Investicioni zajmovi i konverzija zajmova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Investicioni zajmovi i konverzija zajmova". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VIŠA POSLOVNA ŠKOLA ČAČAK
KVANTITATIVNI EKONOMSKI I FINANSIJSKI MODELI BIZNISA
TEMA: Investicioni zajmovi i konverzija zajmova
S A D R Ž A J
1. Sadržaj 2
1. Uvod 3
1. Pojam zajma..............................................................................4
1. Pojam anuiteta...........................................................................4
1. Amortizacioni plan....................................................................4
(a) Izračunavanje vrednosti zajma............................................4
(b) Izračunavanje vrednosti anuiteta.........................................5
(c) Ostatak duga........................................................................5
(d) Korisno pravilo...................................................................5
1. Konverzija zajma.......................................................................6
1. Primeri zadataka........................................................................
1. Literatura....................................................................................
1. Prilog : Metodologija izrade investicionog elaborata................
UVOD
Osnovnu poslovnu i računovodstvenu jedinicu u našem privrednom sistemu predstavljaju preduzeća. Osnovnu delatnost preduzeća i njegovu veličinu određuje osnivač preduzeća, a u skladu sa važećim zakonskim propisima. Vrsta delatnosti i njen obim determinišu visinu sredstava potrebnih za osnivanje i rad preduzeća. Obavezu da novoosnovanom preduzeću obezbedi potrebna sredstva preuzima na sebe osnivač. Iako osnivač može obezbediti deo potrebnih sredstava i u naturalnom obliku ipak se, ne retko, celokupan iznos obezbeđuje u novčanom obliku, tako da se pribavljanje sredstava potrebnih za osnivanje preduzeća najčešće javlja kao pribavljanje novčanih sredstava. Po pravilu početna potrebna sredstva obezbeđuje iz sopstvene akumulacije. Eventualno nedostajući deo potrebnih sredstava osnivač moze pozajmiti od banaka i drugih finansiskih institucija. Pribavljanje sredstava potrebnih za osnivanje i rad preduzeća nije, dakle, ništa drugo do izbora njihovih izvora. Pri tome sopstvena sredstva preduzeća potiču iz sopstvenih izvora, odnosno sopstvenog kapitala, dok su izvori pozajmljenih sredstava tuđi izvori ili pozajmljeni kapital.
Potrebe preduzeća za sredstvima su stalne, a visina potrebnih sredstava je uslovljena kako obimom poslovne aktivnosti, tako i brzinom cirkulacije sredstava. Sopstveni izvori često nisu dovoljni da pokriju potrebe preduzeća pa ono mora koristiti i dodatne pozajmljene izvore. Sredstva koja potiču iz pozajmljenih izvora stoje na raspolaganju preduzeća, u okviru ugovorom predviđenog roka, a za njihovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate. Osnovni pozajmljeni izvori su krediti od banaka i drugih nefinansiskih institucija, kao i emitovanje kreditnih hartija od vrednosti ( obveznica ).
1. Pojam zajma.U finansiskoj matematici pod pojmom zajam se najčešće podrazumeva investicioni zajam na koji se primenjuje složeni interesni ( kamatni ) račun) odnosno obračun složenog interesa ( kamata ) na dekurzivni ili anticipativni način. Kod nas, a i u široj međunarodnoj praksi se primenjuje dekurzivni obračun.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET