Kritički osvrt na privredu SFRJ | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kritički osvrt na privredu SFRJ". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
ESEJSKI RAD
Predmet: NACIONALNA EKONOMIJA
Tema: Kritički osvrt na privredu Jugoslavije
Gligorić mr Mirjana Una Protić 09/969
Beograd, septembar 2011

Sadržaj
1.Istorijski uvod...........................................................................3 2.Privreda SFRJ po periodima- razvojni tokovi............................5
2.1.Prva investiciona faza (1947-1958)............................6
2.2.Druga investiciona faza (1958-1964)..........................7
2.3. Reforma 1965, Ustav 1974, Zakon o udruženom
radu 1976................................................................9
2.4.Ekonomska stagnacija u osamdesetim.....................10
3.Kritički osvrt.........................................................................11
4.Zaključak..............................................................................13
1. Istorijski uvod
Ekonomske tokove, kada govorimo o Jugoslaviji, možemo podeliti u dva perioda: Kraljevina Srbija (do 1918.) i Kraljevina SHS, odnosno Jugoslavija (1918-1941). U Kraljevini Srbiju nosilac ekonomskih aktivnosti je bila poljoprivreda, čija je zastupljenost iznosila oko 90%. U okviru poljoprivrede najzastupljenija grana je bila stočarstvo. Glavni uzrok i za takvu ekonomsku situaciju kao i za sporu industrijalizaciju su bile političke prilike.
Početkom 19. veka, kada je industrijalizacija uzimala maha širom Evrope, Srbija je još uvek bila polufeudalno uređena teritorija pod vlašću Turske imperije. Prva polovina 19. veka je obeležena burnim istorijskim događajima i borbom za nezavisnost, pa se stoga o nekom ozbiljnijem ekonomskom razvoju može govoriti tek u drugoj polovini veka, kada se formira stabilnija infrastruktura i obrazovni sistem i kada se grade kapitalne investicije poput železnice (1881-1884).
Treba pomenuti da je Srbija u to vreme, kao nova država i nerazvijena zemlja, bila pod jakim političkim i ekonomskim uticajem velikih sila, prevashodno Austro-Ugarske, koja je bila i njeno najveće izvozno tržište. Agrarna proizvodnja uglavnom ostaje okosnica privrede i u godinama izmedju dva svetska rata.
Prvog decembra 1918. godine nastaje Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca koja, 3. oktobra 1929, menja ime u Kraljevina Jugoslavija. U sastavu ove zemlje nalaze i delovi plodne Panonske ravnice kao i krševiti planinski krajevi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova... Gledano sa ekonomske strane, novu državu karakteriše privredna različitost. Sa jedne strane, imamo Sloveniju i deo Hrvatske koji su tokom 19. veka, kao deo Austro-Ugarske, prošle početnu industrijalizaciju i dostigle određeni stepen privrednog razvoja, a sa druge strane imamo Srbiju koja poseduje nerazvijenu infrastrukturu a njen sekundarni i tercijarni sektor su uglavnom vezani za državu i vrlo slabo razvijeni u odnosu na zapadne delove nove zajednice. U sastavu nove zajednice bile su i oblasti Makedonije, Sandžaka i Bosne i Hercegovine, sa gotovo feudalnim uređenjem koje je nasleđe Turske. Treba podsetiti da su Makedonija i Sandžak bili u sastavu Turske do 1912, dok je Bosna i Hercegovina bila u boljem položaju jer gotovo trideset godina pre početka Prvog svetskog rata bila protektorat Austro-Ugarske.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET