatizacije mnogih podrucija, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipaobaveznog konkurentskog tendera. Razliku izmedu privatnog i javnog sektora su suzile doktrine i ideologija novog javnom menadžmenta. Iz privatnog sektora su preuzeti koncepti kao što je „željena vrednost za novac", banc-marking, javna odgovornost i najbolje prakse.
Od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, racunovodstvo se pomerilo ka analizi i planiranju buducih promena, i to je stvorilo pretpostavke za zapocinjanje promena u javvnim sektorima i povezanim oganizacijama.
Javna preduzeca predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društsva, koja imaju specifican položaj u ostvarivanju svojih funkcija kao i probleme koji ih pogadaju i sa kojima su prisiljena da se bore.
Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u kratkom roku, kada bi za to u nas postojala politicka volja. Štednja je kod nas na nedopustivo niskom nivou, i sasvim je jasno da su strane investicije prakticno jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Poženjne su i atraktivne direktne strane investicije tipa „green field", to su investicije od kojih se krece od pocetka, sa „zelene livade".
Polazi se od cinjenice da se javni fondovi zloupotrebljavaju, a u njima se nalaze ogromne sume novca poreskih obveznika koji imaju pravo da zanju gde i kako se njihov novac troši, funkcija finansijske revizije je proširena sa analize nacina na koji država i njene institucije troše novac poreskih obveznika na analizu poslovanja javnih kompanija.
I zahvaljujuci proširenju funkcije finansijske revizije u poslednje 3 godine analiza finansijskog poslovanja je ukazala na višemilionske gubitke vodecih javnih kompanija, kao i niz nepravilnosti od strane menadžmenta tih vodecih kompanija. Polazeci od te istine, da sve što je navedeno ne bi ugledalo svetlost dana bez dosledne primene specijalne medunarodne finansijske revizije u analizi poslovanja javnih kompanija, evidentan je uloga finansijske revizijeu zaštiti interesa investitora, tj. stvaranju aktivnog poslovnog ambijenta u privredi.

1. Savremeni problemi menadžmenta u javnom sektoru

Javna preduzeca predstavljaju specifican oblik preduzeca koja imaju, u obavljanju svoje delatnosti, apostrofiranu odgovornost i to kako prema javnosti, tako i prema osnivacu. Ako se pode od cinjenice da obavljanje delatnosti javnog preduzeca izaziva nezadovoljstvo kod gradana, uz cestu pojavu javnog reagovanja, onda je na javnom preduzecu posebna odgovornost na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeca.

1.1. Elementarne osobenosti javnog preduzeca

Prilikom definisanja javnih preduzeca, uz cinjenicu da u razlicitim zemljama, razlicitim delatnostima i granama u okviru pojedinacnih zemalja, pa cak i u razlicitim vremenskim periodima, izmedu javnih preduzeca prisutne su brojne razlike. I upravo te razlike uticu na vrste i internacinalne oblike javnih preduzeca, uticu na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu, na intrumente putem kojih se reguliše njihovo funkcionisanje, na njihovu ekonomsku efikasnost, i tako dalje.
Javno preduzece bi se moglo definisati kao preduzece formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri cemu jedinica lokalne samouprave vrši, u celosti ili delimicno, ulogu preduzetnika.
Odredene zakonom delatnosti od opšteg interesa u sledecim oblastima su: proizvodnja; prenos i ditribucija elektricne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nefte i prirodnog i tecnog gasa; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapredivanje dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, divljaci); i komunalne delatnosti. Pored ovih delatnosti ubrajaju se i delatnosti od strateškog znacaja za državu; i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.
Bitne zajednicke karakteristike javnih preduzeca su: obezbedenje proizvodnje i usluga od elementarnog znacaja za odredenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stecen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeca, koji su definisani odredenim zakonskim odredbama, cine: obezbedenje kontinuiranog obavljaanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnik proizvoda i usluga; stalni razvoj i unapredenje obavljanja delatnosti od javnog interesa; obezbedivanje tehnicko-tehnološkog i ekonomskog jedinstav sistema i uskladenosti njegovog razvoja; sticanje dobiti; i realizovanje ostalih zakono utvrdenih interesa. Ovko prezentiran raspored ciljeva može navesti na zakljucak da sticanje dobiti nije primarni cilj, tj. da je prilikom osnivanja javnih preduzeca neophodno za osnovni cilj proglasiti konstantno obavljanje delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga.
Ako se pode, od pojedinih clanova Zakona o preduzecu koji inicira da je preduzece pravno lice koje se osniva radi sticanja dobiti, kao i da sva preduzeca imaju status, prava, obaveze i odgovornosti na tržištu; onda je jasno da su svi ciljevi, zbog kojih se javno preduzece osniva i zbog koga javno preduzece posuluje, istog znacenja i da se važnost nekog cilja ne bi trebala glorifikovati, u odnosu na ostale ciljeve koji su postavljeni.
U odnosu na ostala preduzeca, javna preduzeca sticu dobit u specificnim okolnostima, jer oni svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga. A to zanci, da se dobit ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem cene proizvoda i usluga, vodeci racuna o kupovnoj snazi stanovništva. Upravo iz ovih razloga, kod javnih preduzeca poslovni rashodi su veci od poslovnih prihoda, tako da se negativna razliak pokriva subvencioniranjem iz budžeta ili iz nekih ostalih izvora.
Š to se tice zakonske regulative, tu nema posebnih zakonskih odredbi koji ureduju finansijsko izveštavanje javnih prduzeca. Polje li se od njihovog apstrofiranog i odgovornog zadatka, u obavljanju delatnosti evidentna je odredena specificnost poslovnog informisanja javnih preduzeca. Prva osobenost poslovnog informisanja javnog prduzeca se odnosi na cinjenicu da je javnost, najveci i najvažniji korisnik pomenutih informacija i to znaci da kod javnih preduzeca treba da postoji znatno veci stepen odgovornosti za informacije koje su prezentirane u finansijsko racunovodstvenim iskazima. Druga osobenost vezana je za potrebu da se kod javnih preduzeca informacije iz finansijsko racunovodstvenih iskaza, moraju prezentirati javnosti na adekvatan nacin i blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne klime u javnosti o tome da preduzece uz saglasnost osnivaca, mora odluciti i na preuzimanje nekih nepopularnih rešenja. Treca osobenost odnosi se na cinjenice, da bi javna preduzeca trebala da daju podatke o realizaciji plana zaštite životne sredine.
Posledice svih nedorecenosti u ekonomskom profilisanju javnih preduzeca se iskazuju u njihovim bilansnim agregatima, tj. o pozicioniranju imovine, obaveza, kapital, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka. Neistinit i neobjektivan prikaz finansijskog statuta i rezultata, koji ostavruje javno preduzece, posledica je neistinitog i neobjektivnog prikaza u bilansima javnih preduzeca, a to je veliki problem za one koji imaju izražene i definisane interese u javnom preduzecu. Upravo iz ovih razloga, posebna odgovornost leži u nezavisnoj, ekspertskoj reviziji finansijsko racunovodstvenih izveštaja javnih preduzeca, bez kojih se ne može upravljati na zadovoljavajuci nacina javnim preduzecem.

1.2. „Augijev sindrom" -najmanji zajednicki imenilac naših javnih preduzeca

Augijev sindrom je osobenost za naša preduzeca, koji predstavlja glavnu barijeru usvajanja filozofije javnog menadžmenta, bez cije implementacije u upravljanju naših javnih preduzeca ne može biti govora o reformi javnog sektora.
Augije, kralj u Elidi, ciju je štalu u kojoj je bilo 3000 grla stoke i koja nije nikako cišcenja 30 godina, Herkul ocistio za jedan dan. „Augijeva štala" je pojam za mucan i neprijatan posao oko dovodenja u red necega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano.
Kod nas je osustvo volje da se pristupi vrlo mucnom i neprijatnom poslu oko dovoljenja u red javnog sektora koji je predugo bio zapušten i zanemaren. Za najavu reformi javnog sektora, pobrinulo se Visoki predstavnik Pedi Ešdaun koji je 1.8.2002. godine doneo odluku o uvodenju pozicije specijalnog revizora u Federaciji BIH. Specijalni revizor ce biti odgovoran za kontrolu racuna javnih preduzeca, a uvodenje revizije poslovanja javnog sektora u funkciji je efikasnog cuvanja javnih sredstava kako bi se prikupljen prihod od poreskih obveznika trošio na škole, bolnice, puteve i ostale zakonite ciljeve, umesto što prihod odlazi u džepove nepoštenih birokrata, politicara ili biznismena.

2. Kauzelni odnos izmedu aktivnog poslovnog ambijenta i zaštite interesa investitora

Jedan od najvažnijih zadataka savremenog tržišta kapitala, kao i ukupne regulative jeste ocuvanje interesa investitora tj. Vlasnika kapitala. Interes investitora mora biti primarno obezbeden, a investitor mora imati osecaj potpune sigurnosti i poverenja u mehanizam tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrole tržišta kapitala.
U odnosu na ostale ucesnike, a to su: preduzetnici, posrednici, država; investitori imaju primarno mesti i znacaj koji proizilazi iz cinjenice o dvojnosti njihove uloge, jer su istovremeno ucesnici na tržištu kapitala i vlasnici kapitala.
U tržišnim transakcijama sa potencijalnim investitorima ostali ucesnici na tržištu kapitala ne mogu imati nikakvu materijalnu štetu, sa obzirom na njihovo mesto i ulogu dužnika. I upravo zbog toga oni mogu razlicitim cinjenjima ili necinjenjima, izigrati ili zloupotrebiti interes investitora kao poverioca, jer je na njihovoj 6train dodatni rizik koji je poznat pod nazivom „rizik povracaja kapitala i naplate prihoda po osnovu kamate".
Povrat na investirano (ROI - Return on Investment) ili povrat na korišceni kapital (ROCE - Return on Capital Emploved) predstavlja znacajnu meru za analizu profitabilnosti. Povrat na investirano predstavlja važan indikator uspešnosti koji može biti korišcen na bilo kom nivou biznisa tj. za preduzece u celini kao i na nivou njegovih delovanja. I zbog toga, interes investitora mora da bude zašticen od potencijalnih rizika koji dolazi od strane ostalih ucesnika na tržištu kapitala.
Aktivni poslovni ambijent je u velikoj meri od zavisnosti od prisustva i dejstva citavog niza faktora, cije dejstvo može biti simulativno ili desimulativno za investitora. Dejstvo tih faktora može biti takve snage da potpuno destimuliše investitora i odved ga na sigurniji teren na kome je rizik povracaja kapitala u optimalnim granicama. Najvažniji faktori na kojima investitori insistiraju ubrajaju se:
- Politicka, ekonomska i monetarna stabilnost;
- Administrativna, regularna i stabilna politika kamatnih stopa;
- Konzistentan i stabilan poreski sistem;
- Razvijenost i funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema i raskoš njegovog instrumetarija, kao i funkcionisanje tržišta kapitala, a posebno sekundarnog tržišta hartija od vrednosti;
- U definisanju strategije razvoja orijentacija menadžmenta preduzecan prvenstveno u oslanjanju na sopstvene potencijalne i snage, putem kontinuiranog istraživanja, pracenja i mobilisanja neiskorišcenih internih resursa u preduzecu;
- Usvojen koncept New Public Management u upravljanju javnim sektorom;
- Definisana uloga finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzeca;
- Dafinisana uloga finansijske revizije inspirisana zahtevom zaštite poverilaca;
- Definisana uloga finansijske revizije u prihvatanju koncepta novog preduzeca;
- Definisana uloga finansijske revizije u otklanjanju realno postojecih konflikata, u tranzicionim zemljama, izmedu bilansne teorije i politike bilansa.
Navedene determinante cine aktivni poslovni ambijent i sigurno je da sa investitorom nema pogadanja oko veceg ili manjeg znacaja pojedinih nevedenih faktora, jer su sve navedene determinante za investitora od podjednakog znacaja. Odsustvo nekog od navedenih faktora odredeni privredni ambijent cini manje atraktivnim ili cak potpuno neatraktivnim, uz porast stope rizika i neizvesnosti povrata na investirani kapital.
U tranzicijske zemlje dolazi do tzv. pasivne investicije (u bankarstvu, telekome, osiguravajuca društva, trgovina i sl.) dok aktivnih investicija koje stvaraju novu vrednost, nije ni bilo. Najveci deo krivice snose upravo tranzacione zemlje koje ne prave razliku izmedu pasivnih i aktivni ih investicija, odnosno na isti nacin stimulišu njihov priliv obezbedujuci im identicne pogodnosti. Katastrofalne su posledice ovakve nerazumne, neodgovorne i nestrucne politike tranzicijskih država, a ogledaju se u: propašcu nacionalnih ekonomija pod teretom ino-dugova; gubljenjem najvrednijih resursa; liberalizaciji sopstvenih tržišta, dok su tržišta Zapada ostala uglavnom nedostupna cak i u tom slucaju da imaju šta ponuditi.
Konstantnom usavršavanju aktivnog poslovnog ambijenta su izložene i razvijen tržišne ekonomije. Nemacka kao najveca evropska ekonomija, prisiljena je da provodi strukturne promene u vodenju nacionalnih kompanija sa ciljem savladavanja hronicne nezaposlenosti i ekonomske stagnacije.

3. Uloga finansijske revizije u zaštiti i ocuvanju interesa investitora

Medu determinantama koje cine strukturu aktivnog poslovnog ambijenta, investitori posebno insistiraju na definisanoj ulozi finansijske revizije u okviru jedne nacionalne ekonomije. Najcešca i najuobicajenija finansijska revizija tice se ispitivanja godišnjih finansijskih izveštaja sa ciljem davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultata poslovanja preduzeca.
Poznata je cinjenica da su godišnji finansijski izveštaji finalni proizvodi njihovog racunovodstvenog procesa. Na kraju finansijske godine preduzeca, u obavezi su da sacine i prezentuju godišnje finansijske izveštaje. Na sastavljanje i objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja utice citav niz zahteva koji se odnose na racunovodstveno procenjivanje, kao i zahtevi za objavljivanjem podataka u propisanoj formi. Osnovni cilj ovih zahteva jeste da stvore pretpostavke za fer i pošteno finansijsko izveštavanje brojnih eksternih korisnika, izmedu ostalih i investitora.
Da bi se shvatio pravi znacaj ovakve funkcije finansijske revizije, koja je u vecini zemalja organizovana kao slobodna profesionalna delatnost, treba se podsetiti cinjenice da je prisutna realna mogucnost od nepodudaranja interesa menadžmenta preduzeca sa interesima investitora cija imovina može biti izložena gubitku.
Ako se pode od mesta i uloge investitora u okviru ukupne nacionalne ekonomije, a posebno na tržištu kapitala evidenta je važnost funkcije finansijske revizijeu osecanju osecaja potpune sigurnosti i poverenja mehanizma tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrolora tog mehanizma.
Uspeh atraktivnog poslovnog ambijenta u najvecoj meri ce zavisiti od definisane uloge finansijske revizije, na kojoj insistiraju inostrani investitori. Pod dejstvom vanjskih uticaja sa tržišta, ukljucujuci konkurente, kupce, dobavljace, vlasnike deonica preduzeca, poverioce i druge, su upravljacke odluke. Potpuna nezavisnost eksternog revizora u odnosu na menadžment preduzeca najveca je moguca garancija da se poslovne odluke donose na osnovu istinitog i poštenog informisanja.
U našim uslovima je zapažen izuzetno odbojan stav menadžmenta u preduzecima prema definisanim funkcijama revizije, jer revizor ne ocenjuje valjanost samih poslovnih odluka vec s jedne strane strucnost osoba koji pripremaju i saopštavaju racunovodstvene podatke i informacije, dok sa druge strane osposobljenost njihovih adresata u preduzecu da ih na adekvatan nacin razumu i iskoriste.
4. Uloga finansijske revizije u implementaciji novog javnog menadžmenta (New Public Sector Management - NPM)

Odluka o uvodenju obavezne revizije javnog sektora predstavlja izuzetno važan korak u zapocinjanju reforme javnog sektora, koji mora biti pracen vrlo ozbiljnim aktivnostim oko uvodenja novog javnog menadžmenta. Naša zemlja, za raziku od zemalja tradicionalne tržišne kapitalisticke privrede, izgradenih institucija, tradicija, celokupne društvene strukture i infrastrukture se nalazi u predvorju navedenih procesa.

4.1. Novi javni menadžment -aktuelna doktrina upravljanja javnim sektorom

U poslednja dva veka položaj u državnoj službi je bio izuzetno ocenjen, kako društveno tako i finansijski. Na izmenu konstantovane situacije uticao je citav niz okolnosti. Država služba se prvo porastom stanovništva i ocekivanja ljudi suocila sa problemom, da je sa ogranicenim resursima potrebno pružiti znatno više. Zatim je došlo do napuštanja sigurnih državnih poslova od strane poslovnih državnih cinovnika, koji se izrazili želju da se oprobaju na tržištu i da odgovore na izazove koji im komercijalni svet može pružiti. Vlada je sve više prisiljena da oponasša poslovni svet i postiže rezultate, koje ce ljudi da cene.
Ljudi u demokratskim društvima hoce da znaju gde je njihov novac utošen i šta je društvo dobilo za uzvrat. Otvoreni proces javne politike predstavlja da gradani mogu bilo kada da dodu u situaciju da komentarišu vladine politike i predloge.
Racunovodstvo javnog sektora kao i pomeranje od racunovodstva gotovinskih tokova (cash accouting, tj. gotovinsko racunovodstvo može se definisati kao siste koji uzima u obzir samo izdavanja i primanja gotovog novca proisteklog iz poslovnih transakcija, za razliku od accrual accouting, koje priznaje prihode i rashode kada se oni dogode), ka racunovodstvu poslovnih transakcija (accrual accouting, racunovodstvo nastalih transakcija, predstavlja sistem kod koga se prihodi uzimaju u obzir kada se zarade, a troškovi se priznaju kada se naprave. Razlikuje se od cash accouting pristupa, koji priznaje samo transakcije kada se gotov novac dobije ili isplati), metrijalizovani su sa nametanjem novog javnog menadžmenta - Nem Public Sector Management - NPM, kao najaktuelnije doktrine u javnom sektoru.
Prema Hood-u, zamena tradicionalnog hijerarhijskog birokratskog modela javnih službi, administracijom koja je orjentisana prema performansi i kojas radi u tržišnim uslovima, unapredujuci konkurentnost izmedu dobavljaca robe i usluga koje vlada sponzoriše, predstavlja bit NPM-a. Bazicna ideja inplementacija NPM-a je od strane javnih službenika, koji su na visokim položajima, je uvodenje podsticaja za inovacije i efikasnost.
Glavnu karakteristiku NPM modela, prema OECD-u cine: veca pažnja na rezultate i uvecanje vrednosti novca; opadanje autoriteta i povecanje fleksibilnosti; pojacana odgovornost i kontrola; orjentisanost na klijenta i uslugu; ojacan kapacitet za razvijanje strategije i politike; uvodenje konkurencija i drugih tržišnih elemenata, kao i promenjeni odnosi sa drugim nivoima upravljanja.
Za primenu NPM-a zasnovanih ekonomskih reformi koja se fokusira na stvaranje tržišno orjentisane privrede, neophodno je bilo obezbediti prisustvo ponašanja slicnog poslovnom, odnosno neophodno je ustanoviti kvazitržište kao kljucni instrument NPM modela. U razvijenim zemljama koje su osobene po tradicionalno jakim društveno respektivnim vladama pojavio se NMP. Pitanje koje se namece je, u kojoj meri NPM „opsesija preformansi" može delovati u zemljama u tranziciji, koje treba da reformišu svoje postojece javne službe i da ih ucine efikasnijim i kvazi-tržišno orjantisanim u isto vreme.
U tim zemljama ce NPM ici sa dosta teškoca, jer je javna uprava u vecini zemalja u tranziciji bila osnovana radi servisiranja partijekse države, jer je bilo potrebno da se zadovolje zahtevi partije bez ikakvih pitanja.
Ako se pode od cinjenice da je teško odrediti rezultate organizacije iz javnog sektora u finansijskim terminima, ona se suocava sa problemima u definisanju sopstvene organizacione strategije. Upravo iz ovih razloga je i razvijen koncept „vrednost za novac" - value for money audit: revizija državnih ustanova i neprofitnih organizacija, da bi se procenilo da li se radsi efikasno, odnosno da li daju rezultate saglasno novcu koji troše; i pored cinjenice da je nejasno, da li je moguce objektivno definisati šta je to „stvarna vrednost za novac".
Normalna posledica NPM koncepta je želja da se približe koncepti javnog i privatnog menadžmenta, kao i njihovo medusobno usavršavanje. NPM je zaslužan za izmenjeno sagledavanje državne službe i njenih uloga. Odjednom je postalo moguce sagledati aktivnost javnog sektora kao drugaciji posao, koji se može dodeliti, a i izvršiti i putem nekog drugog tela van države. NPM je bio podrput vrlo serioznim racunovodstvenim promenama, tako da se zan reci da su NPM promene, promene na osnovu racunovodstva.

4.2. IPSAS - važan faktor u procesu poboljšanja transparentnosti javnog sektora

Ukupnu finansijsko-racunovodstvenu poziciju entiteta iz javnog sektora regulišu Medunarodni racunovodstveni standardi javnog sektora (the International Public Sector Accounting Standards - IPSAS) koji se usredsredeni na principe i prakse izveštavanja. Za razliku od IAS koji štite ulagace i ekonomske agente van organizacija, IPSAS su promovisani zbog poboljšanja položaja gradana, koji se vide kao korisnici javnog sektora.
Neophodan preduslov za postaojanje finansijskih izveštaja predstavlja uvodenje IPSAS, jer oni zahtevaju stvaranje održivog racunovodstvenog sistema koji može stvoriti pouzdane finansijske izveštaje na osnovu nastalih dogadaja. IPSAS su više kao smernice koje neke zemlje moraju poštovati, a u mnogo cemu su pod uticajem anglo-americke tradicije i iskustva, što predstavlja teškocu u primeni za mnoge zemlje.
Istorijski gledano, racunovodstvo se fokusira na kontrolu finansijskih sredstava i obaveza, i to ga cini naprednijim od obicnog knjigovodstva.
Iza objavljivanja IPSAS stoji nekoliko cinjenica. Prva je rešenost IFAC-a da utice na odgovornost javnog sektora putem razvoja racunovodstvenih standarda i promovisanjem njihovog prihvatanja. Druga je cinjenica da su transparentnost i odgovornost osnove svake demokratski izabrane vlade, jasno je da je racunovodstvo obezbeduje oruda za efektnu komunikaciju izmedu zainteresovanih strana. Treca da je savremena vlada u potrazi za jeftinijim oblicima izvršavanja svojih obaveza, a da bi vlada bila efektnija i efikasnija vlada se mora opredeliti za naprednije oblike komunikacije i uciniti sve kako bi se predupredila bilo koja vrsta komunikacijske greške.
IPSAS treba shvatiti kao smernice, odnosno kao moc za nametanje zahteva za njihovom prinudom nema niti IFAC, niti Komitet. Da IPSAS treba da budu bez ikakve prinude primenjeni na sve organizacije javnog sektora, indicira cinjenica da su IPSAS u stanju upravljati objavljivanjem finansijsko racunovodstvenih izveštajaopšte namene entiteta iz javnog sektora. Prihvatanje i primena IPSAS ne sprecava javni entitet da priprema i neke druge izveštaje, prateci druge zahteve za izveštavanjem i/ili izricita pravila. Esencijelno nacelo je da kvalitet informacija poboljšan, te da korisnik/gradanin može da iskoristi svoje pravo za korektnom i kompletnom finansijskom beleškom.
IPSAS imaju veliku ulogu u podržavanju promene menadžmenta u javnom sektoru, a mogu da povecaju i vec poboljšanu praksu.

4.3. Nedostaci u finansijskim izveštajima Javnih preduzeca ustanovljeni revizijom

Dve cinjenice potenciraju znacaj realnog iskazivanja stalne imovine i kapitala javnih preduzeca, i to su: s jedne strane, potreba adaptacije nacina organizovanja i delovanja, uslovima implementacije novog javnog menadžmenta; i s druge strane, veliki znacaj kapitalnih dobara, koja angažuju javna preduzeca.
Suštinsko odredenje ekonomskog entiteta je odredenje dva kardinalna obeležija, a to su: imovina i obaveza. Racunovodstveni standardi i zakonski propisi su jasni u zahtevu da preduzeca prikazuju imovinu na istinit i objektivan nacin. Nizom cinjenica je potenciran znacaj pravilnog pozicioniranja stalne imovine i kapitala jvnih preuzeca, i to: radi se o bilansnim pozicijama enormno visokih vrednosti kao što su prirodna bogastva, telekomunikaciona dobra, železnicka infrastruktura, elektro-privreda i elektrodistributivna infrastruktura, infrastruktura komunalnog života; tako da neadekvatno prezentiranje u bilansima predstavlja svojevrsnu nacionalnu nebrigu, kao i pogodno tlo za razne vidove otudivanja i bespravnog prisvajanja; ako se pode o cinjenice da se radi o kapitalnim dobrima, koja cine bitnu odredbu kvaliteta života u društvu, uvid u performanse rada javnih preduzeca se konstituišu na ovim dobrima; adekvatno ocenjivanje racionalnih gazdovanja i efikasnog menadžmenta u upravljanju javnim preduzecima, moguce je tek kada su stalna imovina i kapital realno iskazani u bilansu, odnosno u suprotnom se ne može objektivno prosudivati, sa svim negativnim posledicama koje iz tog proisticu.
Uvid u bilanse veceg broja javnih preduzeca indicirao je na nedostatke u bilansnim iskazima stalne imovine, i to su: imovina u svojini javnih preduzeca; javna preduzeca u svojim poslovnim knjigama vode delove stalne imovine koja nije u njihovom vlasništvu; u svim poslovnim knjigama javna preduzeca vode imovinu koju, usled nedostataka relevantne dokumentacije nije u stanju ukljižiti u zemljišne knjige; javna preduzeca imaju u svojini imovinu koju ne koriste, niti mogu da je koriste, jer je funkcionlno nesposobna; kategorizacija stalne imovine na neadekvatan nacin, izaziva citav niz posledica, vezanih za nerealno iskazivanje troškova i finansijskog rezultata.
Razlicitim propisima u poslednje vreme je naloženo sredivanje odnosa u javnim preduzecima, sa ciljem materijalno i formalno ispravnog prikazivanja njihovih finansijsko racunovodstvenih izveštaja. I pored toga, menadžment javnih preduzeca ne pristupa usaglašavanju imovinskog statusa preduzeca odredbama Zakona o preduzecima, kao i odredbama posebnih zakona koji regulišu rad pojedinih javnih preduzeca.
Menadžment javnih preduzeca izbegava unošenje takve imovine u imovinski fond preduzeca, jer im to stvara i obavezu revolarizovanja i obranucavanja amortizacije pomenute imovine, što ima za posledicu uvecanje troškova, smanjenje neto rezultata, i to rezultira negativnim finansijskim rezultatom. Prenos imovine od osnivaca ka javnom preduzecu u vecini javnih se izvodi bez uvažavanja propisane procedure, i to rezultira iskrivljenim prikazom stalne imovine javnih preduzeca. Evidentna je i deformacija finansijsko racunovodstvenih izveštaja javnih preduzeca vezana za izbegavanje evidentiranja poklona kao vanrednih prihoda, cime menadžment izbegava obavezu da plati porez na dobit.
Funkcija osnovnog kapitala jeste da se pred javnošcu predstavi masa osnovnog kapitala, koja poveriocima pruža sigurnost od potencijalnog rizika gubitka sredstava. Problemi pri njegovom bilansiranju se odnose na nesuglasje kapitala iskazanog u bilansima i kapitala iskazanog u sudskim uložcima, kao i greške u knjiženjima koje se održavaju na pogrešan prikaz osnovnog kapitala. Do razlika osnovnog kapitala upisanog u sudu i osnovnog kapitala u bilansu može doci usled dva uzroka: kada se osnovnom kapitalu pripisuje revalorizacija koja se prema zakonskim propisima na pola godine, iskazuje na posebnoj poziciji revalorizacije kapitala; ali krajem poslovne godine pri definitivnom konacnom obracunu se prepisuje osnovnom kapitalu. Zbog direktnog knjiženja odgovarajucih promena na kapitalu nastaje drugi uzrok koji dovodi do odstupanja prikazanog od realnog stanja osnovnog kapitala. Ovakva knjiženja danas, kada su javna preduzeca definisana kao društva kapitala, su nezakonita a prikaz stanja kapitala „iskrivljen".
Menadžment javnih preduzeca, bez elementarnog racunovodstvanog znanja, bez želje za angažovanjem relevantnih strucnjaka prihvata ponudena rešenja, lišavajuci sebe prilikom toga prava na prisvajanje neraspodeljenog dobitka, a izbrisan su i rezerve.

Literatura :

Prof. Dr Slobodan Vidakovic, „Eksterna revizija finansijskih izveštaja", Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2007.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 
preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD