Zagađenje vazduha | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zagađenje vazduha". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Smer: Preduzetnički menadžment
Predmet: Ekološki menadžment
Seminarski rad
Zagađenje vazduha
Marko Mirić, 126/09.
Dušan Tepčević 159/09.
Čačak, oktobar 2010.
SADRŽAJ:
1. UVOD.....................................................................................................3
2. O VAZDUHU..........................................................................................4
2.1. Sastav vazduha.....................................................................................4
2.2. Zagađivanje vazduha............................................................................5
2.3. Posledice aerozagađenja....................................................................6
3. UZROCI I PROBLEMI ZAGAĐENJA................................................7
3.1. Najčešće zagađujuće materije...........................................................7
3.2. Trend globalnog zagrevanja...............................................................8
3.3. Zagađenje vazduha i zdravlje..............................................................9
3.4. Aerozagađenje i saobraćaj................................................................11
3.5. Najveći zagađivači kod nas.............................................................11
3.6. Efekat staklene bašte....................................................................12
3.6.1. Zanimljivost..................................................................................13
3.7. Kisele kiše......................................................................................14
3.8. Uništenje ozonskog omotača...........................................................16
4. ZAŠTITA VAZDUHA OD ZAGAĐENJA..........................................17
4.1. Protokol iz Kjotoa...........................................................................17
4.2. Konkretna zaštita od zagađenja......................................................18
4.3. Mere zaštite od zagađenja...............................................................20
4.4. Kako to drugi rade............................................................................22
5. ZAKLJUČAK........................................................................................24
LITERATURA.........................................................................................26
1. Uvod
Čovek osvajajući nove prostore, menja ih i daje im drugi izgled. U prvim etapama razvoja čovečanstva, promene i uticaji, koje je čovek činio u životnoj sredini, bile su male i beznačajne, uglavnom lokalnog značaja. U kasnijim etapama razvoja čovečanstva, te promene postaju sve dublje i trajnije, pri čemu obuhvataju globalni ekosistem. Zbog toga u poslednjih trideset godina, donete su brojne konvencije u oblasti zaštite životne sredine. Poseban akcenat je dat na zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenjenja.
Postoje dve činjenice kojih u svakom trenutku moramo biti svesni. Prva je da čovek može preživeti i bez industrijske globalizacije, i bez ekonomskog progresa, i bez razvoja industrije, ali ne može bez vazduha. A druga činjenica je da, iako smo svi mi ljudi toga svesni, i dalje nastavljamo da uništavamo našu planetu, a to se posebno odražava na smesu gasova koju svakodnevno udišemo. Bez obzira na sve mere koje su razne zemlje sveta preduzele radi sprečavanja posledica zagađenja, i dalje se gušimo u oblaku otrovnih materija koje smo sami stvorili, a koji nam visi nad glavama. A i pitanje je da li bi propisane mere (propisane Kjoto sporazumom) ustvari donele promenu kojoj smo se nadali...
Vazdušni omotač, koji obavija Zemlju i zajedno sa njom učestvuje u njenim kretanjima, naziva se atmosfera. Ona štiti Zemlju od prevelikog zagrevanja, u
toku dana i prevelikog hlađenja u toku noći. Da nema atmosfere, dnevno kolebanje temperature na Zemlji, iznosilo bi oko 2000 C, ne bi bilo vode, a samim tim ni života. Iz ovih podataka sasvim je jasno da se igramo sa nečim sa čime se ne bismo smeli igrati, a uskoro ćemo i na svojoj koži osetiti drastične posledice u vidu globalnog zagrevanja, otapanja polova i podizanja nivoa okeana. Promeni se ne treba nadati. Promenu treba napraviti. A za to je sada pravo i krajnje vreme, jer ako sve zemlje sveta ne budu zajedno brinule o našoj planeti, vrlo brzo će se čovečanstvo naći na najtežem zadatku od svog nastanka – KAKO PREŽIVETI???
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET