Nastanak i razvoj ekonomije | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nastanak i razvoj ekonomije". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Osnove Ekonomije, Finansija i Računovodstva
SEMINARSKI RAD Nastanak i razvoj ekonomije
Predmetni nastavnik: Milko Cupara Datum predaje : Monday, December 03, 2007
Nastanak i razvoj ekonomije
Milan Savic 03/06
Uvod
Moj seminarski rad hronološki predstavlja škole koje su imale odlučujuće uticaje na nastanak i uobličavanje ekonomske teorije. Uključene su najistaknutije škole, pisci ekonomske teorije. Naravno da je moj seminarski rad nekome oskudan, ali ovo je samo mali deo onoga što možete da pročitate o ovoj temi. Cilj je bio da vas uvedem u uvodne teze, i da vam dam osnovu o nastanku i razvitku ekonomije. Obuhvaćene su ekonomska misao Antike, Srednjeg veka, Merkantilistička škola, Fiziokarska škola, klasična ekonomska politika, Kejnsova teorija ekonomije, Karl Marksovo shvatanje ekonomije. U mom radu sam vam dao materijal u preglednom i sažetom obliku.
2
Nastanak i razvoj ekonomije
Milan Savic 03/06
Ekonomija
Ekonomija (dolazi od grčke reči Oikonomia; oikos kuća, nomos zakon) je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodelila ih među ljudima. U osnovi gore navedene definicije su dve ključne zamisli u ekonomiji. Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi beskonačne količine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i mali broj želja svih svojih stanovnika. Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih ekonomija. Iz ove dve zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su šta, zašto i za koga. Odnosno svako društvo mora izabrati koje će robe proizvoditi, na koji način (više ili manje efikasno) i kako će dobra biti raspodeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.
Oblasti izučavanja ekonomije
Predmet izučavanja ekonomije je podijeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju. Mikroekonomija potiče od grčkih reči micros (mali) i oikonomia (privreda),ona proučava pojedinačne privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća). Mikroekonomija se sastoji od brojnih naučnih disciplina kao npr. Marketing, Management, Strateški management, Računovodstvo, Poslovna organizacija, Vanjsko trgovinsko poslovanje, Operacijska istraživanja, Istraživanje tržišta, Ekonomika preduzeća, Međunarodni marketing, Međunarodna ekonomija, itd. Makroekonomija potiče od grčkih reči macros (veliki) i oikonomia (privreda), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. To znači da proučava privredu u cjelini i sveukopne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, te ekonomija države i svetska ekonomija itd. Moguće su i druge podele, a postoje i delovi ekonomije koji ovdje nisu zasebno spomenuti. Finansije su, primjera radi, tradicionalno ubrajane u ekonomsku disciplinu, a danas se sve više izdvajaju kao zasebna disciplina, naravno usko vezana za ekonomiju.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET