Javni dug Srbije, obim i dinamika nakon 2000 | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni dug Srbije, obim i dinamika nakon 2000.". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Национална економија
Тема: Јавни дуг Србије: обим
и динамика након 2000.
године
Ментор: Студент:
Београд, 1. децембар 2011.
САДРЖАЈ
Увод...................................................................................................................................03
Обрада теме рада..............................................................................................................05
Јавни дуг обим и динамика (2000-2004)..................................................................07
Спољни дуг......................................................................................................09
Унутрашњи дуг.............................................................................................. 11
Јавни дуг обим и динамика (2004-2008)..................................................................13
Спољни дуг.....................................................................................................14
Унутрашњи дуг...............................................................................................16
Јавни дуг овим и динамика (2008 до данас)............................................................18
Спољни дуг......................................................................................................20
Унутрашњи дуг...............................................................................................21
3. Закључак..............................................................................................................................23
1.
УВОД
Јавни дуг су све државне обавезе према њеним повериоцима, које се темеље на уговорима. Отплата јавног дуга је обавеза државног прорачуна. Најважнија компонента јавног дуга је јавни зајам. На почетку треба раздвојити јавни зајам од јавног дуга. То људи често поистовећују. Наиме јавни зајам је ужи појам од јавног дуга.
Јавни дуг игра важну улогу у председничком мандату, поготову у економској политици једне земље. Путем јавног дуга утиче се на величину државног прорачуна, као и на регулисање новца у оптицају (операције на отвореном тржишту).  
Како јавни дуг настаје? То је главно питање. Многи људи хоће да смање јавни дуг, а не знају како он настаје. А да би се неки проблем решио треба кренути од корена.
Постоје три најчешћа разлога настанка јавног дуга:
1 - Држава не може из буџета да финансира своје расходе, тј. не може да скупи довољно новца од пореза. Тада се дотична држава задужује код иностраних банака, код других држава или фондова. Тај дуг зависи од висине обавеза које дотична држава не може да измири. То је веома ризичан посао. Прво- држава нема средства да сама плати своје обавезе због привредне неефикасности. Она ће узети кредит. То је краткорочно решење. После одређеног времена доспеће рате за тај кредит. Држава новац од кредита није користила за повећање обима производње, а из њега ће морати да га врати. Дакле ти кредити су мач са две оштрице.
2 - Други разлог, због чега настају јавни дугови неке државе, је типичан за нашу државу. У случају природних непогода, ратова, држава се бори за ,,опстанак``. Тачније власт се мање бави привредним развојем, што је донекле и природно, јер је у питању живот свих становника. Битније је заштити људство, него развијати привреду. То би било узалудно. Наравно овај период траје кратко, али су последице најчешће вишедеценијске. Држава позајмљује новац од ,,Фонда за обнову и развој``. Тај зајам се може вратити, ако се паметно уложи. Наиме држава новац улаже у привреду, од које ће касније добити новац, којим би требало вратити јавни дуг. Ови зајмови се дају чак и на 50 година. За време непогода или ратова држава је трошила превише. Тај трошак ће отплаћивати будуће генерације. Али лакше је отплаћивати трошкове одбране државе од непријатеља, него је бранити. Млађе генерације ће живети у миру и враћати новац, који су њихови родитељи потрошили на одбрану државе. И тај трошак је више него оправдан.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET