Fiskalna politika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalna politika". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UVOD
Kao osnovni ciljevi svake države u makroekonomskoj politici smatraju se:
Stabilnost privrede i cena ( cena i deviznog kursa );
Zaposlenost svih faktora proizvodnje, naročito radne snage;
Optimalnost ekonomskog rasta ~ monimalna ulaganja – maksimalni rezultati;
Uravnotežen platni bilans – uravnotežena izvozna i uvozna politika.
Ovi ciljevi se ostvaruju putem:
1. Monetarne politike i to regulisanjem količine novca u opticaju i politikom kamatne stope. Novčana masa mora da bude dobro odmerena količina novca u privredi bez viška (pokreće inflaciju), ali i bez manjka (pokreće deflaciju), što se ostvaruje posredno preko politike kamatnih stopa, štednje i investicija,
2. Fiskalne politike kojom se reguliše preraspodela nacionalnog dohotka (porezi, rashodi, javni dug, budžetski deficit, i dr.).
Svaka privreda ima dve granične tačke: prosperitet
recesija
RECESIJA = Ekspanzivna fiskalna politika + Ekspanzivna monetarna politika
U recesiji se vodi ekspanzivna fiskalna politika (efikasnija) jer podstiče tražnju i potrošnju i plus ekspanzivna monetarna politika koja je manje efikasna jer se efekti sporo „razvijaju“ po privredi.
PROSPERITET = Restriktivna fiskalna politika + Restriktivna monetarna politika
U prosperitetu se vodi restriktivna fiskalna politika koja je manje efikasna, a restriktivna monetarna politika je efikasnija u obuzdavanju inflatorne napetosti, stoga samo kombinacija i koordinacija mera i instrumenata monetarne i fiskalne politike obezbeđuju uspešnu makroekonomsku politiku (rast + stabilnost cena).
2
POJAM I ZNAČAJ FISKALNE POLITIKE
Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske politike, koja preko upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima teži ostvarenju određenih makroekonomskih i mikroekonomskih cileva. Tako da fiskalna politika može uticati na nivo proizvodnje, zaposlenosti, cena, platni bilans, preraspodelu dohotka i bogatstva, promenu strukture proizvodnje.
Finansijski sistem predstavlja skup instrumenata upravnih organa i organizacija, normi, procedura i dr. u oblasti ubiranja i trošenja javnih sredstava u cilju zadovoljenje javnih potreba (poreski sistem, poresko pravo...).
Fisikalni sistem je skup instrumenata, normi u oblasti javne privrede (fiskalni monetarni sistem).
Fiskalni kapaciteti su sposobnost preduzeća ili privrede da podnese fiskalno opterećenje.
Fiskalno opterećenje predstavlja odnos između društvenog proizvoda i javnih rashoda ili između nacionalnog dohotka i ukupnih fiskalnih davanja.
Pod pojmom fiskalne politike obično se podrazumeva korišćenje instrumenata javnih finansija tj. javnih prihoda i javnih rashoda za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike.
Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja.
Tri osnovna zadatka fiskalne politike su:
Rast domaćeg proizvoda,
Stabilnost cena i domaćeg proizvoda i
Privredna raspodela dohotka.
Najsloženiji problem monetarne i fiskalne politike je formirati likvidnu privredu i njen rast bez inflatornih pritisaka, ali i bez recesije.
Osnovni zadatak monetarne i fiskalne politike je da u dve faze ciklusa (recesija i prosperitet) konstituiše osnovne stabilizatore i kumulatore makroekonomske politike.
Fiskalnoj politici treba dati primat u sledećim slučajevima:
fiskalna politika pokazuje efikasnije delovanje na nivo potrošnje nago na regulisanje investicija, dok je kod monetarne politike efekat obrnut;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET