Ugrožene vrste riba u Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugrožene vrste riba u Srbiji". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Резиме
Досад највећим истраживањем биоразноликости утврђено је да је најчешћи узрок изумирања уништавање животних станишта бића уз која је човек еволуирао милионима година. Од животињских врста најугроженије су рибе – чак 37 посто врста риба сматра се угроженим или истребљеним.
Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија (грч. ikhthu - риба; logos - наука).
Рибе су врло стара и велика група кичмењака која се разликује знатном разноликошћу. Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи. У Србији данас постоји 61 врста слатководних риба, од тога 2 врсте су угрожене, 12 врста је ризично, готово угрожена једна врста.
Угрожене врсте су: шаран и младица; ризичне врсте су: кечига, болен, поточна мрена, караш, буцов, белица, јаз, манић, чиков; готово угрожена врста је: црноока деверика. У даљем тексту можемо видети неке основне карактеристике о свакој врсти од наведених.
Биолошка разноликост света смањила се за најмање једну трећину у протеклих 35 година, углавном због уништавања станишта и трговине дивљим животињама. Домаће рибље врсте су доведене пред изумирање, а један од разлога је због превеликог броја риболоваца који се не понашају спортски па до криволоваца.
Чести разлози за угроженост слатководних риба су: унос нових врста у отворене екосистеме, промена квалитета воде, регулација водотока и стварање хидроакумулација, деградација станишта, климатске промене, вађење шљунка и песка, туризам, птице које се хране рибом...
Посебан проблем заштите водених екосистема је све веће искоришћавање воде. Слатководне рибе ограничене су на воду у којој живе и довољан је тек један излив отвовних материја или закисељавање да би цела популација, а каткад и врста, отишла у неповрат.
Садржај
1. Увод – 3 –
2. Угрoжене врсте – 5 –
2.1. Шаран – 5 –
2.2. Младица – 5 –
3. Ризичне врсте – 6 –
3.1. Кечига – 6 –
3.2. Болен – 6 –
3.3. Поточна мрена – 7 –
3.4. Караш – 8 –
3.5. Буцов – 8 –
3.6. Белица – 9 –
3.7. Јаз – 9 –
3.8. Мањић – 10 –
3.9. Чиков – 10 –
4. Готово угрожене врсте – 10 –
4.1. Црноока деверика – 11 –
5. Закључак – 12 –
6. Литература – 13 –
1. Увод
У само једном људском веку човечанство је успело пред изумирање довести сваку пету врсту сисаваца, односно више од пет трећине животињских врста, закључак је Међународног удружења за очување врста (ИУЦН). Досад највећим истраживањем биоразноликости утврђено је да је најчешћи узрок изумирања уништавање животних станишта бића уз која је човек еволуирао милионима година. Од животињских врста најугроженије су рибе – чак 37 посто врста риба сматра се угроженим или истребљеним.
Рибе су животиње из групе кичмењака које живе готово искључиво у води и дишу помоћу шкрга. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. Наука која се бави рибама зове се ихтиологија (грч. ikhthu - риба; logos - наука).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET