Izazovi globalizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izazovi globalizacije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ
САДРЖАЈ 1 1. ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ 2 2. ГЛЕДИШТА О ГЛОБАЛИЗАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА 3 3. ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ 5 4. ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И СРБИЈЕ 6 5. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ 7 6. ПОСЛЕДИЦЕ ИЗАЗОВА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ 8 7. ЛИТЕРАТУРА 9
1. ПОЈАМ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Глобализација је процес економског, политичког, социјалног и културног деловања на наднационалном нивоу, процес који на глобалном нивоу мења устаљене политичке, економске, социјалне и културолошке односе. Битна детерминанта овог процеса је технолошки развој који омогућује просторно и временско смањивање света. Појам глобалан (од globus-лат. лопта, кугла) значи округао, заокружен, приближно тачан, свеокупан, планетаран, светски, а односи се на целу нашу планету, на читав свет.
Под појмом глобализације се често подразумевају нужни, технологијом детерминисани процеси, који повећавају трговачке и политичке, али и научне, културне и социјалне односе међу лјудима различитих земалја и поднебља. Глобализација је у принципу економске природе, а према ММФ-у, она означава брзу интеграцију економије широм света кроз трговину, финансијске токове, размену технологија, информативне мреже и међукултурална кретања.
Две дефиниције о глобализацији су:
Према Tomasu Fridmanu – глобализација представља ширење капитализма и слободног тржишта у све земље света;
Према Đerd Sorošu – глобализација представља слободно кретање капитала и доминацију глобалних финансијских тржишта и мултинационалних корпорација над националним привредама.
Глобализација о којој се толико говори у последње време, није уопште нов феномен, јер термин датира још из прве половине XIX века. „Ембрион“ процеса глобализације представља формирање Римског царства и установљавање вишевековне доминације латинског језика као универзалног.
Глобализацију је као процес немогуће избећи, с обзиром на висок ниво светске економске конкурентности, као и развоја високософистициране технологије, посебно информатичке, која свет претвара у глобално село
2. ГЛЕДИШТА О ГЛОБАЛИЗАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА
Мада постоји увелико цагласност око тога да су модерна друштва сувише комплексна да би постојао један ексклузивни извор суверенитета и да је на делу преобликованје традиционалног концепта суверене националне државе, код извесног броја теоретичара и политичких активиста постоје озбиљне резерве у односу на становиште да је национална држава одиграла своју историјску улогу. Ове резерве се правдају управо реалполитичком анализом фактичког стања међународних односа и актуелном улогом државе и њених институција. То има за последицу не само различиту оцену текућих процеса глобализације него и формулисање каткад дијаметрално супротних стратегија у погледу одговора на изазове глобализације.
Имајући ово у виду, различита гледишта о глобализационим процесима морамо грубо поделити, следећи Giddensa и Habermasa, у три групе:
На већ помињане неолибералне заговорнике глобализације који у тим процесима и у ерозији националне државе виде велики цивилизацијски помак, успостављање глобалног космополитског друштва и глобалне економије. Глобализација по њима, како каже, Giddens, доноси корист свима. (Giddens, 1999 )
Скептике који се:
супротстављају глобалистичкој тези о неизбежној ерозији националне државе-тврдећи супротно: у модерном капиталистичком погону само јаке и стабилне државе имају успех; политика државе, по њима, и даље има примат у односу на логику тржишта,
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET