Investicioni fondovi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Investicioni fondovi". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poslovana škola strukovnih studija
Novi sad
Seminarski rad iz predmeta:
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE
na temu:
INVESTICIONI FONDOVI
S A D R Ž A J
POJAM INVESTICIONIH FONDOVA ................................................................ 3
TIPOVI INVESTICIONIH FONDOVA ............................................ 4
Investicioni fondovi otvorenog tipa
Investicioni fondovi zatvorenog tipa
Oročeni investicioni fondovi
INOVACIJE I I POSEBNE VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA ................. 4
LITERATURA ............................................................................................................ 11
1. POJAM INVESTICIONIH FONDOVA
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finansijskog posrednika. Suština ovih fondova je u prikupljanju kapitala od stanovništva putem prodaje svojih akcija i tako formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduzeća kao i u obveznice države. Investicioni fondovi praktično vrše intermedijaciju između domaćinstava kao investitora i preduzeća/države kao emitenta vrednosnih papira. Alternativa ovome je da domaćinstva neposredno drže svoje finansijske holdinge u vidu akcija i obveznica kompanija ili države. Investicioni fondovi kao finansijski posrednici imaju za cilj poboljšanje procesa kupovine vrednosnih papira od strane domaćinstava. Posrednička uloga investicionih fondova za sektor stanovništva donosi sledeće pogodnosti:
portfolio diverzifikacija,
mogućnost ostvarivanja značajnih prinosa,
korišćenje ekonomije obima,
bolja marketabilnost nove finansijske aktive
Portfolio diverzifikacija je bitan faktor za smanjenje nesistemskih rizika koji se mogu smanjiti putem držanja različitih vrsta vrednosnih papira. Smanjivanje portfolio rizika putem diverzifikacije se postiže se time što investitor (domaćinstvo) kupuje akcije investicionog fonda i time indirektno postaje proporcionalno suvlasnik ukupnog portfolija investicionog fonda u kome se nalazi velika masa raznovrsnih i selekcioniranih vrednosnih papira. Pojedinačni investitor ne bi bio u stanju da izvrši ovakvu diverzifikaciju rizika, ponajpre zbog nedovoljnog kapitala za ulaganje u različite tipove vrednosnih papira. Sistemski rizici pak proističu iz funkcionisanja finansijskog tržišta i oni se ne mogu smanjiti putem diverzifikacije.
Mogućnost ostvarivanja značajnih prinosa se ogleda u tome da su prinosi znatno veći u odnosu na prinose na oročene štedne uloge. Tokom devedesetih godina najveći investicioni fondovi u SAD, koji su u glavnom investirali u akcije, su ostvarivali prihode preko 50%.
Korišćenje ekonomije obima omogućuje investicionim fondovima da posluju sa nižim transakcionim troškovima u odnosu na konkurentne finansijske institucije. Investicioni fondovi finansiraju troškove svog poslovanja putem provizija koje plaćaju investitori. Iznos ovih troškova je obračunat tako da pokriva troškove portfolio menadžmenta, troškove transakcija koje investicioni fond ima na finansijskom tržištu i troškove reklama veoma značajne kod otvrorenih investicionih fondova.
Bolja marketabilnost nove finansijske aktive stimuliše individualne investitore da kupe akcije investicionih fondova ukoliko su one lakše marketabilne nego vrednost papira na kojima se akcije investicionih fondova zasnivaju. Ovo se naročito odnosi na akcije otvorenih investicionih fondova koji su spremni da u svakom trenutku prodaju ili otkupe sopstvene akcije i to po vrednosti neto aktive.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET