Opasne materije u životnoj sredini | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Opasne materije u životnoj sredini". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Висока хемијско-технолошка школа струковних студија
Крушевац
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ТЕМА: ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
ПРОФЕСОР: СТУДЕНТИ:
ЗОРАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ КОМЛЕНОВИЋ МИЛЕНА
ВАСИЋ НЕНАД
Крушевац 2013
Садржај:
Опште о опасним материјама..................................................................................1
Експлозивне (запаљиве) супстанце.........................................................................1
Токсичне (отровне) супстанце..................................................................................4
Оксидирајуће супстанце...........................................................................................7
Заразне (инфективне) материје...............................................................................8
Корозивне супстанце................................................................................................9
Радиоактивне супстанце..........................................................................................10
Канцерогене супстанце............................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................12
Опасне материје у животној средини
Животна средина је скуп природних и радом створених вредности, чији међусобни односи чине окружење, односно простор у коме живимо.
Квалитет животне средине је стање животне средине које се исказује физичким, хемијским, биолошким поступцима и другим индикаторима.
Опасне материје могу изазвати загађење животне средине, нарушити здравље људи, нанети штете екосистемима, привреди и другим делатностима. Број опасних материја непрекидно расте па је и све већа опасност од ових материја.
Опасне материје се дефинишу као експлозивне, запаљиве, оксидирајуће, отровне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивне материје које се користе, складиште, или производе у процесу рада. Опасним материјама сматрају се и сировине од којих се производе опасне материје и отпаци ако имају особину тих материја. Опасне материје поседују велики број физичко-хемијских особина. Од већег значаја су: експлозивност-запаљивост и токсичност.
Експлозивне (запаљиве) материје
При примени запаљивих гасова и течности може доћи до стварања смеша одређених гасова, односно пара запаљивих течности са ваздухом. Концентрација гасова, односно пара запаљивих течности може доћи и до 100%. Запаљиви гасови и паре запаљивих течности које су присутне у смеши са ваздухом у довољној концентрацији, у присуству извора паљења, реагују са кисеоником из ваздуха и сагоревају.
Експлозија настаје при наглом сагоревању, праћеном ослобађањем велике количине топлоте сагоревања и наглим повећањем притиска гасова сагоревања. Гасови и паре запаљивих течности, које нагло сагоревају у ваздуху, зову се запаљиви гасови, односно запаљиве паре, а њихова смеша са ваздухом зове се експлозивна смеша. Као пример може се узети сагоревање метана:
1
Експлозивна смеша која садржи толико запаљивог гаса и кисеоника из ваздуха, да наступи потпуно сагоревање, зове се стехиометријски смеша. Међутим до експлозије може доћи и када је концентрација нижа, односно виша од стехиометријског односа. Запаљиви гасови и паре имају подручје експлозивности унутар којег они могу при запаљењу изгорети, а зависно од концентрације, притисак експлозије ће бити мањи или већи.
За смеше су карактеристичне две границе експлозивности:
доња граница експлозивности (DGE) и
горња граница експлозивности (GGE).
        Доња граница експлозивности је она најнижа концентрација запаљивих гасова или пара, која мора постојати у смеши са ваздухом, да може доћи до сагоревања. Ако је ова концентрација у смеши нижа од те границе до експлозије неће доћи, без обзира на јачину извора паљења. Горња граница експлозивности је максимална концентрација запаљивих гасова или пара у смеши са ваздухом која још може сагоревати. Смеше, које имају већу концентрацију од наведене, такође су безопасне за експлозију, али овакве смеше на граничној линији са околним ваздухом могу лагано изгарати без ефекта експлозије. Различите запаљиве материје имају различите границе експлозивности. Тако су за водоник границе експлозивности 4 - 75% запреминских. У случају водоника експлозија неће доћи у смеши са ваздухом ако је концентрација водоника нижа од доње границе експлозивности (4% зап.), Односно ако је виша од горње границе експлозивности (75%).У подручју измеђ у горње и доње границе експлозивности доћи ће до експлозије, али експлозија ће бити утолико слабија уколико је концентрација ближа граници експлозивности. Експлозија се повећава приближавању стехиометријској концентрацији, да би најача била при стехиометријској концентрацији.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET