Voda, uslov života | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Voda, uslov života". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Београду
Географски факултет
Геопросторне основе животне средине
Семинарски рад
из предмета Демоекологија на тему:
Вода – услов живота
Београд, март 2011.
Садржај
1. Увод.............................................................................................................3
2. Вода као ресурс и услов живота...............................................................4
2.1. Здравствени значај воде, вода у организму......................................5
2.2. Значај воде за домаћинства и привреду............................................6
3. Утицај састава природних вода на услове водоснабдевања
и здравље становника....................................................................................7
4. Закључак......................................................................................................9
5. Литература..................................................................................................10
1. Увод
Без воде нема живота на Земљи. Она је услов живота и медијум одакле је настао живот. Представља неопходну намирницу за комплетну биоценозу, укључујући и човека. Ниједна материја на свету (бар по тренутним сазнањима) не може да замени воду. Она је основ жи во та и нео п ход ни услов об но ве и раз во ја свих жи вот них фор ми.
Во да ни је са мо осно ва ор ган ског жи во та на Зе мљи, већ она уче ству је у ци клу су кру же ња ма те ри је и пре но су енер ги је на пла не ти, а има уло гу ва жног еле мен та и уче сни ка ве ћи не про из вод них про це са.
Ре зер ве во де на Зе мљи из но се око 1,5 ми ли јар ди km3, али ви ше од 94% от па да на сла не во де оке а на и мо ра. Слат ке во де ко је је нај по треб ни ја и ши ро ко се ко ри сти од стра не љу ди, на Зе мљи има не што ви ше од 29 мил. km3. При то ме је ве ли ки део те во де (97%) „за ро бљен” у лед ни ци ма Грен лан да, Ан тарк ти ка и не ких пла ни на. Во да је зе ра и ре ка ко ја по кри ва око 3% коп на чи ни са мо 0,016% укупне за пре ми не хи дрос фе ре.
Не пре кид но об на вља ње ре сур са во де се од ви ја захваљујући ње ном кру же њу у при ро ди, чи ји су глав ни еле мен ти: ис па ра ва ње са по вр ши не оке а на и коп на и ева по тран спи ра ци ја од стра не би ља ка под ути ца јем сун че вих зра ка, за си ће ње ат мос фе ре вла гом, кон ден за ци ја па ре и обра зо ва ње обла ка и на кра ју па да ње во де них та ло га, чи ји нај ве ћи део па да у оке а не. Тај про цес се од ви ја ве о ма ак тив но. По зна то је да се во да у реч ним ко ри ти ма сме њу је про сеч но сва ких 12 да на или 30 пу та го ди шње.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET