Islamski terorizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Islamski terorizam". Rad ima 27 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

КРИМИНАЛИСТИЧКО – ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
ЗЕМУН
СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ
НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ТЕМА: Исламски тероризам
Ментор: Студент:
број индекса 170/08
Србо Белошевић
број индекса 193/08
Београд, 2009.година
С А Д Р Ж А Ј :
1. Увод 3
2. Исламски тероризам 5
2.1. Извори тероризма у исламу 5
2.2. Фундаментализам у исламском свету 9
2.3. Настанак, историјат и развој исламског тероризма 10
2.4.Хронологија акција исламских терориста (1972-2002) 13
2.5. Најмоћније исламске терористичке организације 17
2.6. Хезболах (Божја партија) 17
2.7. Ал Каида (База) 19
2.7.1. Идеологија Ал Каиде 20
2.7.2. Организација, структура и финансиранје Ал каиде 20
2.7.3. Процес оснивање и дејство Ал Каиде 22
3. Закључак 25
Литература 27
1. Увод
Тероризам је специјални вид насиља које се користи у миру, мањим сукобима и у рату. Претња тероризмом је стално присутна, а терористички напади се најчешће изводе онда када су најмање очекивани. Терористички напад може бити догађај који обележава прелазак из мирнодопског стања у мањи сукоб или у отворени рат. Тероризам је фактор који се мора узети у раз матрање у свим војним пла но вима и операцијама па зато борба против теро ризма захтева континуирано стање опрезности органа безбед ности, што је мно го практичније деловање него накнадна, отворена војна акција против теро риста. Тероризам се сматра кривичним делом у скоро свим националним и међу на родним правним системима. Уз неколико изузетака, терористички акти су забрањени у рату, подједнако као и у мирнодопским ситуацијама, а ово је регулисано Хашким правилником из 1907. године и Женевском конвенцијом из 1949. године. Уни верзалну дефиницију тероризма је тешко одредити, па је зато најбоље се осврнути на оне дефиниције које се најчешће користе.
Енциклопедија Британика (Encyclopædia Britannica) дефинише тероризам на следе ћи начин: "Тероризам је систематска употреба терора или неп ред ви ди вог насиља против влада, друштава или појединаца да би се остварили поли тички циљеви. Тероризмом се користе политичке организације (како лево, тако и десно оријентисане), националисти, етничке гру пе, револуционарни пок рети, као и армије и тајне полиције појединих држава".
Проф. др Војин Димитријевић тероризам дефинише као "акт физичког на сиља, чији је предмет изабран тако да изазива јаке психичке реакције, у првом реду страх, код ширег круга људи, у нади да ће оне помоћи да се одржи или про мени понашање које је важно за постизање политичког циља, ако такав акт ни је оправдан општим интересима који су одређени независно од њега и ако ни је извршен по правилима која се уобичајено приме њују на друштвене видове вршења власти".
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET