Funkcije centralne banke | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Funkcije centralne banke". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


САДРЖАЈ:
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ НАСТАНКА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ....................................... 3
ИСТОРИЈА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ КАО ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ................. 3
ФУНКЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ .......................................................................... 4
Монетарна политика централне банке ............................................................... 4
Издавање краткорочних хартија од вредности и операције на отвореном тржишту .................................................................................. 5
Дисконтни послови .................................................................................. 6
Одобравање краткорочних кредита ........................................................ 6
Политика обавезне резерве ...................................................................... 6
Есконтна стопа и друге каматне стопе ................................................... 6
Регулисање ликвидности банака и других финансијских
организација .............................................................................................. 6
Прописи, мере и активности из области девизног пословања ............. 7
Издавање новчаница и кованог новца ..................................................... 7
Функције централне банке као 'зајмодавца у крајњој инстанци' ................... 8
Контролна (супервизорска) функција централне банке ................................... 8
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................... 10
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................... 11
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ НАСТАНКА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ
Централна (емисиона) банка представља 'главну' банку у банкарским финансијским институцијама једне земље. Она непосредно регулише и усмерава монетарно–кредитне токове у свакој земљи, чиме се, у тржишним условима, динамизира и стабилизује привредна активност земље.
Настанак централне банке везује се за тзв. привилеговану банкуу, која је имала право емитовања новчаница, да би касније добила и монопол над емисионим пословима. Институционализацијом централних банака започиње развој модерног банкарства у свету.
Основни разлог формирања централних банака у историји је потреба државе да прикупи средства која су јој потребна за покриће својих издатака. Прва централна банка је основана у Шведској 1656. године, док је највећи утицај на каснији развој централних банака имала Банка Енглеске, основана 1694. године.
За централнну банку може се рећи да је специфична државна институција. Јавља се као банка банака и као банка државе. Она је непрофитна институција, што није случај са другим врстама банака. Такође, оно не успоставља директне кредитне односе са небанкарским сектором, осим са државом. Због тога не постоје конкурентски односи између централне (емисионе) банке и других банака. Централна банка може се организовати по више модела: модел једниствене централне банке, модел сложеног система централне банке и др.
Централна банка обавља већи број функција које доприносе остваривању како макро, тако и микро економских циљева. На макро нивоу, централна банка је одговорна за спровођење монетарне, кредитне и девизне политике што има значајне импликације на општу привредну равнотежу. На микро нивоу она врши контролу и даје подршку функционисању већег броја финаинсијских институција које чине финансијски систем.
ИСТОРИЈАТ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ КАО ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ
Српска држава је, након ослобођења од Турака, своје нововековно постојање започела оснивањем најважнијих државних и културних институција: Народне библиотеке (1832), Лицеја – претече стручне високошколске установе (1838), Друштва српске словесности – касније Академије наука (1841), Народног музеја (1844) и Народног позоришта (1868).
У време формирања тих националних стожера, новчани систем Србије карактерисало је одсуство националног новца и употреба чак 43 монете других држава.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET