Odlaganje otpadnih materija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Odlaganje otpadnih materija". Rad ima 29 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ФАКУЛТЕТ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Одлагање отпадних материја
2012.год.
САДРЖАЈ
Увод..................................................................................................... 2
Приказ проблема........................................................................ 4
Стање отпада у Републици Србији............................................ 6
Класификација отпада............................................................... 7
Правилник о категоријама и класификацији отпада................ 9
Управљање отпадом................................................................ . 14
Национална стратегија за управљање отпадом...................... 14
Одлагање отпада...................................................................... 17
Комунални отпад...................................................................... 20
Вредност комуналног отпада.......................................... 21
Утицај комуналног отпада на околину............................ 22
Савремени принципи управљањем отпадом.................. 23
Минимизирање отпада..................................................... 23
Одлагање комуналног отпада......................................... 23
Стање управљањем комуналног отпада У Србији.......... 24
Закључак.................................................................................. 26
Литература................................................................................ 27
УВОД
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.
Човек је једино биће на планети који ствара отпад. Због све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра једним од најзнајнијих еколошких проблема савременог света. Човек је својим активностима одлучујући чинилац у промени животне средине. Те су актвности повезане са задовољавањем животних потреба. Велики део потреба је створен вештачки и питање да ли нам је потребан толики број различитих производа, који ће након употребе постати отпад. Наша цивилизација производи све више отпада и ништа не указује на скоре промене овог тренда. Ипак,захваљујући технолошком напретку и развоју еколошке свести, борба против отпада постаје много успешнија. Настајање отпада је резултат укупне економске активности сваке државе, и као такво у директној корелацији je са националном економијом. Према пореклу, чврсти отпад се дели на комунални, комерцијални и безопасни индустријски отпад.
Уобичајено је да се отпад урбаних средина и комерцијални отпад једним именом назива комунални(општински) чврсти отпад. Комунални чврсти отпад по дефиницији укључује отпад из домаћинства, као и други отпад који је због своје природе и састава сличан отпаду из домаћинства: неопасни отпад из индустријских, комерцијалних установа (укључујући болнице) и институција, административних установа, занатских радњи, грађевински отпад(шут, земља, мешовити отпад са градилишта), пијачни отпад, баштенски отпад, зелени отпад из паркова и гробља и остатке од чишћења улица. Управљање комуналним отпадом обухвата функције сакупљања, транспорта, рециклаже, поновне употребе, третмана и одлагања комуналног чврстог отпада. Настајање комуналног отпада зависи од степена индустријског развоја, животног стандарда, начина живота, социјалног окружења, потрошње и др. За управљање чврстим комуналним отпадом главну одговорност има локална власт. То је комплексан задатак, који захтева одговарајуће организационе капацитете и сарадњу између бројних заинтересованих страна у приватном и јавном сектору. Приликом израде плана управљања комуналним отпадом потребно је обезбедити активно учешће јавности у свим фазама доношења одлука и у процесу усвајања докумената, сагласно приниципима Архуске конвенције. Локални план управљања отпадом мора бити усаглашен са Националном стратегијом управљања отпадом Републике Србије. Архуска конвенција односи се на доступност информација, учешће јавности у доношењу одлука и доступност правосуђа у вези са питањима која се тичу животне средине, и усвојена је 2 5 . јуна 1 9 9 8 . године на четвртој министарској конференцији „Животна средина за Европу“, одржаној у граду Архусу, под покровитељством Економске комисије Уједињених нација за Европу (UN / ECE). Конвенција је ступила на снагу 3 0 . октобра2 0 0 1 . године. Већина земаља у региону је потписала или ратификовала Архуску конвенцију.. Проблем комуналног отпада је изражен у свим градовима наше планете, а цена његовог решења износи много милијарди долара.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET