POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ TURIZMOLOGIJE
 

TURISTIČKA PROPAGANDA

1. Pojam i karakteristike turističke propagande

Prvi oblici širenja određenih ideja u smislu propagande mogu se sresti još u starom veku tj. Rimskoj imperiji. Međutim, tek u 17. veku dolazi do pojave i samog termina ''propaganda''. Naziv propaganda se vezuje za latinski glagol ''propare'', što označava širenje, tj. rasprostiranje ili razmnožavanje. 1622. godine, na osnovu naredbe Grgura XV, osnovana je posebna organizacija za širenje vere. Zvala se «Sacra Congregatio De Propagande Fide», a kasnije je označavana skraćenicom «propaganda». Ovaj izraz je starijeg datuma, a propaganda u današnjem smislu reči je pojava novijeg vremena i u široj je upotrebi između dva svetska rata, a posebno u periodu posle Drugog svetskog rata.
Propaganda nastaje sa pojavom robne proizvodnje i njen razvojni put se posmatra sa razvojem ovog oblika proizvodnje.
Osnovu svakog propagandnog delovanja predstavlja uticaj na individuu u cilju širenja, tj. rasprostiranja određenih ideja, odnosno podsticanja na konkretnu akciju. Ovo delovanje je pre svega psihološko, s ciljem da se izazove promena koja će inicirati određenu konkretnu akciju.
Propaganda se koristi u različitim oblicima društvenih pojava i odnosa, u cilju širenja raznih vrsta političkih, kulturnih, ideoloških, obrazovnih, humanitarnih i raznih drugih ideja, ili pak na ekonomskom polju, u cilju ostvarenja određenih ekonomskih rezultata. Ona se koristi i u ekonomskoj i vanekonomskoj oblasti.
Turistička propaganda u osnovi koristi ekonomsku oblast, mada se u određenim slučajevima koriste i ostali oblici propagande. Ekonomska propaganda na turističkom tržištu se u osnovi ne razlikuje od ekonomske propagande namenjene nekom drugom tržištu. Budući da je turizam u početnoj fazi, mnogi problemi ostaju nedorečeni, pa se propagiranje na turističkom tržištu čini jednostavno. Međutim, s obzirom na visoke troškove koje ima turista, potrebna je jaka motivisanost da bi se aktivno moglo uticati na turističko tržište.
Značaj turističke propagande treba posmatrati pre svega sa tržišnog stanovišta, tj. sa stanovišta borbe velikog broja turističkih zemalja i preduzeća na strani tražnje turističkog tržišta, u cilju pridobijanja potrošača. Nosioci turističke propagande u turizmu su po pravilu oni subjekti koji su neposredno ili posredno zainteresovani za razvoj turizma. To mogu da budu razna preduzeća turističke privrede, nosioci turističke politike u turističkim mestima, regionima i zemljama, a u nekim slučajevima i određene organizacije ili organi na širem međunarodnom planu. Zaključak je da je ekonomski interes nosilaca turističke propagande osnova za određivanje njihovog kvalitativnog i kvantitativnog učešća u vođenju politike i finansiranju turističke propagande. Gotovo sve zemlje ulažu velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam uz kulturnu i socijalnu misiju predstavlja značajan ekonomski faktor privredne delatnosti. Kao svaka industrija, i turizam radi ostvarenja dobitka angažuje celi niz delatnosti, počevši od turističkih društava, agencija, organizacija, ugostiteljskih, transportnih i drugih uslužnih organizacija do kulturnih ustanova i drugih društvenih organizacija. Ali, bez obzira na raznovrsnost turističkih atrakcija i znamenitosti, propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije raspoloženje turista u inostranstvu i delotvornija je. Strani turista mora steći utisak dobro smišljene i usklađene propagandne kampanje. To naravno ne isključuje samostalne propagandne akcije pojedinih mesta, hotela i dr.
Sveobuhvatno definisanje pojma turističke propagande, bez obzira ko se javlja kao njen nosilac, otežano je i teškoćama koje se javljaju u definisanju privredne propagande uopšte.
Specifičnosti turizma kao delatnosti i turističke, odnosno poslovne politike na makro i mikro nivou, isto tako utiču na određivanje sadržaja i pojma turističke propagande.
Delovanje ekonomske propagande namenjene turističkom tržištu i delovanje u smislu propagiranja turizma zajedno označavaju pojam pod imenom turistička propaganda.
Turistička propaganda svaka je delatnost koja pomoću dobro organizovanih i smišljenih propagandnih akcija ima svrhu da pridobije i privlači turiste da posete neku zemlju, područje, mesto. Ona, nije nikada sama sebi cilj, nego je uvek instrument za postizanje ciljeva određene politike. Da bi se mogla smatrati propagandom u pravom smislu, ona mora biti smišljena delatnost, koja posebnim metodama i sredstvima nastoji da najpre privuče pažnju na njihovu odluku da se posluže ovim uslugama ili dobrima koja nudi spomenuta ponuda. Predstavlja jedan od instrumenata poslovne ili turističke politike za ostvarivanje određenih ciljeva koje nosioci politike treba prethodno da definišu. To znači da su akcije turističke propagande prethodno smišljene, tj. svesno određene u odnosu na ciljeve. Sredstva i metode kojima se služi turistička propaganda zajednički su svim oblicima privredne propagande, ali su prilagodjeni specifičnim zahtevima nosilaca poslovne i turističke politike da se privuče pažnja što šireg kruga potencijalnih turista, tj. onog dela stanovništva koje ima objektivne uslove da se uključi u turistička putovanja.
Turistička propaganda deluje, pre svega, na razvijanje sklonosti i želja za turističkim putovanjima, a zatim utiče i na donošenje odluka o realizovanju želja, tj. o preduzimanju konkretnih akcija od strane potencijalnih turista, kako se to i želelo postići turističkom propagandom. Ona mora da se posmatra integralno sa ostalim instrumentima turističke odnosno poslovne politike (politika cena, politika razvoja turističke ponude, politika organizacije prodaje i dr.).
Osim svoje osnovne funkcije (pridobijanje ili privlačenje turista), turistička propaganda ima neke posebne ciljeve za povećanje dolazaka turista a to su:
a) produženje boravka turista,
b) produženje sezone, propagiranje prolećne i jesenje sezone; s tim u vezi, dužnost je savremene propagande da menja već ustaljene navike ljudi da putuju u glavnoj, letnjoj sezoni,
c) propagiranje specifičnosti pojedinih turističkih podruja ( planine, banje, srednjevekovna umetnost u Srbiji).


Osnovni ciljevi turističke propagande mogu biti označeni kao:
a) činjenje sastavnih delova turističkog proizvoda opipljivim, kako bi potencijalni potrošač mogao shvatiti šta je sadržaj ponude,
b) obećanje koristi koja može biti isporučena i/ili može omogućiti rešenje problema potrošača,
c) diferenciranje proizvoda u odnosu na konkurenciju,
d) uticaj na zaposlene koji moraju ispunjavati obećanja data propagandom,
e) ostvarivanje efekata kroz «usmenu propagandu.


2. Istraživanje tržišta

Za propagandu neke privredne organizacije neposredno ili posredno zainteresovane na turističkom tržištu potrebno je da ima detaljne podatke o profilu turističkog tržišta, profilu onog dela tržišta kojem je namenjena roba i usluga koja može koristiti turisti, odnosno potencijalnom turisti. Dosadašnja istraživanja turističkog tržišta ukazala su na neke osobine koje razlikuju potrošača neturistu od potrošača turiste. Glave osobine potrošača turista su:


- potrošač turista, odnosno potencijalni turista relativno je veće kulturne svesti. Što je stupanj kulture viši, to je i veća sklonost za učestvovanjem na turističkom tržištu.

- potrošač turista ima relativno visoku kupovnu moć, što je odraz njegove relativno visoke produktivnosti. Te su okolnosti u potpunom skladu s činjenicom da turista gotovo redovno potiče iz industrijalizovane, odnosno urbane sredine.

- potrošač od trenutka kad postaje turista oseća drugačije, uglavnom kvalitetnije potrebe nego što ih je do tada imao, pa je stoga za zadovoljenje tih novonastalih potreba neophodno potrebna i razvijenjija privreda koja bi mogla pružiti adekvatnu robu i usluge.

-Turističko je tržište u pravilu spremno platiti robu i usluge koje zadovoljavaju relativno visoke zahteve. Upravo turističko tržište pokazuje veliki smisao i interes za prihvatanje nove još neafirmisane robe.

- turista pokazuje natprosečnu sklonost ka prihvatanju informacija (radoznalost), što znači da je neuobičajeno sklon (osetljiv) na delovanje ekonomske propagande na turističkom tržištu i propagiranju turizma.


Iz toga sledi da ekonomska propaganda ima daleko veći uticaj nego na svakodnevnom neturističkom tržištu. Njeno je značenje pojačano okolnošću da se turističko tržište nalazi u fazi razvoja, tj. da nije formirano. U isto vreme, to znači da zadovoljenje «turističkih potreba» dolazi na red nakon zadovoljenja drugih neophodnijih potreba. Odgovarajuća propaganda može turistu, odnosno potencijalnog turistu navesti da smanji ostale svoje potrebe, ili da ih bar ne hipertrofira (s obzirom na manje, odnosno veće prihode), u korist učestvovanja na turističkom tržištu. Time čini sebi i ekonomskoj zajednici neprocenjivu uslugu. Radi potpunije identifikacije turističkog tržišta potrebno je naglasiti da se struktura potrošnje turista kvalitativno razlikuje od potrošnje neturista, da je ta potrošnja savremenija, što znači produktivnija.
Ako dobro poznaje psihu potrošača i svoje prodajne artikle, prodavac će uz pomoć propagande, stvoriti kompletan servis koji zahteva moderna trgovina. Propaganda će mu pomoći da poveća prodaju na zadovoljstvo potrošača, proizvođača i na sopstveno zadovoljstvo.


3. Vrste turističke propagande


U zavisnosti od nasilaca turističke propagande, razlikuje se sledeće njene vrste:
a) turistička propaganda na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili
višenacionalnom nivou i
b) turistička propaganda na nivou pojedinih preduzeća turističke privrede.

Prva grupa turističke propagande odlikuje se time što se kao njeni nosioci javljaju odgovarajuće državne ili društvene organizacije, odnosno organi. Ovi nosioci turističke propagande, kao instumenta turističke politike, treba po pravilu da obezbede i sredstva za finansiranje ove aktivnosti. Ona se najčešće naziva opšta turistička propaganda, a ogleda se u tome što je njen cilj da se privuče pažnja potencijalnih turista u odnosu na određena područja u celini. To znači da se kroz turističku propagandu ističu opšte karakteristike i atraktivnosti datog turističkog područja, s ciljem da se privuče pažnja šireg kruga ljudi na ta područja i da se tako obezbedi povećanje turističkog prometa i turističke potrošnje na tim područjima. Koliko je važna ova vrsta turističke propagande, vidi se i po tome što sve važnije turističke zemlje ulažu velika sredstva u organizaciju promocionih aktivnosti svog turizma u inostranstvu.
Druga grupa turističke propagande, propaganda u okviru pojedinih preduzeća, se orijentiše na tačno određene turističke objekte ili razne vrste turističkih usluga. Njen cilj je da direktno poveća tražnju domaćih i stranih turista. Zbog toga se naziva i komercijalnom ili poslovnom turističkom propagandom. Ovde se radi o propagandi kao instrumentu poslovne politike raznih preduzeća turističke privrede, kao što su : ugostiteljska, turistička, saobraćajna, trgovinska i ostala. Ovu propagandu u ime pomenutih preduzeća mogu organizovano da vode putničke agencije ili specijalizovane institucije za privrednu propagandu. Ova vrsta propagande ima za neposredni cilj da se na kraći ili duži rok ostvare direktni efekti za konkretnog nosioca po osnovu propagandnih akcija (povećanje broja turista, ukupnog prihoda i dobiti).
U osnovi, opšta turistička propaganda utiče na ekonomske rezultate poslovanja preduzeća turističke privrede, što znači da ove organizacije treba da nađu i svoj ekonomski interes sa stanovišta finansiranja, ne samo komercijalne propagande već i finansiranja akcija opšte turističke propagande, pored sredstava koja se u ove svrhe obezbeđuju iz državnog budžeta. To su vrlo značajna pitanja koja zadiru u osnovne postavke turističke politike, kao i osnova na kojima ona počiva.
Postoje takođe razlike između propagande za razvoj domaćeg i propagande za razvoj inostranog turizma. To je veoma bitno sa stanovišta ciljeva turističke politike u domenu razvoja jednog i drugog turizma, kao i instrumenata, odnosno organizacionih oblika vođenja turističke politike u jednom ili drugom slučaju.
Sledeća podela turističke propagande zavisi od toga da li se propagandne akcije preduzimaju u sklopu poslovnih mera nosilaca turističke i poslovne politike ili pak neko drugi, van nosilaca politike, vodi turističku propagandu. Pošto je turistička propaganda instrument nosioca politike, obezbeđuje se i odgovarajući budžet za finansiranje turističke propagande, tj. troše se odgovarajuća sredstva u očekivanju određenih efekata od preduzimanja tih mera dugoročnije ili kratkoročnije posmatrano. Propagandu neke zemlje, područja ili regiona mogu da vode dnevna štampa, magazini ili časopisi konkretne zemlje, publikovanjem određenih članaka i reportaža o toj zemlji ili području. Putničke agencije i kompanije vazdušnog saobraćaja ili ostalih saobraćajnih grana isto tako odvajaju značajna sredstva za propagandu datih turističkih zemalja, polazeći od svog interesa obezbeđujući istovremeno i propagandne efekte za zemlje ili regione koji su u pitanju. Takođe su jako bitne reportaže na televiziji i radiju o određenim zemljama, koje vrše značajan propagandni uticaj na stanovništvo tih zemalja.
Ovi oblici propagande u osnovi se mogu svrstati u grupu neplaćene propagande, i pored toga što postoje određeni izdaci vezani za stimulisanje predstavnika javnosti na uključivanje date zemlje u ovakve neplaćene propagandne programe. Najčešće se ovakvi oblici unapređenja poslovanja nazivaju oblici unapređenja na bazi «odnosa sa javnošću»(Public Relations).
Za pojam propagande su vezana dva pojma, a to su informacije i reklama. Propaganda koja želi privući pažnju i uticati na odluku potrošača, mora pre svega, obavestiti o nekim svojstvima onog što propagira. Prema tome, propaganda mora ili neposredno sadržati informaciju, ili joj informacija mora već prethoditi, ili pak ući uporedno s propagandom. Informacija u turizmu može biti bez ikakve propagandne primese. No, najčešće su u turizmu propaganda i informacija u tesnoj vezi.
Vrlo srodna propagandi, je i reklama, ali je po načinu i obliku napadnija i agresivnija. Reklama služi pojedinačnom preduzeću, dok propaganda ima često širi značaj. Odnos između reklame i propagande je obično takav da reklama sadrži i komercijalnu propagandu, a često je to čak poistovećeno, dok opšta propaganda u pravilu ne obuhvata reklamu.
Ulaganja u turističku propagandu imaju značajno učešće u društvenom proizvodu i ostvarenim prihodima od turizma. SAD je u ove svrhe u 1988. godini utrošile 706 miliona, a kompanije pomorskog saobraćaja 167 miliona dolara. Razne turističke zemlje su utrošile preko 80 miliona dolara.


4. Planiranje turističke propagande


Planiranje na turističkom tržištu je posebno značajno. S obzirom na to da je turističko tržište podložno frekvencijama, da je sezonskog karaktera, planiranje na turističkom tržištu, a pogotovu planiranje turističke propagande, koja na osnovi istraživanja tržišta treba uklanjati i ublažavti navedene specifičnosti, zahteva posebnu suptilnost i studioznost. Čak se može utvrditi da je planiranje turističkog tržišta, odnosno njegova odgovarajućeg instrumenta propagande začetak modernog kompleksnog i dinamičnog planiranja. U današnjoj, početnoj fazi razvoja turizma to se planiranje može donekle i zanemariti, naravno na uštrb kvaliteta tržišta, ali u budućnosti ono će od svih učesnika na turističkom tržištu koji mu pružaju usluge i tamo prodaju svoju robu tražiti posebno vešt način planiranja. Planiranje turističke propagande u skladu s navedenim činjenicama zahteva naročito stručno znanje, jer turističko tržište, kao veoma fleksibilno, trenutno reaguje na svaki promašaj nastao iz bilo kog razloga.
Prva stvar koju treba analizirati je šta želi turista. Pre svega želi videti ono što nije video ili što retko viđa, želi udoban smeštaj, voli udobno putovati i dobro se hraniti, zanimaju ga domaća jela i pića. Takođe želi razonodu, odmor, ugodno poznanstvo, iskrenost, srdačnost, gostoljubivost i dobrodošlicu. Voli čistoću i urednost, voli detaljnu informaciju. Turista voli komfor, oslobođenje od sitnih briga, voli specijalitete, romantiku, suvenire, izlete.
Postavlja se pitanje da li ugostiteljski objekti, mesta i ljudi mogu udovoljiti tim zahtevima. To je prvo pitanje i temelj za planiranje propagande, izbor propagandnog sredstva. Potrebno je upoznati objekat koji se propagira, bilo to mesto, pokrajina, hotel, kupalište ili cela zemlja.
Planovi propagande moraju biti razrađeni godišnje, polugodišnje, kvartalno.
Viši stupanj planiranja predviđa i višegodišnje planove. Izbor propagandnih sredstava zavisi od zemlje, istraživanja tržišta i uspešnosti pojedinog sredstva.


5. Sredstva turističke propagande

Sredstva turističke propagande predstavljaju način na koji se propagandna poruka prenosi na potencijalne potrošače, i u osnovi se ne razlikuju od sredstava koja se koriste u privrednoj propagandi uopšte. Turistička propaganda deluje na potencijalne turiste preko njihovih organa za sluh i vid. Na osnovu toga se razlikuju:
a) vizuelna sredstva - prenošenje propagandne poruke tekstom i slikom,
b) auditivna sredstva – prenošenje propagandne poruke govorom i zvukom,
c) kombinovana (audio-vizuelna) sredstva prenošenja propagandne poruke zajedničkim delovanjem na čulo vida i sluha (film).

U konkretnom sprovođenju turističke propagande koriste se istovremeno
kombinacije jednog i drugog sredstva.
Najznačajnija podela sredstava turističke propagande može da se izvrši sa stanovišta tehničkih sredstava koja služe za prenošenje propagandnih poruka. Polazeći od ovog stanovišta, za turističku propagandu se koriste sledeće grupe sredstava:
a) grafička,
b) oglasna,
c) projekciona,
d) prostorno-plastična sredstva,
e) propaganda na mestu prodaje i
f) direktna propaganda (direktni marketing).


5.1. Grafička sredstva

Grafička sredstva su jedna od najrasprostranjenijih sredstava. Ona su u osnovi način direktnog propagiranja i vrlo su fleksibilna (po obimu i veličini, po vremenu, mestu i sadržaju) u odnosu na druga, posebno medijska sreddstva propagande. Ona pružaju mogućnost značajne kreativnosti u propagandnim porukama, ne nose sobom visoke fiksne troškove, ali traže zaista vrhunski tehnički kvalitet izrade. Dobijaju se na bazi primene grafičke tehnike. Ova sredstva se u suštini koriste samostalno bez posredovanja štampe, radija i televizije kao najvažnijih masovnih medija. Kod primene oglasne tehnike postoji takva situacija da se za izradu oglasa ili reklamnog članka koristi takođe grafička tehnika, ali to nije dovoljan razlog da se ova sredstva svrstaju u grupu grafičkih sredstava, s obzirom na to da je za prenos propagandne poruke u ovom slučaju potreban posrednik, tj. medij. Spadaju u grupu vizuelnih sredstava propagande, odnosno sadrže poruku koja deluje kroz tekst i sliku.
U najvažnija grafička sredstva turističke propagande spadaju:
- prospekt,
- plakat,
- turističke publikacije,
- turističke karte,
- fotografije,
- kombinovana grafička sredstva.


Prospekti predstavljaju kombinaciju teksta i slike, pri čemu slika ima centralno mesto, dok tekst ima dopunsku ulogu. Prospekti se koriste za predstavljanje turističkih destinacija, turističkih objekata, kao i turističkih priredaba i manifestacija.
Prospekti se distribuiraju na mestima značajnijeg usredsređenja potencijalnih potrošača – šalteri turističkih agencija, informativni centri i punktovi, recepcije hotela i dr. U ovu vrstu grafičkih sredstava turističke propagande može biti ubrojan i letak. Koristi se za propagiranje aktuelnih manifestacija ili određenih objekata.
Plakat predstavlja sliku, odnosno likovno rešenje, dok je učešće teksta minimalno. Osnovni zadatak plakata je da privuče pažnju i usmeri potencijalnog potrošača na njegov osnovni sadržaj. Zbog toga plakat treba da ima određenu i jasnu osnovnu ideju i da ne bude preopterećen detaljima. On predstavlja uvodno sredstvo u propagandnim kampanjama, odnosno sredstvo koje pomaže uvođenju proizvoda na tržište i korišćenju ostalih propagandnih sredstava.
Turističke publikacije - Osnovu ove vrste frafičkih sredstava turističke propagande čini tekst dopunjen odgovarajućim ilustracijama. U grupu turističkih publikacija se mogu ubrojati: članci i reportaže sa temama iz oblasti turizmakoji se objavljuju u turističkim i ostalim časopisima i novinama, turistički časopisi, revije i novine i pisani turistički vodiči, tzv. »bedekeri».
Turističke karte se koriste kao način obeležavanja i objašnjavanja turističkih sadržaja uz davanje osnovnih saobraćajnih informacija.
Fotografije su sredstva koja mogu delovati samostalno ili u okviru drugih grafičkih sredstava propagande (prospekt, plakat i dr.). Poseban oblik korišćenja fotografija u turističkoj propagandi su razglednice.
Kombinovana grafička sredstva su sredstva čiji se značaj povećava razvojem turističke propagande. Posebno se izdvajaju agencijski katalozi koji predstavljaju opširan sadržaj opšte ili posebne ponude turističkih agencija. Velike agencije izdaju kataloge vezane za određenu sezonu ili konkretne turističke destinacije. Sadrže sve podatke o programima putovanja i boravka, sadržaju usluga, cenama, uslovima putovanja i dr.
Međutim, pored njih treba pomenuti i sledeće najvažnije: brošure, cenovnici, programi priredaba, redovi vožnje, etikete – nalepnice, preslikači, poštanske marke, albumi (zbirke fotografija).


5.2. Oglasna sredstva


Osnovna karakteristika oglasnih sredstava je to što za razliku od grafičkih propagandnih sredstava, koja su u osnovi samostalna u pogledu njihove neposredne veze sa potencijalnim turistima, grupa oglasnih sredstava mora da koristi usluge medija za prenošenje propagandne poruke tj. oglasa namenjenog potencijalnim turistima. Oglasna sredstva se odlikuju velikom elastičnošću, odnosno mogućnošću prilagođavanja situaciji na tržištu. Razlog je u tome što se brže i lakše pripremaju u odnosu na grafička sredstva.
Grupa oglasnih sredstava ne deluje samo vizuelno kao grafička sredstva. Ona može istovremeno da deluje vizuelno i auditivno ili kombinovano.
Ovaj vid propagiranja dobija posebno na značaju kod inicijalnog oglašavanja, tj. upoznavanja tržišta sa karakteristikama bilo parcijalnog, bilo integrisanog turističkog proizvoda. U tom kontekstu bitna je ideja, raspoloživi budžet i izbor odgovarajućih medija. U oglasna sredstva, svakako, danas treba ubrajati i internet tj. mogućnost koju on preko svojih servisa pruža za «on-line» oglašavanje.
Osnovna karakteristika ove grupe propagandnih sredstava je u tome što se one elastično prilagođavaju zahtevima tržišta za realizovanje određenih propagandnih akcija u zavisnosti od potreba, što nije slučaj i sa ostalim grupama. Ovo je uticalo na to da su oglasna propagandna sredstva u privrednoj propagandi uopšte dobila najznačajnije mesto, iako se to ne bi moglo reći i za turističku propagandu. Ovu grupu propagandnih sredstava u turizmu treba koristiti zajedno sa svim ostalim grupama, a samo izuzetno može da se koristi samostalno, kad se žele postići kratkoročni i brzi efekti.
Posebno se u turističkoj propagandi šire koristi ove grupe propagandnih sredstava u okviru opšte turističke propagande i to globalne, koja ima za cilj da stvori što širu naklonost stanovništva određene zemlje prema putovanju u konkretnu turističku zemlju, odnosno da kreira povoljan stav stanovništva u toj zemlji kao najširem potencijalnom tržištu.

Oglasna sredstva turističke propagande mogu biti podeljena na:
a) oglase u štampi (novine i časopisi),
b) radio oglase i
c) televizijske oglase.

Oglasi u štampi deluju na ciljni auditorijum tekstom i slikom. Najbitniji u vezi sa korišćenjem oglasa u štampi su veličina i format, likovna obrada i ilustracija, izrada teksta, mesto oglasa u novini ili časopisu i frekvencija pojavljivanja.
Radio oglasi predstavljaju najčešći vid oglašavanja. U njihovom oblikovanju koristi se kombinovanje govora, muzike, specifičnih zvukova i šumova.
Televizijski oglasu su veoma složeni, jer koriste zvuk i sliku, pa je, shodno tome, i njihov uticaj značajan. To je posebno važno zbog karakteristika turističkog tržišta, posebno turističkog proizvoda.
Pored njih u oglasna sredstva turističke propagande spadaju i oglasne reportaže, oglasne ploče i razglasi.

5.3. Projekciona sredstva

Projekciona sredstva koriste projekcionu tehniku, odnosno ekran, kao način za prenošenje propagandne poruke. Projekciona sredstva su npr. propagandni filmovi, dijapozitivi, turistički filmovi i sl. Bez obzira na značajan napredak u razvoju masovnih medija komuniciranja, kao i njihovo sve veće korišćenje u turističkoj propagandi, ulaganja u projekciona sredstva čak imaju i povoljne stope u odnosu na druga sredstva. U tom kontekstu sve veća je primena video-turističkih filmova uz korišćenje i najmodernije tehnologije (npr. dvd i slično). I u ovom kontekstu Internet revolucioniše aktivnosti turističkih subjekata (pravljenje web portala).
Turistički film je najraširenije i najznačajnije sredstvo turističke propagande. Sastoji se iz vizuelnih i auditivnih elemenata i zahteva izuzetno pažljiv pristup, posebno u fazi pripreme.
Turistički film traje između 1 i 15 minuta, s tim da su filmovi koji su namenjeni propagandi destinacija uobičajeno duži od filmova preduzeća u svrhu komercijalne turističke propagande.
Tehnički naziv projekcione površine je – ekran, po čemu se i čitava ova kategorija naziva takođe i «ekranska propagandna sredstva».
U projekciona sredstva turističke propagande spadaju i dijapozitivi, odnosno slajdovi.



5.4. Prostorno-plastična sredstva


Prostorno-plastična sredstva u turizmu imaju daleko manji značaj u odnosu na ostala sredstva.
Ova grupa propagandnih sredstava turističke propagande na osnovu kojih se kroz razne predmete izražavaju propagandni efekti ili se pak određeni prostor uređuje u cilju propagandnog delovanja. Ovde se prvenstveno misli na razne makete pojedinih turistički atraktivnih objekata i područja, predmeta na bazi folklornih motiva, razne predmete za svakodnevnu upotrebu. Svi navedeni predmeti se koriste bilo kroz izlaganja na određenim mestima, gde ih može videti široka publika ili putem prodaje u vidu suvenira, turističkih propagandnih poklona itd.

5.5. Propaganda na mestu prodaje


Bitan način ispoljavanja aktivnosti potrošača odvija se u unutrašnjosti prodajnog mesta, gde se obavlja konačan izbor proizvoda i vrši kupovina. Ukupna propaganda na mestu prodaje obuhvata korišćenje:
a) Izloga; izgled izloga stvara prvi utisak o konkretnoj organizaciji. Funkcija izloga je da privuče pažnju i pruži osnovne informacije o ponudi.
b) Poslovnog prostora; obuhvata enterijere turističkih organizacija, kao medij za prenošenje propagandnih poruka. Pod tim se podrazumeva funkcija poslovnog prostora da omogućava što uspešnije delovanje ostalih sredstava turističke propagande.

Estetski izgled poslovnog prostora izražava se ukupnom prijatnom
atmosferom, što povoljno utiče na klijenta, ima propagandni efekat i daje argumente za poverenje i pouzdanost u konkretnu organizaciju.
Ova grupa obuhvata raznovrsne lične aktivnosti osoblja zaposlenog u propagandno-informativnoj delatnosti, a sračunate su na to da izazovu što povoljniji utisak na potencijalne turiste.


5.6. Direktna propaganda/direktan marketing


U ovom slučaju, reč je o aktivnostima kroz koje se stupa u direktan kontakt sa potencijalnim potrošačima. Osnovna karakteristika je usmerenost ne ka masi pojedinaca, već ka odabranom pojedincu. Jedan od oblika korišćenja ovoga vida propagande je propaganda putem pošte (klasične, a sada i elektronske). Propaganda putem pošte je veoma skup način propagande, ali podrazumeva i visoku efikasnost. Ključan deo pripreme korišćenja ovog oblika propagande je stvaranje liste pojedinaca kojima će biti upućena poruka (mailing liste).


Zaključak

Problematika turističke propagande je veoma obimna i složena i zato je
treba posebno i svestrano izučavati. Značaj propagande u oblasti turizma, sa stanovišta borbe između velikog broja zemalja i preduzeća na strani tražnje turističkog tržišta u cilju pridobijanja potrošača je naročito veliki. U okviru ovog rada smo pokušali da damo osnovu propagande i njen uticaj na turistička kretanja.
Turizam je najveća svetska industrija. Svaka osma osoba u svetu radi direktno ili indirektno u ovom sektoru. Turizam danas predstavlja svetski proces, a turistička potreba se približava granici primarnih potreba. Upravo iz tih razloga gotovo sve zemlje ulažu velika materijalna sredstva u propagandu turizma, jer turizam takođe predstavlja kulturnu i socijalnu misiju kao i značajan faktor privrede. Turizam radi ostvarenja svojih ciljeva angažuje veliki broj delatnosti kao što su privredna društva, agencije, organizacije, ugostiteljska, saobraćajna i druga uslužna preduzeća pa sve do kulturnih ustanova i drugih društvenih organizacija. Sve ove delatnosti zajedno učestvuju u poboljšanju turističke propagande. Propaganda svake zemlje mora biti jedinstvena i celovita, jer tada stvara povoljnije i pozitivnije mišljenje turista i u zemlji i u inostranstvu. S obzirom na to da turistička potreba spada u red tzv. sekundarnih potreba, uticaj turističke propagande je važan i iz razloga što se pomoću nje mora uticati na turistu da smanji sve ostale potrebe da bi mogao da učestvuje na turističkom tržištu. Sve ovo zahteva detaljnije i svrsishodnije planiranje turističke propagande.
Planiranje turističke propagande zahteva naročito stručno znanje jer je turističko tržište podložno frekvencijama, ima sezonski karakter i veoma je fleksibilno. Sve specifičnosti turističkog tržišta utiču na složenost definisanja turističke propagande. U ovom radu je obrađena ova problematika, koristeći dela i definicije svetskih i domaćih turističkih stručnjaka.
Uloga propagande kao faktora razvoja turizma je veoma značajna i direktno utiče na ostvarene rezultate određene zemlje. Upravo zbog toga je bitno njeno izučavanje da bi se pozitivna iskustva u organizovanju, finansiranju i funkcionisanju ovog instrumenta poslovne i turističke politike koristila u razvoju turizma svake konkretne zemlje. U ovom radu je upravo iz ovog razloga dat kratak osvrt na turističku propagandu i na njen uticaj na odluku potrošača o izboru turističke destinacije.

LITERATURA


. Borislav B. Mitrović, Priručnik za upravljanje propagandom


. Dr. Jovan Popesku, Marketing u turizmu


. Dr. Slobodan Unković, Dr. Bojan Zečević, Ekonomika turizma


. Philip Kotler, Upravljanje marketingom 2


. Prof. Dr. Ognjen Bakić, Marketing u turizmu


. Prof. Dr. Josip Sudar, Promotivne aktivnosti


. Prof. Dr. Ognjen Bakić, Dr. Vladan Božić, Dr. Slavica Gavrilović, Dr. Stipe
Loureta, Dr. Života Ristić, Dr. Dragutin Vračar, Marketing uslužnih delatnosti


. Prof. Dr. Ognjen Bakić, Upravljanje marketingom u poslovnoj i turističkoj politici

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

 
Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD