Oblici zemljišne rente | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oblici zemljišne rente". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Рента и закупнина 4
2. Рента као екстрапрофит 5
3. Врсте ренти 7
3.1. Диференцијалне ренте 7
3.2. Апсолутна рента 11
4. Остали облици ренте 13
Закључак 15
Литература 16
Увод
Како је земљишни фонд ограничен , то подразумева да повећање пољопривредне производње не подлеже истим законитостима као у другим областима , рецимо индустрији . Могућност повећања индустријске производње је практично неограничена . Могућност повећања зависи од расположивог капитала па се може рећи да је величина индустријске производње , у неком времену , одређена обимом ангажованог капитала . То није случај у пољопривреди . Чак и да не постоје сметње које проистичу из власништва над земљом , повећано улагање капитала у земљу не мора довести до адекватног повећања пољопривредне производње . Обим пољопривредне производње у неком времену ограничен је величином земљишног фонда и достигнутог степена развоја науке . Поновно улагање капитала може довести до боље искоришћености неискоришћених могућности , али не може прећи границе које су дате величином земљишног фонда и достигнућима науке . При томе треба имати на уму да земљишни фонд није истог квалитета већ да је плодност земље различита .
1. Рента и закупнина
Цена - накнада коју плаћа закупац земље земљовласнику за њено коришћење у одређеном временском периоду назива се рента . Рента је последица монопола над земљом - својине . Рента је облик у коме се земљишна својина оплођује као вредност . Предпоставка је при капиталистичком начину производње дакле ова : стварни земљорадници су најамни радници упошљавани од стране капиталиста , закупника , који се пољопривредом баве само као посебним пољем за експлоатацију капитала и која је за њих само посебна област производње у којој они пласирају свој капитал . Закупац капиталиста плаћа власнику земље коју он експлоатише у одређеним роковима , нпр . годишње , уговором утврђену суму новца (исто тако како онај који поседује новчани капитал плаћа одређену камату за допуштање да свој капитал употреби у овом посебном пољу производње) . Ова новчана сума зове се земљишна рента , свеједно да ли се плаћа са ораница , грађевинског терена , рудника , рибњака , шуме итд . Она се плаћа за све време за које је власник земље уговорно посудио земљу заступнику . Овде је земљишна рента дакле , облик у коме се земљишна својина економски реализује , оплођује као вредност . Зато овде имамо и једну према другој три класе које сачињавају оквир модерног друштва најамног радника , индустријског капиталисте и власника земље . Накнада коју закупац плаћа власнику земље за коришћење његове земље је рента . Шта је закупнина ? Приликом закључења споразума о закупу између закуподавца и закупопримца утврђује се укупан износ који је дужан закуподавац да плаћа закупопримцу за утврђени временски период . Тај износ назива се закупнина . Закупнина може да буде већа и мања од ренте . То зависи од услова у којима се ствара уговор о закупу . Ако је велика потражња земље онда закупнина поред ренте може да садржи још и :
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET