Kretanje ćelije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kretanje ćelije". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET
UNIVERZITET U NIŠU
ODSEK: BIOLOGIJA
SEMINARSKI RAD IZ BIOLOGIJE ĆELIJE
TEMA: KRETANJE ĆELIJE
SADRŽAJ
Uvod………………………………………………………………………………….3
Međućelijske komunikacije………………………………………………………....5
Osnovni putevi međućelijske komunikacije…………………………………….....7
Citologija……………………………………………………………………………..9
Podela ćelija……………………………………………………………………..9
Citoplazma……………………………………………………………………….9
Ćelijske organele – unutrašnje membrane…………………………………....11
Ćelijski ciklus........................................................................................................11
Zaključak.....................................................................................................................14
Korišćena literatura....................................................................................................15
UVOD
Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Skup ćelija sličnog ili istog izgleda, embrionalnog porekla i funkcije naziva se tkivo. Nauka koja proučava ćeliju naziva se citologija. U ćeliji se nalaze organska i neorganska jedinjenja. Od neorganskih jedinjenja najzastupljeniji su voda i soli. Od organskih jedinjenja u ćeliji se nalaze ugljeni hidrati, masti i proteini. Oba organska jedinjenja sadrže ugljenik.
Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u biologiji i medicini. Rezultati proučavanja ćelije doprinose poznavanju i normalnog i patološkog stanja organizma.
Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa. U prirodi postoje brojni organizmi čije se telo sastoji iz jedne ćelije, kao što su bakterije, praživotinje, neke alge i gljive. Sa druge strane višećelijski organizmi mogu imati više miliona, biliona, kvadriliona ćelija. Tako se u organizmu odraslog čoveka nalazi oko 10 na 14 ćelija. Iako se sve te ćelije međusobno razlikuju postoje neke osobine koje su zajedničke svim ćelijama:
rast do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije;
obavljanje određenih zadataka (funkcija, uloga);
primanje signala iz spoljašnje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara;
život ćelije završava se ili ćelijskom deobom ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije;
jedinstven hemijski sastav;
jedinstvena građa.
Zahvaljujući razvoju tehnike i instrumenata saznanja o ćeliji su postala veća i potpunija. Tehnika mikroskopiranja je danas dovedena skoro do savršenstva – pronalaskom različitih vrsta mikroskopa (elektronski, fazni, i dr.).
Slika 1. Ćelija i njene organelle ( Funkcija organelle )
MEĐUĆELIJSKE KOMUNIKACIJE
Ćelijemeđusobnokomunicirajuprekohemijskihglasnika. Hemijskesupstancekrećuseodćelijedoćelijeprekoporoznihveza. Poredtoganaćelijedelujuhemijskisignalisekretovaniu vanćelijskojtečnostikojisevezujuzareceptorenamembranićelija, ucitoplazmiiliujedru . Postojetriosnovnevrstemeđućelijskih komunikacija :
Nervna komunikacija u kojoj se neurotransmiter odpušta iz nervnih ćelija u sinaptičke spojeve i d eluje kroz usku sinaptičku pukotinu na postsinaptičke ćelije
Endokrina u kojoj hormoni stižu do ćelija preko cirkulišuće krvi.
Parakrina u kojoj proizvodi ćelija ulaze u vanćelijsku tečnost i deluju na okolne ćelije koje su u neposrednoj blizini
Postoje dokazi da u posebnim situacijama ćelije luče hemijske glasnike koji se vezuju za receptore na istoj ćeliji i to je – autokrina komunikacija.
Trebazapazitidaurazličitimdelovimatelaistihemijski glasnikmožedelovatikaoneurotransmiter , parakriniposrednik, hormonkojineuroniizlučujuukrv (nervnihormoni ), ihormonkoji žlezdanećelijeizlučujuukrv .
Sadvećpouzdanaznamodaćeliijemeđusobnorazmenjuju informacijejerpojedinenjihovefunkcijezahtevajumeđusobnu saradnjuikomunikaciju . Ćelijemorajusarađivatimeđusobno, poštujućineka“pravilalepogponašanja ” kojaćeomogućiti harmoničnufunkcijusvakeodnjih . Nedostataktakvesaradnjei kontroleseogledaukonačnompojavljivanjunereda , haosaikancera. Topostižuputemsignalnihmolekulakojeizazivajukaskadureakcija asvetoregulišugeni . Prepoznavanje , komunikacijaisaradnjanisu nasumičninegostrogoodređeniikontrolisaniprocesi . Visoka specifičnostovihreakcijakojesugenskikontrolisaneikojepo praviluzapočinjeantigenililigantvezujućisezaodgovarajući receptornaćeliji (prvimesenger ), aktivirajućisprovodneputeve (drugimesenger ) azatimigene (trećimesenger ). Upućivanjesignala, odnosnokomunikacija , jeproceskojijestarkolikoipojava višećelijskihorganizamatokomevolucijegdenovonastalevisoko diferenciraneispecijalizovanećelije , tkivaiorganitraže saradnjudrugih , bliskihi/iliudaljenihpartnerazaizvršavanje određenihfunkcija (ovdesemožedodatideloviizknjige-Rakoslobođenipredak …). Drugimrečimazanormalnuembriogenezu , diferencijaciju , razvoj , funkcionisanjećelijailokomocijupotrebna jemeđusobnakomunikacijauvidusignalaatoseregulišesignalnim molekulimakojisusamokarikaulancukompleksnihdogađaja. Signalnimolekuliimajurazličitoporekloipotičuiz aktiviranihćelijainjihovihprodukataimetabolita , amogubiti antigeni , mitogeni , hormoni , metaboliti , ćelijskiadhezivni molekuli , ciklini , hemokiniitd .- rečunajrazličitijiprodukti gena . Pohemijskomsastavusuproteini (glikoililipoproteini), malipeptidi , aminokiseline , nukleotidi , derivatimasnihkiselina isl . Onipotičuodrazličitihćelijaitkivaorgana.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET