|
PARAPSIHOLOGIJA
DEFINICIJA PARAPSIHOLOGIJE
PARAPSIHOLOGIJA - doslovno, "pored ili mimo
psihologije". Prema mnogima, kontroverzna, granična psihološka
disciplina koja proučava zagonetne i retke paranormalne ili PSI fenomene,
koji se ne mogu objasniti sadašnjim principima i zakonima nauke. Za razliku
od psihologije,
ne postoji dovoljno razvijenih i valjanih naučnih metoda kako bi se razvila
u smostalnu naučnu oblast, a u njenu, parapsihološku, oblast proučavanja
ubrajaju se sledeće pojave: ekstrasenzorna percepcija, telekineza, jasnovidost,
prekognicija, telepatija, ksenoglosija, radiestezija, ali takodje i pojave
kao što su astralna projekcija, stigmata, duhovi,
spontano ljudsko samozapaljivanje, pojave levitacija, egzorcizam,
život posle smrti itd. Više znamenitih
psihologa, poput Vilijama Džejmsa (James), Sigmunda
Frojda (Freud), Karl
Gustava Junga (Jung), H.
Ajzenka (Evsenck) i drugih dali su svoj doprinos izučavanju
ovih graničnih doživljaja. Mnoge od ovih pojava proučavane su i eksperimentalno,
ali su rezultati bili protivrečni jer se takvi eksperimenti često teško
ponavljaju.
ISTORIJSKI RAZVOJ PARAPSIHOLOGIJE
Sadašnje poimanje parapsihologije i okultnog je u mnogome pod uticajem
istorije paranormalnog zapadne kulture tokom devetnaestog i dvadesetog
veka.
U sedamnaestom veku, većina ljudi je verovalo u stvarnost
postojanja paranormalnih pojava, duhova i sila. Ovo verovanje je nekima
donosilo utehu; ali, drugima strah, patnju, pa čak i smrt. Inkvizicija
je vršila progon na hiljade „veštica" i
„satanista". Takođe
je omogućilo beskrupuloznim verskim vodjama da obmanjuju ljude raznoraznim
prevarama i takozvanim čudima.
Medjutim od šesnaestog i sedamnaestog veka počele su i ozbiljne kritike
poimanja paranormalnih fenomena kao i upit u vredostojnost relikvija i
načina na koji se vršio progon veštica. Kako je Portestanizam sekularizovao
svet i širilo se naučno posmatranje i organizovanje prirodnih fenomena,
opšti duh skepticizma je formiran. U osamnaestom veku, ovaj skeptični
duh stvorio je prvi značajni pokret koji je imao zadatak da izazove postojeće
poimanje i odnos prema paranormalnom - pokret je nazvan Deizam.
DEIZAM
Deizam potvrdjuje postojanje Boga Stvoritelja, ali napominje
da je Bog samo uspostavio sistem prirodnih pojava, ostavljajući svet da
se upravlja pod tim zakonima. Inplicitno, Bog je razdvojen od sveta, i
natprirodne pojave parktično
ne postoje, to su u stvari prirodne pojave koje su bile pogrešno protumačene.
Šta više ni andjeli ni duhovi ne komuniciraju sa ljudima, a molitve ne
dosežu do Boga. Verski glasnogovornici su reagovali, naravno, i popularizovali
novo određenje „čuda" - kršenje zakona od strane Boga koje je sam
doneo da bi intervenisao u životima svoji stvorenja.
Deistički pokret je bio ograničen na mali broj intelektualnih krugova,
a medju njima su bili mnogi moćni i uticajni ljudi toga vremena - u SAD
: Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin), Tomas Džeferson (Thomas
Jefferson), i Džordž Vašington (George Washington).
POKRET "SLOBODNE MISLI" I SPIRITUALISTI
U devetnaestom veku, skeptički pogled na natprirodno postao
je kamen temeljac za pokret "Slobodne misli" (Freethought
movement). Ovaj manjinski pokret je uticao na svaki deo intelektualne
i teološke misli toga vremena. Teolozi
su tada redovno počeli da drže svoja predavanja o „dokazima" za postojanje
Boga; sveštenici su vodili debate sa seoskim ateistima, evandjelisti su
se kao nikad trudili da dođu do bogobojažljive mase.
Usred rasprave izmedju tradicionalnih vernika i „Slobodoumnika" (Freethinkers)
nekoliko ljudi (poznatih kao Spiritualisti) propovedali su različite
tačke gledišta u kojima je razlika izmedju ovozemaljskog i onog života
postala donekle veštačka intelektualna tvorevina, u stvari sve je deo
jednog većeg prirodnog okruženja (sveta). Da bi demonstrirali i dokazali
naučnu utemeljenost svog stanovišta, Spritualisti su se okrenuli medijumima
- ljudima sa specijalom mogućnošću pristupa tim pojavama, nekada nazvanih
„paranormlno". Ti mediji manifestuju široku lepezu natprirodnih
fenomena koji ukazuju na postojanje neobičnih sila koje bivstvuju u ovom
fizičkom svetu, nepoznate sile ili nedokumentovane u visokim naučnim krugovima
toga vremena.
KLUB DUHOVA I DRUŠTVO ZA PSIHIČKO ISTRAŽIVANJE
Skoro
istovremeno sa pojavom i širenjem spiritualizma, grupa intelektualaca,
koji su bili u bliskom odnosu sa tradicionalnom religijom, ali prožeti
novom naučnom metodologijom, zaključili su da se naučno posmatranje može
primeniti u istraživanju paranormalnih fenomena, naročito u slučajevima
pojave duhova i opsednuća. To je dovelo da formiranje
Kluba duhova (Ghost Club) 1862.
godine u Engleskoj. Tokom naredne dve decenije, porast Spiritualizma obezbedio
je plodno tlo za istraživanje i 1882. godine nova generacija istražitelja
osnovali su Društvo za Psihičko Istraživanje (Society
for Psychical Research) u Londonu da bi proučavali aktuelne
fenomene uočene tokom spiritualnih seansi kao i drugih slučajeva „psihičkih"
fenomena. Period od 1882. godine do početka Drugog svetskog rata mogao
bi se opisati kao buran brak izmedju spiritualnog i psihičkog istraživanja,
dok bi neki drugi ljudi toga vremena taj period nazvali skandaloznimi.
Spiritualizam i pokreti koje je širio, pre svega Teozofija, su otkrivali
fenomene, koje su „psihički" istraživači analizirali i pravili izveštaje.
Sa više sofisticiranijim opažanjem, „psihički" istraživači su istraživali,
vršili kategorizaciju, vršili eksperimente, i debatovali oko postojanja
psihičkog fenomena. Ovi istraživači su shvatili da psihički dogadjaji,
ukoliko su potvrdjeni, mogu imati dalekosežne implikacije za razumevanje
sveta i njegovog funkcionisanja.
Tokom godina, istraživači psihičkog su došli do brdo dokaza i zaključaka,
ujedno i potvrdnih i odričnih, vezano za postojanje paranormalnih fenomena.
S jedne strane istraživači su pozitivno dokumentovali postojanje osnovnih
parapsiholoških pojava i pribavili mnoštvo dokaza za postojanje kontakta
ljudi i duhova (spiritualnog sveta). U isto vreme, naročito kroz istraživanje
fizičkog odnosa medijuma i onostranog, istraživači su uočili više prevara
i obmanjivanja takozvanih „medijuma" (naročito kod materijalizacije,
teleportacije, telekineze). Visoka učestalost obmana i prevara, pa čak
i od samih medijuma, utvrdjeno kasnijom istragom, stvorilo je velike dileme
i osporavalo kredibilitet Spiritualizma.
J. B. Rhine - POKUŠAJ FORMIRANJA PARAPSIHOLOGIJE KAO NAUKE
J. B. Rhine, mladi bilog, predložio je potpuno novi
način istraživanja. "Psihičko istraživanje", kako je
Rhine naveo, se uglavnom oslanjalo na proučavanje opservacije fenomena
na terenu i funkcionisalo na taj način što su se eliminisali jedna
po jedana moguća objašnjenja vidjenih pojava (ona najmanje verovatna),
tako da ono što se ne bi eliminisalo bilo bi najverovatnije objašnjenje
tih ili te pojave . Istražitelji bi posetili kuću koju proganjaju duhovi,
ili spiritualne seanse ili drugo i onda napravili detaljne izveštaje o
tome šta su videli i čuli. Posle pola veka, ovakav pristup je doveo do
eliminisanja mnogih tada opisanih pojava kao običnih prevara. Medjutim
problem je bio u tome što su „psihički istražitelji" bili
neuspešni u uveravanju svojih školskih kolega, naučnika, ne samo u istinitost
svojih nalaza, nego i u isplativosti i svrsishodnosti svojih napora. I
ako su „psihička istraživanja" privukla pažnju mnogih eminentnih
naučnika tog vremena, ona su ostala i dalje van nauke i opšte naučnog
priznanja.
Za Rhine, jedini način da bi se naučno priznala buduća
istraživanja, je da se ista izvedu u laboratoriji. Samo
takvi podaci, dobijeni eksperimentalno, bi bili verodostojni i prijemčivi
za tadašnju nauku.
Zamenjujući stari pristup „psihičkog istraživanja", Rhine-ova
nova metoda i rani eksperimentalni uspesi predstavljali su inspiraciju
za studiranje i proučavanje parapsihologije. Takodje, to je omogućivalo
širenje polja istraživanja, a istovremeno distanciranje parapsihologije
kao nauke od spiritualnog, i distanciranje od poraznih dokaza o rasprostranjenim
prevarama. Zadatak parapsihologije bi bio da reorganizuje svoja istraživanja
oko primarne obaveze izgradnje čvrste osnove zasnovane na eksperimentalnim
podacima o osnovnim „psihičkim iskustvima". Nekolicina "psihičkih
istraživača" nastavili su sa intrigantnim načinom istraživanja
i dobijanja dokaza o paranormalnim pojavama, i za manje od jednu deceniju,
parapsiholozi i tradicionalni psihički istraživači našli su se u medjusobnom
teorijskom sukobu.
OSNOVNI PARAPSIHOLOŠKI FENOMENI
Najpoznatiji i osnovni parapsihološki fenomeni su: EKSTRA SENZORNA PERCEPCIJA,
LEVITACIJA, PRORICANJE, RADIESTEZIJA, TELEKINEZA, TELEPATIJA i VIDOVITOST.
EKSTRA SENZORNA PERCEPCIJA
Ekstrasentorna percepcija (ESP) je doslovno, vančulno
opažanje. Termin je 1934. skovao J. B. Rajn (Rine) da bi označio vrstu
percepcije koja se odvija mimo poznatih kanala čulne komunikacije. U Rajnovim
klasičnim eksperimentima ispitanik treba da pogodi redosled u špilu karata
koji se nalazi u susednoj prostoriji. To su u stanju da učine samo retki
pojedinci, ali i oni ne uvek. U fenomene ESP, koji su deo parapsihologije,
ubrajaju se telepatija, jasnovidost i prekognicija. Izvesni anegdotski
slučajevi i neki eksperimenti, koji se teško mogu ponoviti, ukazuju da
izgleda neki posebno obdareni ljudi, medijumi, imaju sposobnost ESP, odnosno,
da opaze ono stoje hiljadama kilometara daleko ili što se nalazi iza debelih
zidova u nekoj od udaljenih odaja.
LEVITACIJA
Levitacija je sposobnost odizanja fizičkih objekata
ili sopstvenog tela uvis, bez fizičkog kontakta, u suprotnosti sa poznatim
zakonima gravitacije i bez vidljivih izvora. Do nedavno smatrala se sasvim
nedokazanom, međutim, pisani istorijski dokumenti i eksperimenti sovjetskih
parapsihologa (npr. Kulagina Nina) nesumnjivo su dokazali da neki ljudi
mogu da odižu fizičke objekte naporom volje.
Često se izrаz koristi u užem smislu, i misli se nа levitаcije ljudi.
Kаo tаkаv, fenomen je bio zаbeležen od stаrih vremenа. Slučаjevi teleportаcijа,
koji su levitаcijа u svom nаjrаzvijenijem obliku, zаbeleženi su kаko u
jevrejskoj Bibliji tаko i u hrišćаnskom Novom Zаvetu, malo ilustrovanije,
primer Isusovo hodаnje po vodi, podvig koji je kаsnije ostvаren od strаne
mnogih svetаcа.
PRORICANJE
Prekognicija (lat. prae = pred, ispred i cog-nitio
= poznavanja, saznanje) je predviđanje budućih događaja,
ali ne na osnovu razuma ili iskustva, nego neposrednim saznanjem budućnosti.
Ono što će se tek desiti često se otkriva, otvoreno ili u simboličkom
vidu, posebno obdarenim ljudima u prekognitivnim snovima. Objašnjenje
ove pojave je vrlo teško sa stanovišta njutnovske fizike jer je ona inkompatibilna
sa klasičnom postavkom o linearnom vremenu u kojem su događanja ireverzibilna,
ali, smatraju neki autori, nije nespojivo sa implikacijama teorije relativiteta
i teorije kvantne fizike.
RADIESTEZIJA
Radiestezija (nlat. radium, od radiare = zračiti
i grč. aiasriaig = osećaj) je sposobnost nekih
ljudi da visokom ili račvastom granom otkriju gde su voda, nafta, zlato
ili drugi predmeti i supstance koji se nalaze duboko u zemlji. Parapsiholozi
smatraju da je sposobnost radiestezije zapravo povećana osetljivost medijuma
na zračenje objekata koji se nalaze u zemlji. Rašlje ili klatno samo pojačavaju
vibracije koje dolaze iz organizma medijuma.
TELEKINEZA
Telekineza ili psihokineza (grč. daleko, na daljinu i
kretanje) je pokretanje, premeštanje ili deformisanje
predmeta na daljinu, bez upotrebe fizičkih sredstava ili posredstvom neke
od poznatih prirodnih energija, neposredno, isključivo "snagom misli".
TELEPATIJA
Telepatija (grč. daleko, na daljinu i osećanje) je
prenošenje mentalnih sadržina na daljinu, ali bez upotrebe nekog fizičkog
prenosioca i do sada poznatih kanala čulne komunikacije, već neposredno,
od uma do uma. To. je neka vrsta "bežične mentalne telekomunikacije"
između dva ili više subjekata. Na osnovu brojnih anegdotskih svedočenja
i izvesnih eksperimentalnih podataka (npr. prenošenje misli i predstava
od jednog do dragog ispitanika koji su razdvojeni zidovima ili stotinama
kilometara), dobar deo laika i mali krug naučnika veruje da postoje ljudi
koji imaju sposobnost telepatije, koja posebno dolazi do izražaja u kriznim
situacijama (npr. kada je bliska osoba u životnoj opasnosti). Pojavu tepatije
proučava parapsihologija. Sigmund
Frojd (Freud) je proučavao ovaj fenomen i zaključio je da neki ljudi
imaju sposobnost direktnog prijema mentalne sadržine ne samo svesnog,
nego i nesvesnog drugih ljudi i da je to verovatno degenerisani ostatak
nekada razvijene sposobnosti vančulne komunikacije ljudi, koja je sa razvojem
govora zakržljala. Poznati psiholog Carl
Gustav Jung smatrao je da je ova pojava izrazito značajna u ljudskoj
komunikaciji. On je izneo svoju teoriju po kojoj društva funkcionišu i
usklađuju se u svom delovanju upravo zahvaljujući telepatiji.
VIDOVITOST
Vidovitost (engl. clairvoyance) je
sposobnost opažanja mimo poznatih čulnih modaliteta onoga što se trenutno
zbiva i što je nedostupno čovekovim receptorima. J. B. Rajn (Rhine)
je vršio eksperimentalna istraživanja ovog fenomena tako što je tražio
od medijuma da kaže koje su geometrijske figure nacrtane ili kakav je
raspored karata u nekoj, debelim zidom odvojenoj prostoriji, ili u kući
koja je čak u nekom drugom gradu. Ova paranormalna sposobnost naziva se
još i telestezija, knptestezija i jasnovidnost.
LITERATURA:
- Society for Psychical Research, 1968. Rhine, J. B., and Robert Brier
- www.parapsihologija.com
- PSIHOLOŠKI REČNIK: Žarko Trebješanin
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|