Mezozoik | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mezozoik". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD U MEZOZOIK
Izgled zivota u Mezozoiku
Zemlja kakvu je danas vidimo morala je da prođe kroz određena razvića i faze. Geolozi su te faze podelili u četiri doba, jedno od tih doba je i Mezozoik (srednje doba). Mezozoik je trajao oko 200 miliona godina. Mezozoička era trajala je od 250 do 65.5 miliona godina pre nove ere. Reč mezozoik znači "srednje životinje" na grčkom: meso - srednje i zoo - životinje. Često se zove "Doba srednjeg života" ili "Doba dinosaurusa", prema fauni koja je dominirala u to vreme. Predstavlja jedno od najzanimljivijih doba u istoriji Zemlje.
Na početku mezozoika svi kontinenti su bili objedinjeni u prakontinet Pangeu, koja se delila na Laurziju na severu i Gondvanu na jugu. Tokom najvećeg dela tog perioda, klima na celoj planeti je bila topla i tropska, a plitka mora su pokrivala niže delove kopnene mase. Procesi koji su tada započeti nastavili su se sve do danas i u životinjskom i u biljnom svetu. Dominantne životinje sadašnjeg sveta, sisari i ptice potiču iz mezozoika. Dominantne biljke današnjice, angiospermi, su nastali pre više od 100 miliona godina, takođe u mezozoiku. Čak i četinari i paprati koji imaju dužu istoriju, su pretpeli promene tokom mezozoika i one su vidljive i danas na njihovim potomcima. Kopnom vladaju dinosaurusi, a morima razne vrste morskih gmizavaca, kao i amonitski i belemnitski mekušci, i mnogi drugi redovi beskičmenjaka, dok su vazduhom vladali pterosauri. Mezozojska era se završila velikim pomorom vrsta koji se u nauci naziva K-T (kredno-tercijarni) događaj.
Mezozoik se deli na tri perioda, koji su svi trajali milionima godina: trijas, juru i kredu.
TRIJAS
Trijas je geološka perioda koja obuhvata vreme od oko pre 245 do oko pre 202 (miliona godina). Kao prva perioda mezozoika, trijas se javlja nakon perma, a pre jure. Klima na Zemlji je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim pustinjama.
Naziv trijas je prvi put upotrebljen godine 1834. od strane Fridriha fon Albertija kako bi se opisala tri različita sloja (trias na latinskom znači tri): crvene naslage, iznad kojih se nalazi kreda, i crni škriljac šejlovi - te naslage, pronađene u Nemačkoj i Severozapadnoj Evropi, su poznate kao “trijas”.
U vreme trijasa je postojao jedan jedini ogromni prakontinent, Pangea, koji se pružao sa obe strane ekvatora. Superkontinent Pangea se počeo razdvajati tokom trijasa, ali se još nije raspao.
Klima: Prema sadašnjem poznavanju trijaskih perioda može se izvesti zaključak da je klima trijasa bila veoma raznovrsna i relativno promenljiva. Klima u trijasu je bila suva, što je bio trend koji je počeo u kasnom karbonu. Bila su, sasvim jasno, izražena godišnja doba, pogotovo u unutrašnjosti kontinenta. Nizak nivo mora je takođe pogodovao ekstremnim temperaturama. Voda je delovala kao stabilizator, zbog svoje velike specifične toplote, pa je kopno u blizini velikih vodenih masa, pogotovo okeanskih, imalo manje temperaturnih varijacija. S obzirom na to da je veći deo kopna bio udaljen od okeana, temperature su se često drastično menjale, pa se unutrašnjost kontinenata verovatno sastojala od velikih pustinja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET