Vinčanska religija, običaji i pismo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vinčanska religija, običaji i pismo". Rad ima 40 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
1. УВОД 3
2. ВИНЧАНСКА КУЛТУРА 4
2.1. Прва металуршка култура 7
2.2. Друга фаза трагања 7
2.3. Магијска уметност 9
2.4. Насеља 9
2.4. Куће винчанске културе 11
2.5. Сахрањивање 11
2.6. Покретни инвентар 12
2.6. Фигурине 13
3. ВИНЧАНСКО ПИСМО 13
4. ПОРЕКЛО ЕТРУРСКОГ ПИСМА 23
6. TRAGOM VINČANSKOG PISMA 27
7. ЗАКЉУЧАК 37
УВОД
Неолитска метропола Винца имала је 2.500 зитеља и представља заститни знак старих европских цивилизација. Овде се мозе видети 10 метара дебео слој историје старе 7.000 година, тик поред обале најдузе европске реке. То је само једно од насеља винцанске културе која се простирала на територији велицине данасње Србије.
Дуз зидина низу се један изнад другог румени, зути, мрки, пепељасти и црни слојеви, сваки са сведоцима свога доба: керамиком за свакодневну и ритуалну употребу, алатом за земљорадњу, костаним иглама за сивење и удицама за пецање сасвим налик данасњим. Ту су и разне скулптуре и статуете антропоморфних облика, а доминира фигура витке зене крупних оцију. Како казе Драган Јанковиц, кустос на налазисту Винца, ово упуцује на закљуцак да су се Винцанци хранили здраво: „У сиромасним народима идеал лепоте је дебело тело, док је код оних који зиве у обиљу, најпримамљивија виткост. Посто је ова цивилизација била окренута земљорадњи и јос поред Дунава богатог рибом, разумљиво је да ни у цему нису оскудевали".
За израду накита и предмета користили су ретке материјале попут спондилуса, палогорскита и алабастера, сто показује да су носиоци ове културе били у добросуседском контакту са становницима егејског и медитеранског подруцја. Нозице су правили од вулканског стакла обсидијана добављеног из горњег Потисја, а цак две некрополе (гробнице) пронадјене су на подруцју Војводине, у Гомолави на Сави и Ботосу на Тиси. Предмети откривени у слојевима винцанског тла излозени су у Музеју неолита поред налазиста.
Ископавања на тлу Винце поцела су 1908.године када је нас први археолог Милоје Васиц поцео да истразује остатке из неолита. Према рецима Драгана Јанковица, овде це се јос неколико векова ископавати, толико има сакривених слојева...
ВИНЧАНСКА КУЛТУРА
На 14. Километра југоисточно од Београда на локацији Бело Брдо у Винчи су откривени најстарији праисторијски остаци насеља у Србији. То је и уједно једно од најзнајчајнијих неолитских локалитета у Европи.
Читав период позног неолита обележила је винчанска култура, названа управо по овом месту. Један од разлога због којих је ово налазиште постало познато у селу јесу бројне неолитске фигурине изузетне лепоте, које су у Винчи изнете на светлост дана.
Јако мало људи зна за овај локалитет и његов значај за друштво и државу, а и оно мало што зна обично то зна из друге руке, односно налазиште не зна по ономе по чему је оно најзначајније.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET