Novac | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Novac". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. POJAM, NASTANAK I RAZVOJ NOVCA
Na po~etku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrebe qudi za odre|enim proizvodima su zadovoqavane trampom. Kada se vremenom, sa sve ve}om i raznovrsnijom proizvodwom i pojavom dru{tvene podele rada, javio problem da raspolo`ivi proizvod bude prihva}en za tra`eni, izna|ena je jedna jedinstvena stvar, proizvod ili `ivotiwa za pribavqawe sredstava za zadovoqavawe najraznovrsnijih potreba.
Novac je u svom razvojnom putu prolazio kroz razli~ite periode i oblike.
VEROVALI ILI NE !!!
Sa razvojem robno-nov~anih odnosa nastupio je period upotrebe metalnog novca kao sredstva razmene.
1.1. VRSTE I VREDNOST NOVCA
1.1.1. METALNI NOVAC
Metali su preuzeli funkciju op{teg sredstva razmene zbog svojih prirodnih osobina. Oni su lako prenosivi, trajni, deqivi i mogu}e ih je topiti. Plemeniti metali (zlato, srebro) su kori{}eni kao novac pre drugih monetarnih metala (gvo`|a i bakra).
EMBED MS_ClipArt_Gallery.5
Na primer, zlato je kori{}eno kao novac u Kini pre 4500 godina, a kod Feni~ana pre 3000 godina. U Staroj Gr~koj u sedmom veku pre nove ere, kada je metalni novac nakon raznih formi dobio okrugao oblik, kovanice su bile od me{avine zlata i srebra.
Novcu iskovanom od plemenitih metala pripisivana su posebna svojstva. On je simbolizovao bo`anstva, boga Sunca i boga Meseca, pa su se vremenom na monete anti~kih naroda utiskivali likovi raznih bo`anstava. Kasnije su vladari utiskivali sopstveni lik umesto simbola bo`anstava. Gvo`}e i bakar su po~eli da se koriste za kovawe metalnog novca kada su qudi nau~ili da obra|uju, pored zlata i srebra, i druge metale.
Postepeni ekonomski i demografski oporavak zapadne Evrope je uticao na ja~awe trgovinskih veza sa Istokom i “povratak zlata”. Poboq{awe u zemqoradwi, kr~ewe {uma, prizvodwa platna i obojenih tkanina, nova ratna tehnika i upotreba baruta, ve}a eksploatacija metalne rude i novi tehnolo{ki procesi za wenu preradu, proizvodwa predmeta od bakra, tehni~ki pronalasci i nova nau~na saznawa, renesansa na poqu umetnosti i kulture, bili su zna~ajni pomaci koji su neprestano poboq{avali poziciju Zapada u trgovini sa Istokom. Ekonomske efekte novog polo`aja zapadne Evrope (koji je zna~io da Evropa ima {ta da proda tj. da prodaje vi{e nego {to kupuje) osetile su prvo zemqe koje su bile u najbli`oj vezi sa Istokom.
Ve} u XIV veku, navedena privredna kretawa uticala su na nedostatak novca (zlata), tako da su pritisci, usled pada unutra{wih cena u odnosu na zlato, ko~ili novu proizvodwu.
Daqi razvoj je bio uslovqen zlatom i zato je novac od sporednog dobio glavni zna~aj.
Na primer, potreba za zlatom (zbog novca) je uticala na {panska i portugalska nastojawa da oplove Afriku, stignu do Indije i otkriju ameri~ki kontinent. Posle otkri}a ameri~kog kontinenta, Firenca, enova, Portugalija i [panija, nisu jedini gradovi i dr`ave u Evropi u kojima se vr{i promet zlata.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET