Ми
живимо у времену када су нас разне секте засуле као мећава. На руку
им иде ситуација у којој се налази Српска
црква и српски народ. Расцепкан политички, испарцелисан територијално,
збуњен и замагљен духовно после педесетогодишњег васпитавања и преваспитавања
у атеизму, осиромашен материјално, изгубио је своју православну оријентацију
и постао лаган плен секташке пропаганде. Секташи, дошавши са Запада,
углавном из Америке, материјално издашно помогнути од својих централа
из иностранства, а препредени и фанатизовани од својих учитеља, често
врло насртљиви, постижу велике успехе између верски непросвећеним Србима,
па и међу осталим православним народима, Русима, Бугарима и Румунима.
Србија је изгледа постала најплодније тло за деловање разних верских
секти. Према незваничним подацима само у Београду делује око 200
верских организација од којих је свега 40 званично регистровано. Ситуација
у Војводини је још компликованија. На њеној територији секташке програме
реализује преко 60 разних секташких удружења која окупљају више од 10
хиљада чланова. Експанзију ових верских удружења, секти, условило је
само законодавство, веома благи закони, који чак нису обавезивали секте
да обавесте надлежне институције о учењу које проповедају, дозволили
су лако регистровање и рад чак крајње екстремних секти.
Секте нису појаве које датирају од скоро. Оне имају своју историју,
а у прошлости можемо пронаћи низ примера у свим државама света. Знатан
број самозваних месија, “просветљених” гуруа, бучних фантазера који
најчешће збуњеним масама поручују: ”Следите ме!!!”. Рачуна се да сектама,
разним апокалиптичним покретима, гуру комунама, вештичијим култовима,
спиритистичким кружоцима те сатанистичким групама припада преко пет
милиона младих испод 25 година у САД. У Америци која је колевка већине
верских секти делује више од три хиљаде верских заједница.
У Јапану постоји преко 230 хиљада легалних верских организација, од
којих је преко 180 хиљада регистровано као корпорације, што им омогућава
и бављење различитим пословним активностима, под веома повољним условима.
У Украјини је само током 1994. године регистровано близу 900 нових већих
или мањих, верских организација и организационих јединица, тако да их
данас има око 16,5 хиљада. У земљи са приближно 52 милиона житеља, на
површини од 605 хиљада квадратних километара, постоји данас чак 67 различитих
конфесија.
Имајући у виду раније речено, данас секте ни из далека не подсећају
на ранохришћанске или средњовековне јеретичке групе.
То нису више само групације са особеним и различитим, религијским учењем
од званичног. То су сада организације које се баве готово свим аспектима
човековог постојања.
Као и код већине земаља и у Русији се у посткомунистичком периоду оснива
мноштво разних верских секти, неких крајње тоталитарних. Према званичним
подацима у то време је било више од пола милиона припадника разних верских
секти. Једна од таквих верских секти, “АУМ Шинрикјо” (Врховна истина)
има у Москви и Владивостоку 35 хиљада присталица, три пута више него
у својој филијали у Јапану. Недавно је ова секта забрањена у Русији,
али је већ тада била веома распрострањена, а интерпретацију свог програма
је имала преко радија и телевизије.
Забринут због активности неких секти, руски патријарх је 1995. године
затражио од парламента укидање рада свих страних верских секти.
Учења секти, поготову окултномагијских, сатанистичких и далекоисточних
подразумевају примену свакојаких видова езотерије, херметизма, магијских
хокус-покус сензација, медитација речју менталних тренинга и техника
путем који се жели показати као реално могуће: достизање негде космичке
интелигенције, негде спиритуалних увида у онострано, негде стапање са
божанством, негде чак комуникација са духовима покојника, боговима или
Луцифером, негде се путује агитрално, негде се телепатски, на даљину
комуницира са врховним вођом или било којом циљном особом, негде се
самом себи сугерише на одређено понашање, својство или стање.
Верске секте се крију иза разних грађанских организација-удружења грађана,
група за рад на себи, друштва за трансцедеталну медитацију – или иза
тзв. видовњака и исцелитеља. На улици, у школама и разним другим установама,
могу се видети скоро свакодневно људи који деле брошуре, књиге, часописе
и програме разних верских организација. На телевизији и другим медијима
се свакодневно појављују рекламе разних видовњака, исцелитеља или рекламе
за хороскоп, у привидно забавном и нешкодљивом маниру.
Верске секте и све остале верске организације које имају исту тематику
и исте циљеве и задатке представљају један прави “вртлог” који повлачи
у неповрат друштво, народ и државу и угрожава их на овим пољима: културном,
верском, духовном, економском, здравственом, националном, одбрамбеном
и биолошком.
Основни циљеви свих верских секти су стварање универзалне религије,
светске државе и светске владе. Да би остварили те циљеве секте раде
на психичком, духовном и физичком растакању појединаца и породице, разарању
хришћанства, Православне цркве, националних држава и њихових институција:
образовног и финансијског система, привреде, војске, полиције итд. Све
ово говори да им циљеви не корелирају и коренсподирају, него су индентични
са циљевима Новог светског поретка, односно масонерије.
2. ПОЈАМ, НАСТАНАК И КАРАКТЕРИСТИКЕ СЕКТИ
У истраживању одређене појаве најчешће се започиње управо од етимолошког
значења. У савременој литератури ретко се сусреће дефиниција секте.
Реч секта вуче своје корене од латинске речи ”sequi” што у
преводу значи следити, пратити начела до којих неко држи или “secaere”
што значи одсећи. Секте као друштвена појава евоулирале су током векова,
а тај процес доживео је неслућене размере у задње две деценије двадесетог
века. Секте данас се више не доживљавају као искључиво јеретички правци
одвојени од матице религије.
У религијском смислу реч секта означава мању верску групу, заједницу,
удружење које се одвојило од неке веће верске групације. Њихов верско-религијски
садржај и даље постоји, али он данас не мора бити од пресудног значаја.
У свакодневном животу као и у хришћанству реч секта добија крајње негативно
значење као назив организације која нема ниједног својства Цркве Господње
и која се свим силама бори против Богочовека Исуса Христа и његових
учења и предања. У данашње време се појам секте поистовећује са појмом
култа и то са негативним предзнаком.
Бројни научници, и са Истока, и са Запада, безуспешно су се годинама
трудили да у једној реченици дефинишу секте. То им није успело, па су
одредили критеријуме по којима се нека група или организација сврстава
у секте.
Као основне карактеристике секти Маргарет Сингер износи:
1. Изолација припадника и контрола свих информација које чланство
секте мора да прими.
2. Новац као средство манипулација људским судбинама.
3. Слебденику се не гарантије да ће успети да освоји нова верска знања
која га воде путем спасења. Зато се од чланова захтева крајње напрезање
у извршавању воље харизматског вође као и придржавању упустава прописаних
у правилима секте.
Поред ових карактеристика сатанистичке секте имају и ту карактеристику
да контролишу и информације које припадници секте могу да емитују на
околину. Стога се практикује тотална изолација чланова секте чак и од
најуже породице.
Карактеристике по чему су сатанистичке секте оно што јесу су:
- све одбацују Господа Исуса Христа као Бога и Богочовека и његову
спаситељску мисију;
- прихватају Сатану као биће равно Богу, служе му, очекујући од њега
награду после смрти у његовом царству мрака;
- сви се служе езотеријским и магијским ритуалима ради призивања духова
(демона) који им “откривају” тајне будућности – личне и друштвене;
- основно начело њиховог деловања је “што горе то боље”, а то стварно
мисле смислити и желети само Сатана;
- све погубно и разорно делују на здравље појединаца, породице и друштва.
3. ПОДЕЛА СЕКТИ
У новијој историји (17. – 20. век) у култури многих народа јављају се
многе новотарије које су како-тако повезане са доктринама великих религија
(хришћанство, ислам, ведантизам, будизам, конфучијанизам, шинтоизам).
Оне су углавном настале као продукт масонерије. Код тих новотарија,
које називамо сатанистичким сектама доктринарне позајмице су тако разноврсне
и вешто помешане да је тешко препознати којој религијској традицији
припадају и из којег тла су изникле. Али та религијска основа, генерално
гледано, представља једино темељно логично раздвајање на основу кога
се може извршити подела верских секти. Уколико би морали вршити поделу
по неким другим основама, нпр. по религијским и политичким циљевима
које теже остварити или према начинима, средствима и методама њиховог
деловања веома би их тешко разликовали.
Класификацију ћемо извршити према врсти религије од које су се одвојиле.
На основу овог критеријума разликујемо:
- Псеудохришћанске секте које су проистекле из хришћанства,
- Далекоисточне секте проистекле из Будизма и Хундуизма
и
- Синкретистичке које су настале комбинацијом елемената
више религија.
У синкретистичке секте спадају и сатанистичке секте које се деле на:
1. Секте са коренима у јеврејској и хришћанској религијској традицији;
2. Секте са коренима у исламској традицији;
3. Секте са коренима у философско религијским системима народа истока
(ведантизам, будизам, шинтоизам, конфучијанизам, таоизам итд.).
3.1. Секте са коренима у јеврејској и хришћанској религијској традицији
Римокатолички писци су у већини случајева сматрали да је сатанизам
продукт масонерије. “Масонерија је увек налазила једну особиту и страствену
клијентелу међу окултистима, чаробњацима, алхемичарима, кабалистима,
некромантима, зазивачима духова и онима који бацају чини”. Масонске
ложе су представљале уточиште јеретика; масонска митологија и обреди
посвећења привукли су шарлатане, сатанисте и анархисте. Заштићени начинима
толеранције, тајанственом езотеријом доктрине и тајном, они су могли
несметано деловати. Са том и таквом клијентелом масонерија је изродила
бројне сатанистичке секте настојећи да уништи Христову Цркву и тако
обезбеди простор за стварање опште светске религије.
Ови записи римокатоличких писаца су обично прихватани са поверењем јер
су католички достојанственици кокетирали или чак припадали масонским
ложама. Та блискост римокатоличких поглавара и масонерије одржала се,
како у ранијим временима, тако и данас. У данашње време деловање и циљеви
масонерије и римокатоличке цркве постају скоро потпуно идентични.
Сатанистичке секте, иако имају готово идентичне доктрине, циљеве и иконографију,
делују под различитим именима то јест прилагођавају имена времену и
простору деловања. Сатанистичко – масонски ред “Клубови пакленог огња”
делује у нашој земљи под именима: ”Вечити огањ”, “Ватра пакла”, “Кабалистички
ред ружиног крста (Розенкројц)”, под именом: “Црна ружа”, “Мистичне
руже”; “Ред изабраног свештенства”, под именом “Сатанини слебденици”,
“Божја деца”. Њихова имена личе и подсећају на називе познатих хуманитарних
организација (“Скаут”). Није редак случај да се иза таквих организација
са наиме хуманим карактером крију разне секте. Неке секте, као на пример
“Ordo Tempi Orientis” једна од најагресивнијих сатанистичких секти,
теже да својим именом покажу своју велику старину и дубоку укорењеност
у светској традицији.
3.2. Секте са коренима у исламској верској традицији
У свету као и код нас постоји много секти са коренима у јеврејској
и хришћанској религијској традицији, за разлику од њих код нас постоји
само једна секта са коренима у исламској верској традицији. То је “Бахајска
секта”. Претходник бахаизма били су бабисти. Њен покретач је био Мирза
Али Мохамед прозвани “Боб”, што значи “врата”, то јест он је “врата
кроз која свету долази истина”. Наследник Бобов био је његов млађи син
Мирза Јахаја Нури који се назвао Баха Улах што значи Алахов сјај. Отуд
и назив секте бахаизам. Од 1957. године верском заједницом управља веће
од девет највиших заступника, због смрти последњег мушког потомка Боба
Улаха.
Бобово учење се може најкраће изразити у тези: постоји Бог који има
два атрибута: вољу и истину. Воља Божја показује се кроз акт стварања,
а истина се отелотворује у пророцима – имамима.
Савремени бабистички писци заступају еклетизам (тј. спајање разних религија),
и у политици заступају идеје које се називају “прогресистичке”, “напредне”.
Иако ова секта вуче корене из исламске религије програми и циљеви ове
секте су исти и код других - Унитарна религија и Нови светски поредак.
3.3. Секте са коренима у источњачкој верској традицији
Секте овог типа имају доктрину која само подсећа на Исток и Индијски
потконтинент. Њихову оригиналност су пореметили творци Новог светског
поретка. Оне су, углавном, американизоване и европеизоване, што је имало
за последицу да од свега тога остану само паганска магија и имена. Овде
спадају: Вишновска секта “Веде”, “Харе Кришна”, “Сатиа Саи Баба”, “САИ
центар за универзални духовни развој и образовање”, “Шри ћинмој центар”,
“Витезови истока”. Најзначајнији представници верске традиције су “Бела
гностичка црква” – Ега” и две најјаче секте данашњице “Унификациона
црква” и “АУМ Шинрикјо (Врховна истина)”.
Пример секте источњачке верске традиције: “Џу Шен”.
- Секта је основана 1993. Године у Кини. Оснивач је Луи Ђиагуа, будиста,
затим католик, па протестант и на крају синкретиста, вођа будистичко
– сатанистичке секте. Прокламовани задатак ове секте је “истеривање
ђавола”. Сасвим је сигурно да они овај задатак не спроводе, већ напротив
управо својим ритуалима покушавају да се приближе ђаволу. Свакако да
је значајно да је у ту сврху оснивач био заинтересован да купи “Црну
кућу”, Шандора Лавеја вођа “сатанине цркве”.
4. САТАНА, САТАНИЗАМ И МАСОНЕРИЈА
4.1. Сатана
Са
појмовима Сатана, демон, ђаво сусрећемо се у доктринама
свих религија, само што се њихова природа и улога разликују у разним
религијским системима.
Наука и философија, свака на свој начин, покушале су да одгонетну откуд
зло у свету, какво је његово порекло, суштина и сврха. Обе су тај проблем
покушале да реше заобилазним путем, одвајајући га од ентитета зла, односно
не прихватајући тај ентитет као стварно егзистирајућу суштину.
У природи Сатане и његових анђела-ђавола, њиховој мисији у свету, као
у каквој античкој драми, на фасцинанатан, језгровит начин, говори професор
Лазар Мирковић у свом трактату “Сатана говори”. Сам Сатана за себе каже:
“Ја сам Сатана, јеврејски hassatan. Придев моме имену је Велијар
(Злоћа), а још се зовем Велзевул, тј. господар ђубрета, нечистоте и
греха, зато је мој елемент смрад, сумпор, прљавштина, распадање итд.
По идеји и назначењу свога бића ја сам анђео који се удаљио од идеје
и значења ове речи, дакле пали анђео. Ја сам Дијаволос – опадач, ђаво,
припадам духовном свету као личност, али по етичким својствима противан
сам добрим анђелима.
Био сам анђео, а сада сам пали анђео, а то сам због зависти, гордости,
дрског бунта против Бога и истине и тако постао зло, дух, демон, узрок
зла и греха, кушач људи на зло, клеветник и тужилац људи пред Богом
дан и ноћ, оптужилац целог човечанства пред Богом. Ја сам непријатељ
у апсолутном смислу ове речи, непријатељ Бога и Божјих планова, то јест
људи и њихових спасења.
Неправда је што се сва кривица за зло код људи баца на мене. Ја сам
надземаљска сила непријатељска Богу и људима, ја сам узрочник, али нисам
извршилац. То је човек. У пустињи без справа и фабрика, без машина и
алата, смишљам у миру, самоћи и тишини. Суфлер сам злих мисли, а глумци
на позорници човечанства су људи.
Људи ме сликају на разне начине, обично као животињу. То је увредљиво
и за животиње, које су недужне за свој изглед и своје особине. Ако би
пак требало да узмем неки стваран облик људима видљив, узео бих слику
ЧОВЕКА.
То је Сатана! То су демони – ђаволи! Они су зло! Зло је њихова суштина!
4.2. Сатанизам
Последњи и крајњи облик отпадања од православне истине јесте сатанизам.
То је идеологија у чијем је средишту обожавање Сатане – силе која је
извор свега зла у свету, тј. обожавање Сатане уместо Бога. У најширем
смислу речи сваки грех је сатанизам, служење Сатане. Постоје тајна друштва
која свесно служе Сатани и сматрајући га вишим од Бога.
За најјаче крило сатанизма, које представља Лавеј, целокупан сатанистички
симболички систем није ништа више до један мит и ритуал који треба да
помогне људима да прихвате своје телесне и материјалне стране без осећања
кривице. За друге, Сатана је заиста принц зла кога прихватају, надајући
се награди након смрти у његовом мрачном царству.
Сатанизма је било у целој историји људског рода. Историчари сатанизма
корене модерног сатанистичког покрета налазе у учењима ранохришћанских
и средњовековних јереси: гностика, манихејаца и албигенза.
У XV веку је у Француској било суђење некоме окултисти Жил д’Лавалу,
да је жртвовао ђаволу двеста дечака да би му ђаво показао како се прави
вештачко злато. И заиста, у његовим замацима Тифож, Машикул и Шатимсе
пронађене су многе дечије лобање.
Савршено мишљење је да су корени сатанизма у самом Сатани и да је ова
идеологија настала оног тренутка кад је он због своје побуне против
Бога био збачен с неба. Прве присталице ове лажне свести Сатана је нашао
у оним анђелима који су се у својој “тежњи да буду по суштини већи него
што су” заједно са њим одвојили од Бога и пали у грех.
Прави идеолошки процват сатанизам је доживео у идеологијама масонских
нуспродуката: фашизму, комунизму, нацизму и савременим сатанистичким
сектама.
Данашњи сатанизам се састоји из више различитих праваца и организација.
Најпознатија је организација ОТО (Ред источних темплара). Најпознатији
сатанист двадесетог века је Алистер Кроули. Он је у својим списима поставио
као врховни закон кога човек треба да се држи, закон Телема. Кратко
речено тај закон гласи: живи како хоћеш и чини што ти је по вољи. У
ствари, то је порицање свих моралних принципа, што заправо и јесте суштина
Сатане и сатанизма.
Треба нагласити да психичка оштећења доживљавају многи који са баве
медитацијом и директним призивањем демона.
4.3. Масонерија и сатанизам
Не зна се о масонима много.
Мало је изворне грађе о њиховом раду и деловању у свету. Ретко стављају
на увид јавности писана документа о себи.
Међу многим теоријама о настанку слободног зидарства следеће имају највише
присталица: 1) теорија која масонство повезује са античким мистеријским
култовима и изградњом Соломоновог храма; 2) теорија која тврди да је
оно донето са Блиског истока по повратку крсташа из Свете земље; и 3)
да је слободно зидарство еманација витезова темплара након што је ред
службено распуштен 1312. године.
Масонство је заједнички назив за тајна братства и сродне заједнице који
потичу од средњовековних зидарских еснафа (зато су масони слободни зидари).
У 17. и 18. веку овим еснафима су се придружили и они који нису били
зидари по занату, већ су их занимала учења на којима су се заснивали
ритуали еснафа. Овај покрет је оснажен оснивањем Енглеске велике ложе.
У 17. веку масонске ложе су постале популарне у редовима слободних мислилаца,
деиста и политичких прогресиста, што је допринело ширењу одговарајућих
идеја. Данас у Енглеској и Велсу делује 8 700 масонских ложа, које имају
500 хиљада чланова. Ложе су биле мале зграде какве се и данас налазе
покрај градилишта, у којима су се радници одмарали и обедовали. Реч
“ложа” временом је почела да означава и место где су масони планирали
своје рљадове, да би на крају постала синоним светске масонерије. У
наше време нема угледнијег члана на Западу да није масон, што ствара
уверење да иза свега што се догађа стоје “слободни зидари”.
Слободно зидарство, замишљено као тајна наука, има многе карактеристике
тајног друштва: заклетву тајности која, уколико се прекрши, доноси смрт
издајнику, затим, тајне лозинке и знакове, као и ритуале који су у вези
са митологизираном историјом њиховог братства, и који у себи садрже
дубоко проживљену пантомиму смрти и поновног рођења.
Кандидат за прихватање од стране братства схвата да је слободно зидарство
одређен систем моралности обавијен алегоријом и илустрован симболима.
Након првог степена (иницијације), после неколико месеци, кандидат може
да полаже за следеће степен (калфа), а убрзо и за мајстора. Многи масони
се задржавају на овом ступњу, а само ентузијасте очекују следеће степен
назван Краљевски свод, који их уводи у тајне виших рангова изведених
из разних система. Неки се називају криптични степени, неке представљају
оживљени витешки редови као што су витезови темплари и витезови Константинопоља.
Када је реч о односу масонерије и сатанизма питање је да ли о томе односу
треба да се говори као и односу два засебна ентитета. Чињенице говоре
у прилог томе да су ови ентитети само правно – формално посебни. Сатана
је породио масонерију, а ова опет рађа сатанистичке секте. Масонерија
је интелектуални, мислећи, креативни део, а сатанистичке секте делатни,
практични, трговачки део јединственог организма. Масонерија је глава,
а сатанистичке секте труп, ноге и руке истог тела.
Масонерија ствара, обликује и у разноврсним и разнобојним униформама
(преврати, револуције, ратови) и формама на људско тржиште пласира сатанистичке
идеологије, а секте својом делатношћу припремају терен и обезбеђују
пласман робе. Сатанизам и масонерија имају све заједничко: мржња према
Богочовеку Христу, и свему што је хришћанско, циљеве, методе и средства
реализације циљева, култове, иконографију, ритуале, амблеме, вође извршиоце
итд. Историја масонерије и сатанизма непогрешиво сведочи о њиховом заједништву.
Историчари и зналци масонерије сматрају Адама Вајсхаупта за једног од
највећих злочинаца с најпакленијим умом за који зна историја људске
расе. Он је као и сви масони највећег степена користио сатанизам у политичке
сврхе. Основао је 1776. сатанско-масонски ред “Друштво баварских илумината”,
чије је друго име “Велики темпларски мајстори”. На Конгресу овог сатанског
реда у Франкфурту 1876. одређени су карактер и циљеви реда, а они су:
“бацити народе у беду, тиранију и хаос и свет довести до параклизма
анархије, посредством монстроузне организације црне интернационале сатаниста”.
Овом сатанистичко – масонском реду припадали су сви превратници, анархисти
и револуционари у временима која су следила иза његовог оснивања. Поред
идеолога и вођа Француске буржоарске револуције, ту су и “великани”
комунистичких револуција: Лењин, Троцки, Зиновјев, Камењев и други.
Идеолошки покрети комунизам и сатанизам, односно сатанистичке секте
потичу из исте централе – масонерије. У то нема никакве сумње, како
масони то вешто прикривају испољавајући само извесне симпатије за овај
превратнички и рушилачки покрет, признавајући га једино као себи паралелни
идеолошки правац.
Масони као Луциферови мисионари, неуморни су у развијању планова за
одвајање људи од Христа и одвлачење душа у царство Његовог Противника.
Са сијасет својих организација, они не престају да стварају нове, или
усмеравају постојеће у своје сврхе. Неке од њих су на почетку биле искрено
хришћанске, да би их масони заразили својом идеологијом, у току офанзиве
на Христово царство. Постоје организације за које човек не би могао
да претпостави да су део масонске мреже. То су, на први поглед, обични
клубови, као што су: Ротаријанци (за представнике професија); Оптимисти,
Пенклубови (за књижевнике) и друга удружења. Њихова сврха је секуларизација,
односно, форсирање хуманистичког духа у надхришћанским и наднационалним
скуповима, који би ослабили претходну приврженост хришћанству.
Масонерија се маскира у различитим именима. Постоје тзв. “плаве ложе”,
која су, у ствари, полутајна омасовљена масонска удружења. То су пиони
масонерије, којима манипулишу тајни директори. Они ништа не знају о
правој масонерији. Поносни су да су се уписали у “друштвену елиту”.
У том смислу, масонерија служи као врста друштвене лествице за прављење
каријере и пословних веза, нека врста легитимације о наводно вишем статусу
тих људи у њиховим срединама.
Православни хришћани осуђују масонство, а за масоне желе да их Господ
просветли и приведе Себи, учинивши их од зидара Куле Вавилонске живим
каменом које, утврђено на Крајегаонику, чини Цркву.
5. ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САТАНИСТИЧКИХ СЕКТИ
Данас се сатанистичке доктрине представљају отворено и то као доктрине
за ослобађање човека од религијских норми, стега и ограничења. Нико
сатанизму није приступио без жеље да тиме себи помогне. Сатана је, како
кажу, заправо “истинско божанство”, синоним животне енергије нагона
и жеље, па према томе људи треба да се без осећања кривице прихвате
телесних и материјалних добара. Сатанистичке секте не носе са собом
веру у истину. Оне су производ надобудног, често помраченог људског
разума, што најбоље показују понашања секташких вођа и њихових слебденика.
Слебденици ради лепшег живота после смрти треба да верују у сатану као
палог анђела, господара таме, владара подземља. Услов за награду јесу
богобојност и смрт. Сатанизам себе представља као научно и надрелигијско
учење које је Црква вековима крила од људи. Ниједна од тих доктрина
није изворно-самостална, већ свака представља синкретичко учење преузето
из хришћанства, ислама, будизма, шинтоизма, заратустризма, конфучијанизма,
таоизма и других религијско-филозофских система. Гуруи оваквих секти
тумаче Свето писмо самовољно и крајње произвољно. Као ослободиоци народа
од Цркве сатанисти себе сматрају својеврсним револуционарима. Окултизам
и магија су неизбежни елементи сатанских ритуала, који се могу назвати
и “сатанослужењима”. Симболи сатанизма су обично метафоре учења, затим
представе ђавола као и пародије хришћанских симбола. Сатанисти упражњавају
ритуале који су врло опскурни са пуно драматургије, погрдних израза
и унапред припремљеним просторима напуштеним таванима, пећинама, гробљима,
подрумима, рушевинама…
Сатанизам се третира и као поглед на свет и као покрет који иницира
стварање многих секти, све су мрачне, загонетне, са патолошким обележјима,
проповедају брз смак света у коме ће се спасити само припадници дотичне
секте. Све погубно и разорно делују на појединца, породицу, државу и
људско друштво уопште. Било да су производ појединца или групе људи,
било да су настале у лабораторијама специјализованих служби великих
сила и свима им је циљ стварање Новог светског поретка.
5.1. Сатанистичке секте у Србији и Црној Гори
За њих можемо такође рећи да су децентрализоване и аутохотне. Познати
су углавном по злочинама, убиствима, самоубиствима, скрнављењу гробаља
и богослужбених места, оргијању, коришћењу наркотика, алкохола и разним
видовима угрожавања јавног реда и мира. Многи од забележених злочина
са сатаничким обележјима почињени су од појединаца који не припадају
ни једној сатанистичкој групи, али су они сами по опредељењу сатанисти.
Неке од сатанистичких секти у нашој земљи су: “Црна ружа”, “Црна шкорпија”,
“Лоша вера”, “Ватра пакла”, “Сатанини витезови”, “Сатанске војводе”,
“Сатанина деца”.
6. САТАНИСТИЧКИ РИТУАЛИ, РИТУАЛНА УБИСТВА И САМОУБИСТВА, ХРАМОВИ И
АМБЛЕМИ
Централни сатанистички ритуал је црна миса. Црне мисе су окултно магијске
службе у којима се опонаша и скрнави римокатоличка миса зарад умилостивљења
Стане. Порекло ове церемоније је у сатанистичким сектама Европе и Америке.
Први списи који помињу црну мисију потичу из XIV века.
Данашња црна миса је у ствари “театрални француски сатанистички култ
из деведесетих година претпрошлог века… мање или више… пресликан у великом
броју модерних европских и америчких група. Под руководством свештеника
који се облачи да представља ђавола, служба постиже врхунац у интезивном
емоционалном призивању и слављењу Сатане.”
Три су основна обележја ове службе:
- радње које се врше сличне су римокатоличкој миси, па отуда и овакво
име ове службе;
- вршећи те радње, читајући молитве и прозбе унутрашке скрнави се сама
служба у свом изворном смислу, извргава руглу и исмева;
- причешће се не прима хлебом и вином, него хлебом и крвљу, некад људском,
а данас животињском, и то од животиња које се жртвују ради умилостивљења
Сатане.
Ритуал примања у заједницу – иницијације – различити су од секте до
секте, од групе до групе. Постоје, међутим, неки елементи који би се
могли назвати заједничким: пригушено светло, посебна атмосфера, мноштво
окултистичких симбола, реликвије секте (групе), посебно место за иницијанта,
обично су присутни већ посвећени чланови, а свакако и вођа секте. Најчешће
се применом медитације, хипнозе или другим, посебно за ту прилику прописаним
обредом аспирант доводи у стање сужене свести, а затим се дешава сама
иницијација, изговарањем “магичних речи”, уз одређене ритуалне радње
вође који врши иницијацију.
Ритуали демонстрирања окултно магијских вештина. Који ће се обред вршити
зависи од његовог циља, дакле, од феномена који треба да се догоди.
Ове ритуале најчешће воде саме старешине и од њихове воље зависи шта,
како и кад ће се вршити.
Ритуали обредне службе подразумевају поштовање строгих правила. У овим
ритуалима се обично слави пророк – оснивач секте, али такође постоје
ритуали посвећени животињама и предметима којима се придаје више магијско
значење.
Разни ритуали прорицања – изводе се без строгих правила. Све зависи
увек од самог пророка, и од врсте и технике пророковања. Тим пре што
су многи пророци самозвани и самоуки.
Ритуали исцељења такође се практикују без строге форме. Сам ритуал највише
зависи од “исцелитеља”, који су оскудних стручних знања, али који су
примили иницијације, захваљујући којима се сматрају довољно опскрбљеним
натприродним моћима да обављају исцелитељски посао.
За време ритуала “верници” најчешће стоје са упаљеним свећама у рукама.
У међувремену, чује се мистична источњачка музика која доводи присутне
до стања екстатичне егзалтације. Када сви присутни достигну највећи
степен егзалтације приступа се приношењу жртви на олтар Сатане. Обично
се кољу кунићи, певци или јагњад. “Мајстор храма” прска крвљу закланих
животиња све присутне. Клање и прскање крвљу буди присутне из неког
полусна; при чему многи од присутних доживљавају стрес и трауму.
Сеанса се обично завршава скандирањем присутних: ”Ми служимо ђаволу,
Сатана је наш господар кога волимо, ко вређа Луцифера, уништићемо га.
Господару смири наш дух и ојачај нам тело.” Сеанса се завршава узвиком:”Владару
томе, за тебе тече крв и сперма”.
Многи од сатанистичких вођа проповедају да се једино смрћу њихови слебденици
могу очистити од грехова и избавити од апокалитичног уништења. Због
тога су веома честа ритуална убиства и самоубиства.
Међу многим убиствима, најпознатије је извршио Чарлс Менсон, сатаниста
који се “представљао као Исус и Сатана”. У ноћи 8. августа 1969. у Холивуду,
у вили режисера Романа Поланског, преклао је његову супругу,
чувену глумицу, Шерон Тејт, која је била трудна, и још неколико особа,
њених гостију. На улазним вратима је крвљу написао “СВИЊЕ”. Чарлс Менсон,
Шерон Тејт, као и њени гости, били су чланови исте сатанистичке секте.
Пре трагичног завршетка вечери они су целу ноћ оргијали уз дрогу, секс
и пиће.
Колективно убиство, само много веће, одиграло се 29. септембра 1994.
године у Канади када је Џозеф ди Мамбро, вођа секте “Ред соларног храма
(РХС)”, послао у смрт 53 његова следбеника. У исто време на другом крају
света у Швајцарском селу Шеири убијена су још 22 припадника ове секте.
Убијени су били поређани тако да су ногама додиривали линије круга који
је представљао сунце, а који је био нацртан на средини просторије.
Широм света дешавала су се много гора колективна самоубиства, као на
пример колективно самоубиство 940 слебденика секте “Храм народа”. Затим
је у јесен 1994. у близини швајцарског села Гранж-си-Солван колективно
самоубиство извршило 25 припадника секте “Ред соларног храма”. Давид
Корели, вођа секте “Дејвида” одвео је са собом у смрт 19. априла 1993.
године 85 слебденика, од којих седамнаесторо деце, на ранчу “Апоколипса”
који је припадао секти. Код нас су се дешавала убиства, као на пример
убиство војника у Шапцу, Трстенику и Врању, или спаљивање старице Драгице
Ђокић од стране њене породице. Било је и случајева као што је самоспаљивање
ученице Селме Бехарић у Крагујевцу.
У периоду новије историје (задња два века) у западном делу света изграђени
су многи сатанистички храмови чији је прототип храм “Нове опште цркве”
у Вашингтону који масони називају “Црквом свих народа”. Сазидан је од
шест делова, а свако крило је посвећено једној великој религији. У основи
тих шест крила образују Давидову звезду, појављују се масонски троуглови
и пирамиде тајне египтоманије, симболика храма изражава повратак црној
магији. Вероватно због новчаних средстава оваквих храмова још нема код
нас. Сатанисти своје обреде изводе по гробљима, напуштеним зградама
или изнајмљеним просторијама, али није ни редак случај да провале у
православне храмове и тако их уз одигравање својих ритуала обесвећују.
Сатанистичка иконографија и амблеми су врло разноврсни. Један од амблема
који се најчешће појављује на зидовима сатанистичких култних објекта
је амблем змије. Њен лик се редовно слика зеленом бојом. То је масонска,
тзв. “иницијатичка” змија, којом се најбоље изражава масонско супростављање
хришћанској традицији. Овај знак носио је масонски великодостојник,
маг и сатаниста, гроф Калиостро у 18 веку. Поред зелене змије срећу
се зелени змај и перната змија. Од осталих симбола који имају за задатак
да покрену демонске силе у борби против човека, најчешће се срећу: штампано
слово А уписано у круг, распеће наопако окренуто (симбол ОТО-а), пентаграм,
троугао, полумесец са звездом, број 666 итд.
За време обреда једне од тих секти црни маг поручује следбеницима “Ишчупај
мајку из свог срца и пљуни у лице свог оца. Нека твоја нога згази стомак
твоје жене, и нека беба на њеним грудима постане плен паса и лешинара.
Јер ако то не урадиш ти својом вољом, онда ћемо то учинити ми упркос
твојој вољи. Ако учините само корак на овој стази мораћете неизбежно
доспети до краја” у току другог обреда вођа пита једног од реда:”Да
ли су браћа нахрањена? а он му одговара – лешевима своје деце”.
7. МОРАЛНО – ПСИХОЛОШКИ ЛИКОВИ ВОЂА САТАНИСТИЧКИХ СЕКТИ
Вође сатанистичких секти су углавном морално сломљени и друштвено понижавани
ликови који су рођени обично у ванбрачним везама или у породицама са
болесним односима, проводе живот изолован од љубави и свих осталих пријатних
осећања, често у потрази за доказивањем и истицањем себе изнад осталих.
То су најчешће искомплексиране особе које своје проблеме држе дубоко
у себи, а споља исказују мржњу према човеку, као појединцу, друштву
и свему што је људско.
Као пример навешћу ликове ликове вођа неких сатанистичких секти:
• Вођа секте “Харе Кришна” у САД, Кејт Хом, познати
хомосексуалац, осуђен је због саучесништва у убиству четири припадника
његове секте и сексуалног злостављања дечака од шест година и сада се
налази на одслужењу затворске казне.
• Оснивач секте “Унификациона црква” или “Црква једињења”, Сун
Мјунг Мун, господари огромном финасијском империјом и са два
милиона чланова ове секте. Наметнуо им је пуритански морал, а он и поред
три брака живи у промискуитету са осталим својим службеницима. Он и
његова садашња жена су “духовни родитељи секте”. Они венчавају на стотине
бракова младих припадника секте за време огромних церемонија. Најлепше
младе имају ту част да прву брачну ноћ проведу са вођом секте.
• Вођа секте “Дејвида”, Давид Корели, је ретардирано
дете из ванбрачне везе, које је од детињства боловало од дислексије.
Није успео да заврши школу ни за ретардирану децу. Као вођа секте живео
је у промискуитету са ћеркама и женама својих слебденика, које је обично
отимао од њих. Неке од њих су тек закорачиле у другу деценију живота,
док су неке имале и по седамдесет година. Он је тврдио за себе да је
седми анђео из “Откровења” Св. Јована Богослова, те је он Божији посланик
на земљи, чија је мисија да изазове смак света. Један од примера деловања
ове секте је то што су у пролеће 1995. године дигли у ваздух зграду
федералних власти у Оклахома Ситију.
• Идеолог секте “Ordo Templi Orientis”, Алистер Кроули
рођен је у богатој, али скроз деформисаној, енглеској породици, склоној
окултизму, магији и спиритизму. Он је био луталица, наркоман, пијаница,
блудник. Умро је од неуредног живота, морфијума и алкохола. Чак је и
своју жену Розу Кели отерао у алкохолизам. На Сицилији је, у свом сатанистичком
храму Телема, стално приређивао оргије. Многи од његових слебденика
су нестајали без трага после тих оргија. Када се његовој кћерки Ани
Ли разболело дете, Кроули није позвао доктора, већ је по савету свог
демона Ајваза, лечио дете козјим млеком услед чега је дете убрзо умрло.
За време Другог светског рата Кроули је радио за немачку обавештајну
службу, проглашен је за Британског државног непријатеља, али га британске
власти нису дирале јер је иза сeбе имао моћне финансијере.
• Вођа једне од најекстремнијих сатанистичких секти која је испланирала
и наредила убиство глумице Шерон Тејт, Чарлс Менсон,
од раног детињства понижаван и вређан, напуштен од оца и мајке, под
сталним утицајем алкохола и дроге, развио је у себи мржњу према свему
што је људско, а посебно према америчком начину живота. Бавио се крађом,
провалама, растурањем дроге, али је служио и као забава размаженој холивудској
буржоазији. Ради њихове забаве он је призивао духове предака и демоне.
Огромна количина мржње коју је носио у себи и начин живота којим је
живео довели су га до тога да је имао свакодневне аудио-визуелне халуцинације,
а потпомогнуте болесним амбицијама и демонским сугестијама. Све ово
је довело до тога да себе прогласи истовремено Исусом и Сатаном. Завршио
је као егзекутор и убица.
• Духовни отац секте “Ред соларног храма”, Џозеф ди Мамбро,
представљао се у Француској, лажно, као психолог и на тај начин зарадио
прве веће суме новца. Касније се бави издавањем чекова без покрића,
сексуалним злостављањем, због чега су га гониле француска и швајцарска
полиција. Поседује велика имања и луксузне виле у Француској, Швајцарској,
Канади и Аустралији, као и огромне банковне рачуне у највећим европским
банкама.
• Вођа секти “Божји изасланици”, Оскар Ернест Бернард,
због финансијских малверзација, отимања новца од припадника властите
секте више пута је осуђиван.
8. НЕКЕ САТАНИСТИЧКЕ СЕКТЕ
8.1. “Ordo Templi Orientis (OTO)”
Ordo Templi Orientis је, поред неких сличних, једна од најмилитантијних,
по душу најпогубнијих, друштвено најштетнијих масонских производа. Претпоставља
се да је ова секта за последња два века избацила толико продукта зла
да се од њих човечанство не би опоравило ни за следећа два миленијума.
Секта о којој је реч, себе представља као директног наследника Реда
витезова милиције храма, или како се овај ред краће зове темплари-храмовници.
Ред је званично основан 1119. године ради заштите ходочасника коју су
путовали у Свету земљу. Ред су основали Иг де Пејен и Жофроа од Свете
Љубави. Тих година је основан још један ред, близак хромовницима, ред
хоспиталаца, болничари Св. Јована који је у Јерусалиму имао своје болнице
у којима је лечио и старао се о болеснима, рањеним и повређеним ходочасницима
и витезовима.
Темплари су, као и многе религиозне секте, имали своје церемонијалне
иницијације и Правила Храма која су садржавала кључни део оптужбе која
ће их доцније уништити. Мада би се они као поносна и ефикасна војничка
каста тешко одржали да није било тих посебних церемонија које су их
разликовале од осталих редова као што су витезови јовановци или тевтонци.
Рeд помогнут од папа, европских царева, краљева и властеле, изузетно
се брзо развијао и богатио. Само неколико деценија иза оснивања располагао
је бројним поседима, градовима, манастирима и црквама у Палестини и
Европи. Темплари су били толико богати да су од енглеског краља Ричарда
Лављег Срца купили острво Кипар. Горњи (руководећи) слој реда чинили
су царски племићи и њихови потомци, масу ратничког слоја чинили су ситни,
осиромашени витезови, ритери. Једни и други су били примитивни, осиони,
бахати и у најбуквалнијем смислу речи неписмени људи. У Светој земљи,
поготову у Јерусалиму, у коме је било седиште реда све до 1291. године,
када су се повукли у Европу због губитка Свете земље, затекли су образоване,
притворене и свим мастима намазане јеврејске учитеље, свештенике, фарисеје,
садукеје, бројне припаднике хришћанских јереса, који су у душама припростих
ратника лако разорили веру у Господа Исуса Христа, за кога су им рекли
да он није Бог већ “мали побуњени роб”, да се треба ослободити “заблуде
Јеванђеља” и тако их завели на странпутицу езотерије, магије и идолопоклонства.
Године 1312. Булом Vox in exelso providam папа Климент V укида ред,
а њихова добра предаје хоспиталцима. И поред разних осуда делатност
темплара никада није престала.
Модерна масонерија прихвата овај ред, оживљава његов рад и претвара
га у моћно оружје и средство за реализацију својих циљева. Та делатност
је кулминирала у XX веку кроз паклену идеологију секте Ordo Templi Orientis.
Овом реду-секти припадали су Адолф Хитлер, Кора Хаусхофер, масон, немачки
генерал и професор политичке економије на Универзитету у Минхену, Јан
Ханусен, Хитлеров кућни астролог, Розенберг, немачки филозоф и идеолог
нацизма, Рудолф Хес, Хитлеров заменик Геринг, министар авијације и расмаршал
Трећег Рајха, Хитлеров лични лекар др Морел и други. Нацизам је плод
њиховог паганског учења.
Имена као што су “Гностичка католичка црква” и “Панова оаза” су само
параван иза кога се крије ова секта у нашој земљи. Седишта су Београд,
Ниш, Зрењанин, Трстеник и Вршац. Чак су у Вршцу 22. септембра 1990.
године све ложе бивше Југославије имале скуп. То је само један од доказа
велике активности ове секте код нас. На просторима бивше Југославије
Ordo Templi Orientis има своје ложе у Сарајеву, Љубљани, Пули, Сплиту,
Марибору, Цељу, Иванић Граду. Постоји много издавача, који дебело финансирани
од стране западног света, издају отровне скрипте ових секти.
8.2. АУМ Шинрикјо (ВРХОВНА ИСТИНА)
Вођа ове јапанске секте, која је основана 1984. године, је Чизуо Мацумото,
а од 1987. након просветљења Шоко Асахара, у преводу “Дух истине”. Ово
представља још једно “учење” које је уствари мешавина источњачких религија
и хришћанства.
Секта је организована на принципу круте војне субординације. Чланство
секте се апсолутно покорава ауторитету вође.
Ова секта је архетип, оригинални, прави и засад најеклатантнији примерак
сатанистичке секте “компоноване у опитним атељеима Новог Светског поретка,
програмирана за разарање свих духовних и других вредности које око себе
окупљају или, могу окупити, поједине народе који се на било ком пољу
показују као сметња остваривању планова светске масонерије. Масонерија
неће презати да било коју секту снабде најубитачнијим оружјима само
да би остварила своје планове владања светом.
“Сатана, ђаво, господар је земље”, каже Асахара. Зато земља мора бити
уништена. Он се ту не зауставља и предвиђа: ”Пошто се учења АУМ Шинрикјо
широко распростране светом, избиће велики рат, само они скривени у планинама
биће спасени. Ова земља је свет змија пуних смртоносних отрова, ми ћемо
покушати да напустимо овај свет, а то је почетак наше духовне вежбе”.
АУМ Шинрикјо се с много више разлога може звати политичком него религијском
сектом, јер је у досадашњем деловању испољила више милитаризма него
религиозности. Чувен је догађај тровања путника на токијској железничкој
станици (20. марта 1995.) када је умрло 12, а повређено 5 500 особа.
Познати су и покушај убиства токијског градоначелника пакет-бомбом и
покушај тровања путника у токијском метроу (5. јула 1995.) гасом цијанидом,
срећом неуспешно.
Ипак, јапанска полиција је открила да секта располаже огромним финасијским
средствима, стотинама тона разноврсних хемикалија у фабрикама за производњу
бојних отрова, хеликоптерима, тимовима научника који раде на изради
прототипова најубитачнијх оружја, бројним зградама које су претворене
у праве тврђаве зване САТИЈАН (истина). У њима је секта обављала своје
тајанствене активности.
У пролеће 1995. године, ова секта је боравила у музеју “Николе Тесле”
у Београду, не због заљубљености у Теслу и његова научна достигнућа,
већ због њиховог настојања да у Теслиним научним радовима пронађу шифру
за изазивање земљотреса.
Забележени су многи покушаји куповања оружја, јер то АУМ-у не би представљало
проблем, јер располаже са великим сумама новца. Све у свему, ова секта
је хтела да поведе рат против јапанске државе да би преузела власт у
своје руке.
8.3. Црква Уједињења (УНИФИКАЦИОНА ЦРКВА)
Званично име ове секте је “Удружење Светог духа за уједињење светског
хришћанства”. Термин “светски” у имену секте, говори да секта претендује
да буде светска религија. Од свог оснивања, сходно својим проповедима
и јавним наступима, недвосмислено жели себи приписати хришћански идентитет
са универзалистичком стратегијом.
Према учењу Унификационе цркве, сваких 2000 година, Бог шаље на Земљу
месију. Били су то Адам, Аврам, Мојсије, Христ, а сада је то Сун Мјунг
Мун. Сви претходници су остали недоречени, нису завршили у потпуности
своју земаљску мисију. Исусов промашај је што није продужио своје потомство.
У директном контакту на Ускрс 1936. године, Исус се пожалио управо Муну,
рекавши му да није извршио све своје земаљске задатке, да није оставио
потомство, а такође је пропустио да постане врховни војни поглавар.
Исус је сугерисао Муну, да оснује цркву, и при томе да преузме одговорност
за успостављање царства божјег на земљи. Мун је у Кореји 1954. године
основао “Цркву уједињења”. Припадници Унификационе цркве га сматрају
највећим месијом у историји човечанства.
После разних премештања, из Пјонгјанга у Пусан, Мун је своје седиште
скрасио на Менхетну. У Њујорку “црква” располаже школама и семинарима
које похађају студенти из САД, Јапана и европских земаља. Секта располаже
великим финансијским средствима, којима рукује централна управа. Ради
се између 12 и 16 сати дневно. Устаје се у 4 ујутру и уз оскудну храну
ради до изнемоглости, најчешће продајући разне предмете на улици, а
зарађени новац се даје “цркви”. Себи се оставља нужни део, чисто за
преживљавање. То важи и за појединце и за породице у целини.
Постоји пример нашег момка, Вука Андрејевића, који је заврбован од стране
“цркве”, радио по улицама Њујорка, зарађујући паре за секту. На улицама
Њујорка, продајући слике и књиге, Вук је за непуне две године зарадио
око 100 000 долара, које је предао секти а добијао је само 11 долара
дневно да би се прехранио на улици.
Београд обилује девојкама и младићима који куцају на врата и продају
књиге, фотографије или слике. Сви наступају са одређеном срцепарајућом
причом, која је први корак за успостављање комуникације. Једина сатисфакција
јесте обећано спасење кроз чињеницу да су деца највећег месије. Само
ретки стижу до центра одлучивања, до врха, где се живи у благостању.
Једна од делатности која се највише цени јесте успешност у придобијању
новог чланства. Врбовање нових чланова врши се сходно поднебљу, држави,
нацији, политичкој или економској ситуацији, као и у складу са личним
аспирацијама кандидата.
Унификациона црква ради под маском хуманитарних или стручних удружења.
Поред тих удружења “црква” стоји иза неколико фабрика оружја, контролише
зелену пијацу у Њујорку, део хемијске индустрије, фармацеутску индустрију
итд.
ЗАКЉУЧАК
Двадесети век је донео откривање многих тајни, у прошлим вековима скривених,
под маском хуманизма. Оне нам говоре да су многа, наизглед филантропска
срца била с оне стране границе Царства Божијег, у том и заблуда, недела,
лажи и смрти.
Иза паравана наизглед безазлених организација као и иза оних које скоро
сасвим директно приказују своје ставове крије се веома добро организована
и веома сложена масонска организација. Веома широка организација са
својим члановима на свим странама света, на свим друштвеним лествицама,
полако разара мир у свету и доводи свет до ивице анархије и хаоса.
Секте су зло са којима се не може водити дијалог, дискутовати и преговарати.
Њих треба зауставити, а у одговарајуће законе унети одредбе о духовном
криминалу.
Подривајући Хришћанство као основног носиоца мировног поретка у свету,
масонерија удара у корене људске културе и егзистенције. При том, у
своју корист, камуфлира се бојама разних организација или чак продукује
разне филозофије живљења као комунизам или фашизам.
Српском народу данас, као никад раније, потребан је повратак традиционалним
православним вредностима како бих одговорио на духовну, моралну и материјалну
кризу у коју је запао. Кривицу за брзо ширење лажних учења треба да
тражимо пре свега у себи самима: јер, да смо ми бољи хришћани, та лаж
би остала у тами Сатаниног разума, а он, древна и лукава змија, не би
имао кога да заводи.
Лоше васпитана и одгајана омладина нема снаге да се одупре духовним
силеџијама који у нашем народу све више жању своју жетву под диригентском
палицом Сатане.
Свет робова у директној служби Сатане. – Да ли је то наша будућност,
или ће мо изабрати други пут? Време ће дати одговор.
Л И Т Е Р А Т УР А
Мандић мр Ранко: “Канибал у српској кући. Сатанистичке секте и њихово
деловање у српском народу”
Луковић Д. Зоран: “Замке верских секти”
Епископ Николај Велимировић – Милин др Лазар: “Православна веронаука
и деловање верских секти”
Норман Мекензи – “Тајна друштва”