Geneza Albanskog separatizma i terorizma na Kosivu i Metohiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Geneza Albanskog separatizma i terorizma na Kosivu i Metohiji". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 ГЕНЕЗА АЛБАНСКОГ СЕПАРАТИЗМА И ТЕРОРИЗМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Политичка збивања на Косову са свим својим крупним друштвеним последицама, открили су поред свега осталог и једну велику и са сваком новом генерацијом све већу празнину у познавању српско–албанских односа. Не само обичним људима, него и одговорним политичарима у Србији, на жалост, нису “при руци“ поуздана историјска знања о читавом комплексу ових односа, па самим тим ни о правим коренима оних савремених појава које се морају објаснити да бе се могле разрешити на најбољи начин. Многе су ствари окренуте наопако. Многе, политички веома релевантне, чињенице српско–албанских односа су потиснуте или заборављене. Као да је све почело јуче, не даље од Балканског рата 1912. године и стварања Албаније 1913. године. Може се рећи да ту није више реч само о незнању, него о једној опасној дезоријентацији, а очигледно и о празном простору у нашој колективној свести, у који се убацује великоалбанска пропаганда. Зато је неопходно пружити једну поуздану историографску информацију, да би се проблем спознао у његовим правим мерама.
ИСТОРИЈАТ ОД НОСА СРБА И АЛБАНАЦА
Косово је општи назив једног сложеног проблема у коме су два народа, српски и албански, спутана са супротностима нагомиланим у последња три века. Косово потиче од турско–албанског “Косовског вилајета“, који је пред Први балкански рат обухватао подручје Косова и Метохије, Санџака (Рашка област) са Горњим Полимљем, северне Македоније до Велеса и источне Македоније са целим сливом Брегалнице. У претходној Југославији та се покрајина до уставних амандмана 1968. године звала Косово и Метохија, као и према Уставу Републике Србије од 1989. године (често се употребљава израз Космет). Мада и тај назив није сасвим тачан јер је територија области обухватала и друге крајеве са посебним називима: Не само Косово и Метохију, него и Мало Косово (Лаб), Горњу Мораву са Изморником, Гору са Опољем, Новобрдску Криву Реку, Средску, Сиринић и Средњи Ибар[1]. На захтев албанских сепаратиста, под изговором јачања аутономије Косова и Метохије, усвајањем уставних амандмана 1968. године, дошло је до померања аутономије ка федералној јединици и промене назива покрајине у Косово.
Однос између српског и албанског народа кроз историју се мењао. За све време немањићке Србије, Албанци нису испољавали тежњу ка издвајању и самосталности. Политичка интеграција Албанаца у средњовековној срп ској држави извршена је у оквиру феудалног система без дискриминације према албанској властели. Албанска властела је учествовала у раду највиших органа власти српске државе–српских сабора. Позитивне правне одредбе о Арбанасима сточарима широм српске државе налазе се у низу специјалних прописа владарских повеља као и у Душановом Законику[2]. Посматрано са државноправног становишта, веома важан моменат је тај, што се у Душановој царској титули Албанци јављају уз Србе, Грке и Бугаре (“цар и самодржац Србљем, Грком, Благаром и Арбанасом“ – у повељи из 1348. године)[3]. 
Губитак државне самосталности и слободе услед инвазије Османлија изменио је (у самој основи) услове живота српског народа. Турска инвазија покренула је велике етничке масе на Балкану и изазвала поремећаје са трајним последицама. Ослободилачки покрет Срба израста из непосредног отпора народа и његовог одбијања да прихвати турско–исламску власт.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET