Reciklaža metalnog otpada | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Reciklaža metalnog otpada". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Smer: Preduzetnički menadžment
Predmet: Ekološki menadžment
Seminarski rad
Tema:
Reciklaža metalnog otpada
Marija Prtenjak 142/09
Danka Komadinić 220/09
Čačak, novembar 2010.
SADRŽAJ:
UVOD.....................................................................................................................3
1.ŠTETNOST METALNOG OTPADA PO ŽIVOTNU SREDINU I ŽIVOT NA ZEMLJI....................................................................................................................4
2.VAŽNOST RECIKLIRANJA METALNOG OTPADA.............................................5
3.RECIKLIRANJE METALNOG OTPADA...............................................................6
3.1 RECIKLAŽA ALUMINIJUMA...................................................................7
3.2 RECIKLAŽA MESINGA..................................................................................10
3.3 RECIKLAŽA GVOŽĐA............................................................................11
3.4 RECIKLAŽA ČELIKA..............................................................................11
3.5 RECIKLAŽA BAKRA..............................................................................13
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................14
LITERATURA.....................................................................................................................15
UVOD
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno
neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim
brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća
količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti
životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i
ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.
U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.
Gvožđe, aluminijum, bakar, čelik i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Odvojenim prikupljanjem metalnog otpada štedi se i energija. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer, limenke za piće i konzerve su većinom od aluminijuma. Aluminijske limenke se dobro prerađuju u proizvodnji aluminijuma.
Potrebno je omasoviti recikliranje metalnog otpada iz više razloga. Jedan od najbitnijih razloga, pored očuvanja životne sredine i sprečavanja zagadjenja jeste is vest da metali spadaju u neobnovljive izvore energije, i zbog toga ih je potrebno pametno i racionalno koristiti, i iskorostiti što je više moguće mogućnosti reciklaže datog materijala.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET