Investicioni fondovi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Investicioni fondovi". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT
INVESTICIONI FONDOVI
Beograd, novembar, 2011.
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………..........3
1.INVESTICIONI FONDOVI…………………………………………………………..4
2.RIZICI ULAGANJA U INVESTICIONE FONDOVE………………………….…..7
3.USLUGE INVESTICIONIH FONDOVA……………………………………………8
4.ORGANIZACIONA STRUKTURA INVESTICIONOG FONDA…………………9
5.PRIHODI I RASHODI INVESTICIONIH FONDOVA………………………...…11
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..13
LITERATURA………………………………………………………………………….14
UVOD
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finasijskog posrednika. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države. Prema tome, investicioni fondovi vrše intermedijaciju između domaćinstva kao investitora i preduzeća države kao emitenta vrednosnih papira.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u 18. odnosno u 19.veku. Prvi investicioni fond ili kompanija, u savremenom smislu te reči ,bila je Škotsko –Američka investiciona kompanija osnovana u Londonu 1860. godine. Krajem 19. i početkom 20.veka investicioni fondovi počinju da se otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i SAD-u .Od 1860. godine do 1875., do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom do 1920.godine došlo do smanjenja investicionog interesa za ulaganjem u investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa, obnavlja se interes za ivesticionim fondovima u Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi doživeli osamdesetih i devedesetih godina XX veka, kako po njihovom ukupnom broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i obimu aktive koja se nalazi pod njihovom upravljanjem. U SAD, recimo, 1980. godine samo 5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas oko 66.5 miliona pojedinaca u 37.40 miliona domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
1. INVESTICIONI FONDOVI
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva za upravljanje koje upravlja tim fondom . Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET