Slovenske nekropole X i XI veka na Kosovu i Metohiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Slovenske nekropole X i XI veka na Kosovu i Metohiji". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Филозофски факултет
Катедра за археологију
Универзитет у Београду
Предмет:
Национална археологија средњег века
Тема рада:
Словенске некрополе X-XI века
на Косову и Метохији
Београд
јануар 2006.
Увод:
Географска област Косова и Метохије скоро са свих страна уоквирена је планинама и планинским венцима: Шаром на југу, Паштриком и Проклетијама на западу, Мокром гором и Копаоником на северу, а у правцу истока Скопском Црном гором, Жеговцем и Козницом до планине Радан. Административна подела Косова и Метохије готова да одговара и географској подели, па ове две регије раздваја област Прекорупља. Природни услови Косова и Метохије погодовали су развоју земљорадње током неолита када су праисторијске заједнице углавном насељавале равнице крај речних токова, али већ од бронзаног доба трансхумано сточарство је доминантна првредна грана (Тасић 1998:17). Као важна привредна грана већ од малђе праисторије па све до зрелог средњег века и нашег времена важну улогу игра и рударство.
Насељавање Словена и историјски оквири
Из периода раног средњег века до сада нам је познато петнаестак локалитета, углавном некропола док ни у једном случају није било могуће утврдити положај насеља коме су гробови припадали (Бачкалов 1998:382). А. Бачкалов утврђује да су средњовековне некрополе груписане дуж два путна правца којима су се Словени користили током својих сеоба: Бањица, Прчево, Рогово, Ђонај и Врбница у долини Белог Дрима и друга група локалитета концентрисана на правцу од Косова до косовског Поморавља којој припадају Матичане, Улпијана, Грачаница, Бадовац, Коретин, Велекинце и Влаштица. За локалитете Чечан и Сочаницу Бачкалов наводи да се налазе на развођу са којег се гранају два поменута пута (Бачкалов 1998:382).
Све истражене некрополе (осим Рогова) припадају хришћанском словенском становништву чему у прилог говори и сама организација некропола и погребни ритуал. Покрштавање Словена на Косову и Метохији је свакако већ увелико при крају с почетка периода о коме говоримо (X век). Доњу границу христијанизације Словена на овом подручју нешто је теже утврдити. Иако је јасно показано да се Срби у VI веку сахрањују још увек по својим старим паганским обичајима, није искључено да су неке групе Словена под јаким хришћанским утицајем, који је несумњиво постојао на Косову и Метохији, примили хришћанство и у овако раном периоду. Својствено хришанском погребном ритуалу покојници су сахрањивани скелетно, у опруженом положају, са оријентацијом запад-исток. Поред покојника се не остављају гробни прилози, па готово једину врсту налаза представљају лични накит и украсни предмети као делови ношње. Уз горе изнето, али и поменуту чињеницу да на Косову и Метохији нису истражени остаци насеља из раног средњег века отежавајућу околност представља недостатак покретног археолошког ма
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET