HAMURABIJEV ZAKONIK

HAMURABIJEV ZAKON

Hamurabijev zakonik je dugo lezao prekriven velom zaborava. Pre Hamurabija bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili većim uspehom na nekom lokalnom nivou, pa imamo zakonike od Ur-Namua (osnivača treče dinastije Ura, zvanično najstariji pisani pravni akt, čuva se u Muzeju Starog istoka u Istanbulu), Bilalame (miroljubivog vladara Enšue, čuva se u Iračkom muzeju starina u Bagdadu), Lipit-Ištara (vladara grada Isine, čuva se u Filadelfijskom muzeju).O unutrašnjoj politici, Hamurabija saznajemo iz njegovog zbornika zakona, koji mu je donio veću slavu nego sve njegove osvajačke pobede zajedno. Pronađen je 1902. godine u iranskom gradu Suzi (oblast starog Elama), gde ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt. Tekst zakonika je ispisan na kamenom stubu-steli, od crnog diorita, visokoj 2,62m. Pri samom zaobljenom vrhu stele, kameni barelaf prikazuje scenu kraljevskog ustolicenja, gde Hamurabi stoji u polozaju poboznog straha ispred trona Boga- zastitnika Samasa koji sedi a zraci mu se rasipaju iz ramena, dok mu je na glavi kruna ukrasena velikim brojem rogova, I predaje zakonodavcu Zakonik, stap za merenje I klupko kanapa, sto simbolise njegovu funkciju pravicnog vladara I osvajaca.
Ispred ove scene koja se nalazi na prednjoj strain sledi tekst Zakonika koji obuhvata I zadnju stranu stele. Zakonik je prelepo napisan u odeljcima, pa ih na prednjoj strani ima 18, a na zadnjoj 28. Zakonik je uokviren dugim prologom I epilogom, napisanim u stilu
ranijih kraljevskih himni, koje predstavljaju najlepse tekstove rane akademske knjizevnosti. Zakonik sadrzi 282 propisa, od kojih je na steli iz Suze unisteno oko 35 normi, od kojih je vecina uspesno rekonstruisana. U poduzem uvodu Hamurabi istice da su ga Bog mudrosti Ea I sin mu Bel, ustvari Marduk, poslalida na zemlji zavede red I uspostavi zakon. U epilogu Hamurabi nasiroko nabraja svoja dobrocinstva, koja je ucinio zbog svojih podanika, zati apeluje na buduce vladare da se pridrzavaju zakona, obecavajuci im blagoslov ako ga budu primenjivali, a svim ostalima koji ga ne budu postovali obecava teske kazne I baca anatemu na njih.
Prva karakteristika ovog Zakonika govori o njegovoj vezi sa religijom. Izuzev religijskog prologa u kojem se Hamurabi razmece voljom Bogova, isticuci da su mu Bogovi zapovedili da pribavi vaznost pravu u svojoj zemlji, da istrebi pokvarenog I nevaljalog, da spreci mocnog da ugnjetava slabog, vrlo cesta formula bozanskog naloga vladaru da pristupi donosenju zakona I u svim prethodnim sumerskim I akadskim pravnim zbornicima. Zakonodavac tvrdi da su svi njegovi I drzavni I zakonodavni poduhvati inspirisani bozjom voljom, sigurno sa prakticnim ciljem da svom zakoniku pribavi dodatni- bozanski autoritet.
Druga karakteristika Hamurabijevog zakonika se odnosi na pravnu tehniku, koja mu vec i povrsnim posmatranjem obezbedjuje epitet veoma razvijenog pravnog zbornika, zbog razvijene pravne tehnike, preuyete od Sumera. U pitanju je formulacija pravnih normi
gde je dispozicija pravne norme iskazana u kondicionalu, a zatim sledi sankcija koja je uvek svetovnog karaktera.
Treca njegova veoma vazna osobina kazuisticnost predstavlja zakonitost, koja krasi sve zbornike koji sum u bili uyor, a koju ni on nije mogao da prevazidje. Sustina ove osobine Zakonika se ogleda u tome sto pravne norme regulisu pravni zivot od slucaja do slucaja,
pojedinacno, uzgredno, parcijalno, tj. pravne norme regulisu samo pojedine sporne situacije.

Pored ovih glavnih osobina, Hamurabijev zakonik krase I druga svojstva, koja nas ucvrscuju u uverenju da se radi o izuzetno razvijenom pravnom tekstu, koji je u nekim svojim resenjima daleko isao ispred vremana u kojem je ponikao. U znacajnije karakteristike Hamurabijevog zakonika, ono po cemu je on narocito poznat I sto ga razlikuje od klinopisnih pravnih zbornika koji su mu prethodili, spada zakonodavceva
rigidna penalna politika, sa upadljivo cestom primenom smrtne kazne, taliona I telesnih kazni. Smrtna kazna je propisana za skoro sve prestupe predvidjene u prvih tridesetak clanova zakonika a izvrsavala se bacanjem u vodu, vatru, nabijanjem na kolac.

STATUSNO PRAVO

Izuzev najvišeg sloja vavilonskog društva(visoko sveštenstvo,dvorski činovnici)čitavo stanovništvo se strogo deli na slobodne ljude(avilum),koji se nalaze pod zaštitom zakona,i na robove(vardum),koji se,kao i stoka smatraju imovinom na raspolaganju
gospodara.Uporedo sa svim mogućim ekonomskim gradacijama,u opštoj masi slobodnog stanovništva razlikuju se još čisto pravne kategorije,pa nailazima na još jedan sloj,muškenum,koji se po pravima ,nalazi između robova i slobodnih ljudi.Spominju se još mnogobrojne sluge koje nisu imale vlastitog imanja,već su za svoj rad dobijali zaradu u naturi ili novcu. Avilum su najmnogobrojnija kategorija vavilonskog društva(posednici zemlje,seljaci,trgovci,zanatlije);učestvuju u radu gradskih veća,koja su zadržala lokalnu samoupravu i sudstvo,a vode računa i o gradskim finansijama. Muškenum je sloj stanovništva čiji pravni status nije dovoqno jasan.Oni su bili posednici,delimično čak i
robovlasnici,mogli su da zasnivaju porodice,ali njihova jurisdička prava su bila ograničena(podređen položaj se ogleda po pitanju krivičnog prava,kako se pretpostavlja,u vezi sa poreklom).Za nanošenje telesnih povreda mušenumu,krivac se kažnjava po principu kompozicije,a za istu takvu povredu ako je u pitanju avilum,krivac se kažnjava po principu taliona (“oko za oko,zub za zub”).

Član 196.
Ako Čovek izvadio oko drugom Ćoveku,ima da se oko i njemu izvadi.(oko za oko)
Član 197.
Ako on slomi kost drugom čoveku, i njegova će kost biti slomljena.
Član 198.
Ako čovek iskopa oko muškenumu ili mu slomi kost,treba da plati minu zlata.
Član 200.
Ako čovek slomi zube sebi ravnom po statusu,i njemu treba da slome .(zub za zub)
Član 202.
Ako neko napadne čoveka višeg po statuse od svog,treba da javno primi 60 udaraca
bičem za volove.
Član 204.
Ako mušenum napadne drugog muškenuma,treba da plati 10 šekela u novcu.
Ali muškenum je imao i povoljnosti u nekim segmentima:
Član 216.
Ako lekar napravi veliki zasek sa nožem za operacije i izleči,ili raseče tumor (iznad oka)
sa nožem za operaciju i spasi oko,treba da primi 10 šekela u novcu.
Član 217.
Ako je pacijent mušenum,onda treba da primi 5 šekela.
Član 221.
Ako lekar izleči slomljenu kost, pacijent treba da mu plati 5 šekela u novcu.
Član 222.
Ako je pacijent muškenum treba da plati 3 šekela.

Vardum je bio najniži sloj vavilonskog društva.Izvori ropstva su bili različiti:ratovi,rođenje od roditelja robova,kupovina od trgovca robljem, krivična osuda i dužničko ropstvo.Ipak,za razliku od vremena treće dinastije Ura,preduzimaju se mere da slobodni Vavilonci ne smiju da dopadnu u ropstvo(samo teški prestupi povlače lišavanje slobode).Glavni uzrok pretvaranja mase u robove je bila zavisnot zbog zaduživanja,a
Hamurabijevi zakoni upravo nastoje da tu zavisnost ograniče.Tome se ne treba čuditi jer su nemilosrdne akcije zelenaša,od kojih su stradali ne samo siromasi već i mnogi vlasnici,izazivale opšte nezadovoljstvo i nanosile štete caru,koji je na taj način gubio podanike(jer je rob u celini pripadao gospodaru).Dug je mogao da odradi ne samo dužnik,već i njegova žena ili deca,i to samo u roku od tri godine,pri čemu su se,za razliku od robova,ti zavisni ljudi štitili zakonom i lihvar(onaj kome se dug odrađuje) je odgovarao životom svoga sina za nasilnu smrt dužnikova sina koji bi odrađivao očev dug.Rob je svojina gospodara i kao oznaku svog statusa nosi abitum (žig) koji skida samo sa gospodarevim odobrenjem. On ga može prodati ili osloboditi, ali ne može prodati robinju koja mu je rodila decu, iako je može zadržati kao roba.Deca postaju slobodna posle smrti oca.Skrivanje tuđeg roba je povlačilo smrtnu kaznu.Rob je mogao sklapati brak sa slobodnim ljudima i neke ugovore u prisustvu svedoka.Povreda roba se plaćala polovinom vrednosti roba, a ubistvo se moralo nadoknaditi drugim robom.

Član 199.
Ako čovek iskopa oko nečijem robu, ili mu slomi kost,treba da plati pola od vrednosti
njegove.
Član 205.
Ako rob napadne gospodara,treba da mu se odseče uho.
Član 217.
Ako lekar izvrši neki operativni zahvat na nečijim robom,i izleči ga ili mu spasi oko,onda
vlasnik roba plaća lekaru 2 šekela.

Rob je postajao slobodan ako plati otkup,ako ga gospodar oslobodi,nakon smrti oca ako je dete robinje i slobodnog čoveka,nakon tri godine ako je dužnički rob i ako ode u drugu zemlju i tamo ga neko otkupi po povratku u Vavilon je slobodan.Iako se o robovima u Hamurabijevom zakoniku govori mnogo,oni čine samo dio(iako dosta značajan) neposrednih prizvođača.

STVARNO PRAVO

Vladar je bio vlasnik sve zemlje.Seoske zajednice su se nalazile u stadijumu potpunog raspadanja.U praksi se javlja privatna svojina.Zemljišne parcele(s izuzetkom carskog fonda zemljišta) su podlegale prodaji i kupovini, što potvrđuju mnogobrojni kupoprodajni ugovori.Zemlja koja je neposredno pripadala dvoru ustupa se pod ugovor vojnicima i zamljoradnicima,koji su za to plaćali ugovorene iznose u naturi. Veoma detaljno regulišu se uslovi arende polja i vrtova.Nemarni arendator koji ne skupi letinu zbog svoje lenosti,mora da uplati zakupninu u naturi(1/3 ili 2/3),izračunatu prema normi letine na susednom imanju.Svaki zemljoradnik strogo odgovara za oštećenost nasipa koji se nalazi
uz njegov posed.Ako njegovom krivicom dođe do poplave,tada njega i sve njegovo imanje prodaju kako bi se nadoknadili gubici susedima. Ilkum je zemljišni posed koji su dobijali vojnici na korištenje dok god vrši vojnu službu,jer ako dođe do zanemarivanja dužnosti,posed se automatski oduzima,iz čega proizilazi da ilkum nije nasledan.A ako sin držaoca hoće da ga zadrži,mora da se prihvati očevih obaveza.Ako dođe do smrti oca u vreme nepunoletstva sina,majka dobija trećinu ilkuma da podigne dete.Ilkum nije (sa izuzetcima) bio podložan kupoprodaji. Kuduru je ustanova koja potiče iz vremena kasitske vladavine a predstavlja kamene stubove koji su se nalazili između imanja i imali su ulogu međe (što ustvari reč i znači).Preko njih su bila zagarantovana prava vlasnika zemlje.Kopije su se nalazile u hramovima i predstavljale prvi poznati oblik vođenja evidencije o svojini na zemlji, prvobitne zemljišne knjige.

OBLIGACIONO PRAVO

U Vavilonu srećemo puno obligaciono - pravnih ugovora, čija se forma, kao bitan uslov za zaključivanje pravnog posla zahtevala samo u pojedinim slučajevima. Ugovor o kupoprodaji; ne utvrđuju se obaveze već samo volja stranaka u pogledu pravne svojine; predmet kupoprodaje može biti pokretna i nepokretna imovina, robovi pa čak i deca; zakonik je gotovo uvek utvrdio cenu stvari,a prenos stvari je bio završavan simboličnim stavljanjem palice preko nje,što je označavalo novog sopstvenika; prodavac nije prolazio bez posledica za skrivanje nedostataka stvari ili za prodaju tuđeg vlasništva(evikcija).
Ugovor o zakupu;u pitanju je najčešće zemlja,i stanovi;rokovi se kreću od 1-5 godina;zakupnina se plaćala u obliku plodova(1/3,1/2 ili 2/3 prinosa).
Ugovor o najmu; u pitanju je stoka (magarac, vo), prevozno sredstva (kola, brod) ili rob ili slobodni čovek; predviđa se cena najma i nadoknada eventualne štete;
Ugovor o ličnom najmu; reguliše najam raznih kategorija radnika i majstora, koji strogo odgovaraju za kvalitet urađenog posla;

Član 228.
Ako graditelj gradi nekome kćuu i završi je, onda treba da mu se plati dva šekela u novcu
po svakom sar-u površine.
Član 229.
Ako graditelj izgradi kuću za nekoga,i ne izgradi je valjano,i kuća se sruši i ubije
vlasnika,onda graditelja treba dati da se ubije.
Član 230.
Ako ubije sina vlasnika,treba da se ubije sin graditelja.
Član 231.
Ako ubije roba vlasnika,onda on treba da plati drugim robom vlasniku kuće.
Član 232.
Ako uništi dobra,onda treba da kompezira štetu,i takođe zato što je nije dobro
sagradio,treba da je ponovo izgradi o svom trošku.

Ugovor o zajmu;sprečava zloupotrebe poverioca;dužničko ropstvo svedeno na tri godine;samovoljno plenjenje imovine dužnika dovodi do gubitka zajma;ubijanje dužnika se nadoknađuje smrću svog sina(ako se radi o avilumu) ili plaćanjem novčane kazne i gubljenjem zajma(ako se radi o vardumu);ako je imovina dužnika stradala od nepogoda,predviđaju se olakšice,a visina kamata za zajmove je utvrđena(1/3 za zajam u
žtu i 1/5 za zajam u srebru).
Ugovor o ostavi; predviđa čuvanje tuđih stvari;zahtva pismenu formu i prisustvo svedoka;utajenje poverene imovine (žita) nadoknađuje se dvostruko.

PORODIČNO PRAVO

Car se u praksi obračunavo sa tradicijama patrijahalne porodice.Muž je imao pravo da na mestu ubije ženu-nevernicu i njenog zavodnika.Za saučesništvo u ubistvu svog supruga žena-prevarnica je nabijana na kolac, a za rđavo ponašanje i rasipništvo žena je istjerivana iz kuće i li pretvarana u robinju.Sin koji udari, odnosno, ošamari oca kažnjavan je odsecanjem šake,dok se batinanje sina uopšte nije smatralo prestupom. Iako je brak u suštini bio monogam, bilo je izuzetaka kada je muž mogao dovesti drugu ženu (ako mu prva ne podari potomstvo, ili je bolesna), ali je dužan da zadrži prvu ženu, u odnosu na koju je druga žena u podređenom planu.

Član 145.
Ako čovek uzme ženu i ona mu ne rodi decu,i on odluči da uzme drugu ženu i dovede je u
kuću;toj drugoj ženi ne treba da se prizna jednakost sa prvom.
Brak je dozvoljen između različitih društvenih staleža,ali je zabranjen između roditelja i
dece,kao i maćehe i pastorka(o pobočnom rodu se ništa ne govori kao o smetnji pri
sklapanju braka).Brak sklapa mladoženja i otac(brat ili neki drugi muški
srodnik)nevestin,dok se razvedena žena i udovica može udati za “čoveka svog srca”.
Tirhatu- neobavezan poklon nevelike vrednosti koji mladoženja daje nevestinom ocu. U
slučaju da bez valjanog razloga mladoženja odbije mladu, njen otac zadržava tirhatu, a
ako on odbije mladoženju vraća tirhatu dvostruko.
Član 159.
Ako neko donese imovinu u tastovu kuću, i plati tirhatu,gleda za drugom ženom i kaže
svom tastu:”Ja ne želim tvoju ćerku”,mladin otac može da zadrži sve što je dobio.
Član 160.
Ako je čovek donio imovinu u tastovu kćuu i platio tirhatu;ako onda otac devojke
kaže:”Ja ti neću dati svoju kćerku”,onda treba da vrati duplo sve što je dobio.

Nudunu-vredniji pokloni u pokretnim i nepokretnm stvarima koji se daju pre ili za vreme braka kako bi muž materijalno obezbedio ženu.Ako joj nije dao nudunu, onda udovica ima pravo na jednak dio nasledstva,a ako udovica napusti kuću i preuda se,nuduna ostaje deci. Šeriktu-pokloni koji nevestini roditelji daju kao miraz.S tim upravlja muž,ali u slučaju raskida braka,miraz se vraća sa ženi,ali on prelazi deci(ako ih nemaju,onda se vraća ženinim roditeljima).

Član 138.
Ako čovek poželi da se odvoji od žene koja mu nije rodila decu,on treba da joj da iznos
njene tirhatu i miraza kog je donela sa sobom iz očeve kuće,i nek je pusti da ide.
Član 139.
Ako nije bilo tirhatu-a onda treba da joj da minu zlata kao poklon zbog puštanja.
Član 140.
Ako je muškenum,onda nekjoj plati trećinu mine zlata.
Za dugove stečene u braku,odgovornost podjednako snose oba bračna druga,a za dugove
pre braka žena može da traži garanciju pre udaje da neće biti prodana u roblje zbog njih.
Član 151.
Ako žena koja živi u čovekovoj kući,napravi ugovor sa svojim mužem,da je zajmodavac
ne može zatvoriti,i dan joj je dokument na osnovu toga,da ako je muž napravio dugove
pre braka,zajmodavac je ne može zadržati zbog toga.Ali ako je žena napravila dug pre
ulaska u brak,njenog muža zajmodavac ne može zatvoriti zbog toga.
Brak prestaje smrću jednog od supružnika ili razvodom.Muž može da otera ženu koja je
nemarna ne davši joj ništa ili je učiniti robinjom,ali bez dobrog razlog,zakon to
zabranjuje.Ako muž padne u zarobljeništvo,ženi se dozvoljava odlazak kod drugog samo
ako nema dovoljno sredstava za život,ili će biti naređeno da je bace u reku.Ako se muž
vrati iz zarobljeništva,dužna je da mu se vrati samo ako nije okaljao otadžbinu(deca iz
drugug braka ostaju sa ocem).
Član 141.
Ako čovekova žena,koja živi u njegovoj kući poželi da ode iz nje,padne u dugove,pokuša
da ruinira kuću ponižavajući muža,i pravno je osuđena(kriva je),ako njen muž odluči da
je pusti,može da ide ali neće ništa dobiti kao poklon zbog otpuštanja,ali ako njen muž
odluči da je zadrži,i uzme drugu ženu,onda ima da ostane u kući muža kao robinja.
Član 142.
Ako se žena posvađa sa mužem i kaže:”Ti nisi dobar(ponižavaš me)prema meni”,razlog
za ženinu presudu mora biti opravdan.Ako je nevina,I nema greške na njenoj strani,onda
krivica ne sme napasti ovu ženu,i sme uzeti miraz i vratiti se u kuću roditelja.
Član 143.
Ako nije nevina,ali ostavi muža i ruinira kuću,ponižavajući muža,treba da se baci u reku.
Član 131.
Ako čovek optuži ženu,ali ona nije zatečena sa drugim čovekom,ona mora da da zakletvu
i onda se može vratiti kući.
Član 132.
Ako je “prst uperen” na nečiju ženu po pitanju drugog muškarca,ali nije uhvaćena da
spava sa njim,ona treba da skoči u reku za svog muža.

NASLEDNO PRAVO

Imovinu nasleđuju sinovi koji produžuju potomstvo i kult predaka.Sin prvenac nema prednost u odnosu na ostale.Otac ne može proizvoljno da liši sina nasledstva (da ga razbaštini), već to mora da učini sudskim putem.

Član 168.
Ako čovek želi da istera sina od kuće,i odluči to pre sudije:”Ja želim da izbacim
sina”,tada sudija treba da ispita njegov razlog.Ako je sin kriv zbog razloga zbog kog
pravno ne treba da ide iz kuće,otac ga ne može izbaciti.
Član 169.
Ako je kriv zbog važne greške,zbog koje mu može pravno oduzeti sinovqev status u
kući,otac mu treba da oprosti prvi put,ali ako se to ponovi,onda mu treba obespraviti
status u kući i izbaciti ga.
Kćerke su dobijale miraz pa su se isključivale iz nasledstva.Samo su sveštenice mogle da
nasleđuju,ali pošto se nisu smele udavati niti imati potomstvo,nasledstvo se vraćalo
braći.Udovica može da ostane u kući pokojnog muža i da živi od prihoda šeriktua i
nudune,ali ih ne može otuđiti.Sinovi koje je rodila robinja nasleđuju samo ako ih je otac
nazivao sinovima u toku života(ako ih je priznao),a usvojena deca stiču sva nasledna
prava kao i zakonita,ali gube nasledno pravo u prethodnoj porodici(ovde se vide
elementi testamentalnog nasleđivanja koje Hamurabijev zakonik nije poznavao).

KRIVIČNO PRAVO I SUDSTVO

Hamurabijev zakonik je prvobitni prototip kaznenog zakonika,jer kaznene mere zauzimaju najveći deo,a o ostalim granama prava govori se samo kad dođe do njihove povrede.Dosta je nerazvijenije i zaostalije nego stvarno ili obligaciono pravo,pa su se ostaci sistema taliona zadržali čak do današnjih dana.U mnogim članovima sređemo kolektivnu odgovornost za postupak pojedinca (odgovornost dece i žene za postupke oca i muža). Pravna nejednakost je naglašena kao i u drugim pravnim segmentima zakonika (za isto delo se ne kažnjavaju isto avilum, muškenum i vardum).
I kao takav, Hamurabijev zakonik predstavlja određen pomak na dotadašnji sistem kažnjavanja (razlikuje se ubistvo iz nehata i sa predumišljajem, a za nenamerno povređivanje, predviđa se samo nadoknada troškova lečenja).Ali za zakon koji za kaznu u 34 slučaja predviđa ubistvo (davljenje, spaljivanje, nabijanje na kolac), i sakaćenje (lomljenje kostiju, sečenje ušiju, šaka, grudi, izbijanje zuba i očiju), nikako se ne može reći da je blag i human. Imovinske kazne su unapred određene za razne prekršaje i regulisane su legalnom kompozicijom, tako da sudiji nije ostavljeno po volji određivanje visine iznosa kazne. Sudsku funkciju vrše daijanum(carske sudije),gradonačelnici,upravnici oblasti,kao i sam vladar(vrhovni sudija).Srećemo i hramske sudove,ali su oni u Hamurabijevo vreme primali samo izjave pod zakletvom.Nema torture,a za dokazna sredstva su korišteni svedoci,zakletve,ordalije(božiji sudovi), kao i pismene isprave i razni ugovori.Nema kazni zatvorom ili prinudnim radom,a sve nejasnoće i nepotpunosti u zakonu su verovatno regulisane običajnim pravom.

LITERATURA

- Prof. Dr Savo Markovic – opsta istorija drzave i prava
- Dragan Nikolic – istorija prava

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD