ORGANIZACIJA, PODELA RADA, RASPON MENADMENTA
1. Organizacija
1.1.Pojam organizacije
Menadment kao relativno mlada nauka u sebi sadri aktivnosti
kao što su planiranje, organizovanje i upravljanje. SAD koje su najzaslunije
za razvoj menadmenta u drugoj polovini 20-og veka, posebno su razvile
aktivnost organizacije i moe se reci da su je razvili do stepena savršenstva.
U opštem smislu reci organizacija je sredstvo za postizanje cilja,
mada se ona takode moe posmatrati iz dva aspekta: 1. konceptualnog
2. operacionalnog
Konceptualno gledano, organizacija slui menaderu da ogranici ciljeve
koji su mu potrebni da bi se uklopio u radni tim.Operacionalno gledano,
organizacija slui da bi se pravilno popunila radna mesta.
Prava definicija organizacije jeste da je to aktivnost menadera
u stvaranju pretpostavki i uslova, da bi se kroz ostvarivanje pojedinih
ciljeva doprinosilo ispunjavanju zajednickih ciljeva na nivou poslovno-proizvodnog
sistema (PPS-a).
U PPS-u organizacija se primenjuje u cilju realizacije proizvodnje. Da
bi se dobili adekvatni rezultati u cilju brzog povracaja uloenog
kapitala, pristupa se primeni najnovijih informatickih tehnologija i visokom
stepenu automatizacije. Organizacija podrazumeva organizaciju ljudstva
i organizaciju kapaciteta. Menader, kao nosilac organizacije duan
je da svemu što se nalazi u okviru PPS-a odredi odredenu funkciju.
Time se zatvara odnos ljudstvo-sredstva, tj. to oznacava pocetak proizvodnog
procesa. Ljudstvo je osnovni faktor u proizvodnji. Da bi proizvodnja dobro
funkcionisala bilo bi idealno da se primeni sistem 1radnik – 1 radno
mesto, što predstavlja dobro proveren moto „Bez ljudi nema
organizacije“. Organizaciju cine: kadrovi, formalno uredene funkcije
i neformalni odnosi.
Kadrovi su osnovni nosioci organizacije. Što su kadrovi kvalitetniji
to je i bolje funkcionisanje organizacije. Kadrovi planiraju, organizuju
i kontrolišu sve aktivnosti koje organizacija obavlja.
Formalno uredenje funkcije odreduju formalnu strukturu organizacije. Nju
cine radni zadaci, podela rada, tehnologija, organizaciona kultura, koordinacija
rada i formalno komuniciranje.
Neformalni odnosi pripadaju neformalnoj strukturi. Oni se ispoljavaju
kroz ponašanje radnika i neformalno komuniciranje pojedinaca i grupa.
Organizovanje ukljucuje još i podelu rada, delegiranje autoriteta,
organizovanje operativnih zadataka i dinamicko usmeravanje organizacionih
aktivnosti.
1.2. Struktura organizacije
Svaka organizacija je sastavljena od specificnih delova-elemenata koji
su medusobno povezani. Ti delovi cine njenu mikro strukturu. Svaka organizacija
je sloen sistem i istovremeno je i deo nekog sloenog sistema.
Shvatanja organizacione strukture mogu se podeliti u 3 osnovna pristupa:
funkcionalni, sektorski i kombinovani.
Funkcionalni pristup prvi je definisao Henri Fajol, tako što je postavio
skup od 6 osnovnih funkcija: tehnicka, finansijska, komercijalna, racunovodstvena,
administrativna i funkcija sigurnosti osoblja. Struktura funkcija zavisi
od velicine, osnovne delatnosti i ostvarenog razvoja organizacije. Broj
tih funkcija zavisi od velicine i delatnosti organizacije.
Sl. 1. Opšti oblik funkcionalne strukture
Sektorski (odeljenski) pristup uveo je Maks Veber. Ovakva struktura bazirana
je na autoritetu i odgovornosti. Osnovni elementi Veberove teorije su:
- raspodela poslova u organizaciji sa jasno definisanim autoritetom
i odgovornostima
- statusi zaposlenih su definisani u okviru hijerarhijske strukture autoriteta
Sektorska struktura sadri više manjih celina-sektora koji su
relativno nezavisne celine.
Kombinovani princip obuhvata istovremenu upotrebu funkcionalnog i sektorskog
principa.
Elementi organizacione strukture mogu se razvijati vertikalno i horizontalno.
Vertikalni razvoj istice podelu organizacione strukture na nivoe i moe
se videti na kombinovanom principu. Horizontalni razvoj predstavlja funkcionalni
oblik razvoja strukture.
1.3. Oblikovanje organizacionih jedinica
Sama podela rada u nekom preduzecu nalae sintezu radnih mesta u
odredene organizacione celine. Menaderi nekog PPS-a imaju zadatak
da organizuju zaposlene u celine koje bi obezbedile nesmetan rad tog PPS-a.
Osnove za projektovanje organizacionih jedinica su:
- strucni sadraj
- kompleksni sadraj
1.3.1. Strucno orijentisane organizacione jedinice
Organizuju se po strucnosti zapslenih. Imajuci u vidu industrijsku praksu
strucne organizacione jedinice mogu se konstituisati u dva osnova:
1. funkcionalne
2. procesualne
1.3.1.1. Funkcionalne organizacione jedinice
Funkcionalne organizacione jedinice svoj atribut funkcionalno, izvode
iz analogije organizacije sa biološkim sistemom. U biološkom
smislu funkcija je uloga nekog organa u nekom ivom organizmu. One
su više ili manje strucno homogenizovane i specijalizovane su za
ulogu u PPS-u. Uloga ovakvih vrsta organiz. jedinica procenjuje se u okviru
menadmentskih krugova u kojima se ovaj aspekt delovanja instrumentalizuje,
radi ostvarivanja ciljeva. Najcešce se ovakav vid organizacije vrši
prema stepenu gradacije od najmanjeg ka najvecem, i to:
- referat
- biro
- odeljenje
- sluba
- sektor
Referat je na najniem poloaju a sektor na najvišem i
zato je direktno odgovoran generalnom direktoru. Ovakav model organizovanja
je klasican model funkcionalne strukture, tzv. Tejlorova varijanta, i
on kao takav dozvoljava još nadgradnji, npr. u sektor proizvodnje
se moe uvrstiti sektor nabavke.
1.3.1.2. Procesualne organizacione jedinice
Proces proizvodnje nekog proizvoda moe biti veoma sloen i
moe se sastojati iz više faza. Faza u proizvodnji nekog proizvoda
predstavlja skup srodnih operacija koje se primenjuju pri njegovoj izradi.
I ovde stepen strucne homogenizacije moe biti razlicit po nivoima.
Takode, ako se ide ka nivou operacija (od vrha ka dnu) stepen homogenizacije
je viši.
1.3.2. Kompleksne organizacione jedinice
Kompleksne organizacione jedinice nastaju kao posledica kombinovanja više
raznorodnih sadraja radi stvaranja uslova za ispunjavanje ciljeva
PPS-a.
Prema trajnosti kompleksne orgsniz. jedinice se dele na:
- trajne
- ogranicene vremenskim tokom
Trajne predstavljaju manje kompanije udruene u jednu vecu multi
kompaniju radi ostvarivanja cilja-pravljenja zajednickog proizvoda, a
time se dolazi do veceg profita. Vremenski ogranicene su fokusirane iskljucivo
na projektu organizacije, tj. projektni menadment. Ovakve organizacije
se oformljuju da bi se postigao neki zajednicki cilj. nakon postizanja
tog cilja one se rasformiraju. Primer za to mogla bi da bude organizacija
svetskog prvenstva u fudbalu.
1.4. Osnovne funkcije preduzeca
Osnovne funkcije svakog savremenog preduzeca obuhvataju skup neophodnih
poslova koje je neophodno obaviti da bi organizacija efikasno funkcionisala.
To su funkcije: kadrovska, marketing, proizvodna, finansijska, nabavna
i funkcija istraivabja i razvoja.
1.4.1 Kadrovska funkcija
Ovo je najznacajnija funkcija svake organizacije i kao takva utice na
efikasnost i stabilnost organizacije. U ovoj funkciji radnici su osnovni
nosioci radnog procesa. Ona predstavlja sloen skup zadataka koje
se odnose na pracenje i usmeravanje kadrovskog razvoja, kao što su:
zapošljavanje, adaptacija, obuka, radno angaovanje, motivacija,
promocija... Kadrovski sistem ostvaruje svoje ciljeve strukturom ulaza
i izlaza. Osnovni izlazni rezultati kadrovskog sistema organizacije su:
proizvodi, usluge, odluke, stavovi radnika i informacije. Organizacija
kadrovske slube moe se zasnivati na 5 osnovnih principa:
Administrativno-pravni princip zasniva se na obavljanju poslova u kadrovskoj
slubi kao što su radni odnosi, zapošljavanje, kadrovska
evidencija i dr.
Ekonomski princip zahteva proces obezbedivanja finansijskih sredstava,
tj radnici moraju imati adekvatne zarade, dobro osiguranje, kao i razne
druge povlastice.
Menaderski princip istice potrebu da se što više zaposlenih
uvede u tok odlucivanja u preduzecu kao i da svi radnici ucestvuju u radu
svih organizacija u tom preduzecu.
Humanisticki princip razvija se na mnogostrukom pracenju razvoja zaposlenih
kao i na njihovom usavršavanju na planu obrazovanja.
Bihejvioristicki princip prati ponašanje svakog zaposlenog. On je
bitan pri ukupnoj oceni zaposlenog i odlucuje o unapredenju i nagradivanjima,
kao i o eventualnim penalima.
1.4.2. Marketing funkcija
Marketing je disciplina cije su osnovne funkcije: analiziranje,organizovanje,planiranje
i kontrola. Sve ove funkcije izvode se da bi se zadovoljila potreba potrošaca.
Za efikasno zadovoljavanje potreba potrošaca koriste se najcešce
sledece strategije:
- delovanjem na proizvode promenom karakteristika proizvoda,izmenom
strukture proizvodnog programa ili modifikacijom proizvoda
- delovanjem na prodajne cene,odnosno, odredivanje prihvatljive cene za
trište
- delolovanjem na oblike prodaje, utvrdivanje prodajnih kanala, atraktivnih
nacina i uslova prodaje kao i unapredenje prodaje
Osnovni cinioci koji uticu na prodaju su: kvalitet proizvoda, prodajna
cena, oblici reklamiranja, stanje u domacoj i internacionalnoj ekonomiji,
sposobnost organizacije da proširi potranju za proizvodima,
zakonski politicki uticaj. Marketing sistem obuhvata tokove proizvoda
i informacija kroz marketin proces. Kao ulaz u marketing sistem javljaju
se: zahtevi i potrebe potrošaca, ciljevi i mogucnosti organizacije,
karakteristuke proizvoda i karakteristike istih ili slicnih proizvoda
drugih potrošaca. Izlazi marketing sistema su sredene informacije
o potrošacima i trištu.
1.4.3. Proizvodna funkcija
Ova funkcija predstavlja osnovnu funkciju proizvodne organizacije. U
njoj se stvara odredeni kvantitet i kvalitet proizvoda kojima se zadovoljavaju
potrebe trišta. Da bi se obavljala ova funkcija neophodno je
da u nju udu svi resursi: ljudstvo, mašinski kapaciteti i materijali.
Ova funkcija moe se obavljati jedino ako joj pomau isve ostale
funkcije. Proizvodnja je inace proces u kojem se uz zajednicko ucešce
coveka i sredstva rada dobija neki proizvod. Na osnovu širine proizvodnog
asortimana razlikujemo 3 osnovna tipa proizvodnje: pojedinacnu, serijsku
i masovnu.
Pojedinacna proizvodnja tipicna je za zanatsku delatnost, gde se troškovi
pripreme rasporeduju samo na jedan proizvod.
Serijska proizvodnja predstavlja proizvodnju više komada proizvoda
u jednom proizvodnom ciklusu. Troškovi se prebacuju na citavu seriju,
što uslovljava nie troškove po jedinici proizvoda.
Masovna proizvodnja odnosi se na proizvodnju standardnog asortimana proizvoda.
Cesto se ova proizvodnja i automatizuje, da bi se dobili što efikasniji
rezultati.
1.4.4. Finansijska funkcija
Ova funkcija prati i utvrduje poslovne rezultate organizacije, koji su
ostvareni kao posledica njenih novcanih tokova. Finansijska funkcija nije
samo pasivni registar nastalih promena u organizaciji, vec aktivno odraava
sloen sistem vea izmedu organizacije i njenih okruenja.
Funkcija se bavi i izdavanjem i prikupljanjem novcanih sredstava.Finansijska
funkcija mora da ima dobru komunikaciju sa bankama i drugim institucijama
da bi od njih koristili kredite i radili druge transakcije. U finans.
funkciji postoje 2 toka novcanih sredstava i ti su priliv i odliv. Priliv
novcanih sredstava vrši se naplatom potraivanja od kupaca kada
se proda gotova roba, dok odliv sredstava prestavlja svaki trošak
u firmi.
Ova funkcija slui i da povee ostale finansijske institucije
u interni monetarni tok. Ukupni zadaci ove funkcije se dele na 5 osnovnih
aktivnosti: inventarsko knjigovodstvo, materijalno knjigovodstvo, knjigovodstvo
licnih primanja, pogonsko knjigovodstvo i finansijsko knjigovodstvo.
1.4.5. Nabavna funkcija
Osnovni zadatak nabavke jeste da na vreme obezbedi odgovarajuci kvantitet
i kvalitet materijala, rezervnih delova i opreme. Ona se ostvaruje na
trištu, tj. kod dobavljaca. Bez ove funkcije nemoguce je aktivirati
materijalne tokove organizacije i njen proizvodacki proces. Materijal
kao resurs je vaan ulazni element i kao takav dosta utice na finalnu
cenu proizvoda. Veoma je vano nabavljati materijal koji ispunjava
2 uslova:
- ima pristupacnu cenu
- ima odreden kvalitet
Nabavka se obavlja po planu organizacije. Ukoliko se ne planski vrši
nabavka moe doci do stvaranja zaliha. Zalihe su posledica neuskladenosti
potranje i ponude za materijalom. Osnovni zadaci nabavne funkcije
su: narucivanje, cuvanje i izdavanje materijala.
1.4.6. Funkcija istraivanja i razvoja
Istraivanje i razvoj predstavljaju, po sadraju i zadacima
specificnu aktivnost organizacije koja je usmerena na istraivanje
tehnološko tehnickih i trišnih promena okruenja.
Nova tehnološka rešenja mogu imati veliki uticaj na povecanje
efikasnosti proizvodnje. Organizacija se prilagodava razlicitim zahtevima
trišta izmenom strukture i kvaliteta postojecih proizvoda,
uvodenjem novog proizvoda, ili odgovarajucim izmenama u tehnološkom
procesu. Za proizvodnu organizaciju od posebnog je znacaja istraivanje
proizvoda. Posle odredenog vremena proizvodnje nekog proizvoda, dogada
se da taj proizvod tehnicki zastari tako da ga pretekne konkurencija.
Zato se pristupa modifikovanju istog ili se razvija novi proizvod.
Sluba tada ima zadatak da ispita ekonomicnost razvoja novog proizvoda,
kao i sve nove tehnologije. Ova funkcija mora da ima uvid u stalnu promenu
tehnoloških dostignuca i da podatke o tome prosledi upravljackoj
jedinici ili predloi razvoj novih.
2. Podela rada
Podela rada predstavlja pocetak industrijske proizvodnje. Do podele rada
dolazi kada posao po obimu ili sloenosti prevazilazi normalni radni
potencijal jednog izvršioca. Izvršenjem podele rada na nivou
izvršilaca dolazi do povecanja produktivnosti i ivotnog standarda.
Ona se izvšava sve dok je potrebno obezbediti adekvatan proizvodni
proces, neophodan za funkcionisanje nekog preduzeca. Podela rada se odvija
u 2 osnova:
1. kvantitativno – po obimu
2. kvalitativno – po strucnosti
Kvantitativna podela se vrši kada obim posla preraste radni kapacitet
pojedinca. Tada se mogu uraditi 2 stvari:
- pristupiti prekovremenom radu
- podeliti jedan posao na više izvršilaca cime se dobija na
efikasnosti
Kvalitativna podela nastala je kao potreba za visokom strucnošcu
kadrova. Nastala je usled „kumulacije“ znanja na svim nivoima.
Manifestuje se u 2 nivoa:
1. izvršni – proizvodni nivo
2. nivo celine sa odgovarajucim reperkusijama na niim nivoima
Npr. cest je slucaj da nekadašnje radnike VK profila, danas, u savremenim
proizvodnim sistemima zamenjuju radnici obrazovani za samo jedan profil
iz svega što je objedinila VK kvalifikacija. Zato se zapošljavaju
radnici kvalifikovani samo za profil bravara, limara, zavarivaca, montera...
Zavisno od velicine PPS-a nastaju i razlicite podele rada. Kod manjih
preduzeca postoje 3 sektora:
- tehnicki
- komercijalni
- finansijski
Kod vecih preduzeca podela obuhvata:
- marketing
- razvojni
- tehnicki
- proizvodni
- finansijski
- kadrovski sektor
Ove dve podele omogucavaju izdeljenost na nivou celine. Dakle, normalno
je da se kod vecih preduzeca, gde su veci obimi posla, podela rada ima
više nivoa pocev od vrha ka dnu. Kakva je razudenost podele rada
u nekoj firmi, takva je i angaovanost njenih izvršilaca. Kod
vecih preduzeca obicna razudenost primenjuje se usled velikog obima posla.
Razvojem nauke i novih tehnologija dolazi se do angaovanja strucnih
lica i njihovog zapošljavanja u taj PPS, cime se povecava broj kadrova
(zaposlenih), a samim tim i sektora.
Podela rada vrši se još i prema vertikalnom i horizontalnom
principu. Vertikalna podela ili podela po dubini specijalizovana je za
pojedine faze rada. Dubina posla znaci utvrdivanje broja faza poslova
koje se obavljaju u okviru nekog posla. Horizontalna podela rada ili podela
po širini podrazumeva broj operacija koje se ponavljaju i koje obavlja1
radnik.
Sam vrh u obimu i brzini proizvodnje, kao i efektivnosti, PPS je doiveo
uvodenjem proizvodnih traka. Ona se prvo pojavila u automobilskoj industriji
(kompanija Ford) da bi se tokom godina proširila i na druge industrije.
Traka je obezbedivala niske troškove rada, visoku efektivnost i dosta
zaposlenih, koji rade upravo kao radnici u proizvodnji i predstavljaju
radnike na proizvodnoj traci. Za proizvodnu traku karakteristicno je tzv.
usitnjavanje posla.
Tokom godina razvoja ove vrste kapaciteta došlo se na duinu
trajanja neke operacije rada (npr. u konditorskoj industriji) za samo
2 sec. po 1 pokretu. Pošto je posao na traci veoma ustaljen i zahteva
maksimalnu panju u cilju što bolje produktivnosti, vremenom
dolazi do problema kod ranika koji za njom rade. To su: monotonija, bol
u ledima, psiho fizicki problemi i sl. Da bi se to izbeglo moe se
pristupiti sledecem:
- rotacijom posla (pomeranjem svakog izvršioca du trake)
- proširenjem posla
- obogacivanjem posla (raznovrsne aktivnosti koje ne moraju uvek da budu
vezane za proizvodnju)
- uvodenjem cestih odmora i pauza
Uslov svakog PPS-a, da bi funkcionisao, jeste da proizvodna traka gotovo
neprestano mora da radi, a sa druge strane moraju se otkloniti problemi
radnika na traci na koje se oni ale. To se moe postici:
- automatizacijom i robotizacijom proizvodnih traka (u bogatijim zemljama)
- prenosom proizvodnih traka u nerazvijene zemlje, gde je jeftina radna
snaga
Robotizacija se još uvek ne uvodi intenzivno jer je još uvek
veoma zahtevna u ekonomskom pogledu, a takode automatizacijom se smanjuje
broj ljudstva, pa samim tim veci deo radnika bi ostao bez posla.
Sa druge strane premeštanjem starijih kapaciteta proizvodnih traka
u manje razvijene zemlje, došlo bi do razvoja novih trišta
na tim podrucijima tzv. „malih trišta“ a samim
tim došlo bi do proširenja konkurencije.
Zato ostaje na menaderu da nade pravo rešenje kako bi sve strane
bile zadovoljne.
3. Raspon menadmenta
Raspon menadmenta je moguci broj podredenih u odnosu na jednog nadredenog
menadera, u efektivnom ostvarivanju pracenja nadzora i koordinacije
rada. On se manifestuje kao ogranicenje u struktuiranju organizacije preduzeca
na svim nivoima, ali sa nejednakim intenzitetom. Raspon menadmenta
uzrokuje tzv. vertikalnu podelu rada. To podrazumeva:
- udaljavanje viših nivoa od neposrednih zbivanja na izvršnim
radnim mestima
- produivanje linija komuniciranja sa rizikom deformacija prenetih
poruka u oba smera
Raspon menadmenta gradi pirmidalnu strukturu PPS-a. Imalo je ranijih
pokušaja da se ova struktura preobrazi u neku drugu, ali se u tome
nije uspelo jer piramidalnu strukturu proiziskuje stalno proširenje
obima proizvodnje. Istraivanja Joan Woodward potvrduju sve ovo.
Po njenim istraivanjima, razlicit je raspon menadmenta gledano
na vrstu proizvodnje (pojedinacnu, velikoserijsku, procesnu). Broj nivoa
raste od pojedinacne preko velikoserijske, do procesne.
Na nivou celine raspon menadmenta zavisi od broja preduzeca. Zato
se uocavaju razlike koje su uslovljene:
1. višim stepenom strucnosti izvršilaca
2. stepenom usitnjene podele rada
3. stepenom automatizacije
Na osnovu rezultata istraivanja utvrdeno je da je struktura piramide
neizbena. Pri tom, zavisno od velicine raspona menadmenta,
razlikuju se mogucnosti:
1. piramide sa vecom visinom, za manji raspon menadmenta
2. piramide sa manjom visinom, za veci raspon menadmenta
Veca visina piramide sa sobom nosi:
- vecu centralizaciju ovlašcenja
- due komunikacione linije
- veci broj menadmentskog kadra
Manja visina piramide karakteriše:
- vecu centralizaciju ovlašcenja
- krace komunikacione linije
Iskustvo je pokazalo daje bolja organizacija kod piramidalne strukture
sa manjom visinom.
Teze:
1. Podela rada, organizovanje i raspon menadmenta
2. Organizaciona kultura,metod i stil rada menadera
3. Komuniciranje i pregovaranje
Literatura:
1. V.Bulat, Industrijski menadment, ICIM, Kruševac, 1999.
god
2. M. Grujic, Menadment, Svetlost, Cacak, 2003. god.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|