Preventivna uloga škole u prevenciji kriminaliteta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Preventivna uloga škole u prevenciji kriminaliteta". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

KRIMINALISTIČKO-POLICISKA AKADEMIJA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Prevencija i prognostika kriminala
TEMA: Preventivna uloga škole
Zemun
2011
S A D R Ž A J
1. UVOD 2
2. NEGATIVINI UTICAJI ŠKOLE 3
3. OBLICI NEADEKVATNOG PONAŠANJA UČENIKA 4
4. AKTIVNOSTI ŠKOLE U PREVENCIJI 5
5. ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
1. UVOD
Logično je stoga što se nedostaci škole, a još više njeni neuspesi dovode u vezu sa kasnijim prestupničkim ponašanjem mladih. Neuspeh škole u obrazovanju deteta stvara društvene i psihičke uslove ispoljavanja prestupništva. U samom nabrajanju konkretnih nedostaka škole, školskog sistema i njihovog funkcionisanja ponekad se ide dosta predaleko. Čak se i njene najmanje slabosti u pogledu organizacije i izvođenja vaspitno obrazovnog procesa uzimaju kao faktori koji mogu nepovoljno uticati na formiranje ličnosti mlade osobe. Takav jedan pogled na uticaj škole je svakako preširok, ali je svakako da neke krupnije slabosti škole i školskog sistema mogu uticati na negativno formiranje ličnosti mladih osoba.
Činioci rizika koji predviđaju povećanje verovatnoće za ispoljavanje delinkventnog ponašanja identifikovani su na individualnom, porodičnom, školskom, nivoima vršnjačke grupe i lokalne zajednice. Verovatnoća ispoljavanja ozbiljnog delinkventnog ponašanja je mnogo veća kod one dece koja su izložena mnogostrukim činiocima rizika.
Školu možemo posmatrati kao jedan dinamičan i interaktivan sistem u kome učenici usvajaju sistem znanja, umenja, navika; razvijaju se intelektualno, fizički, moralno, estetski, kako pod uticajem sadržaja predviđenih nastavnim planom i programom, tako i putem odnosa koji vladaju u tom sistemu. Upravo ti odnosi značajno oblikuju ponašanje učenika i usmeravaju ih u odrenenom pravcu, pozitivnom ili negativnom. Stoga je vaspitni rad u školi od velikog značaja i njemu treba posvetiti mnogo više pažnje nego što je to slučaj u našoj vaspitno-obrazovnoj praksi, posebno u poslednje dve decenije kada je došlo do izražene krize svih društvenih vrednosti, što se odrazilo i na stanje u školi i rezultiralo pojavom sve većeg broja nepoželjnih ponašanja učenika, među kojima se ističu agresivnost, nasilje, slab školski uspeh i bežanje iz škole, konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci, rizično seksualno ponašanje, itd.
2. NEGATIVINI UTICAJI ŠKOLE
Kao prvi problem funkcionisanja školskog sistema koji se pre svega javlja u osnovnim školama, je izraziti nesklad u strukturi nastavnih programa, koji su prenatrpani obrazovnim gradivom i tako ostavljen veoma mali prostor za ostvarivanje vaspitnih zadataka škole. Tu je prisutna i neusklađenost programa sa fizičkim i psuhičkim mogućnostma i potrebama mladih. Kod srednjih skola je posebno karakteristična neusaglašenost programske orjentacije (obrazovnih programa) sa sitvarnim potrebama i opredeljenjima društva, što kasnije onemogućava njihovo uključivanje u procese rada.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET