Pojam i funkcije novca | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i funkcije novca". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: MONETARNA EKONOMIJA
POJAM I FUNKCIJE NOVCA
Beograd, maj, 2010.
SADRŽAJ
UVOD....................................................................................................................................3
1. POJAM I NASTANAK NOVCA....................................................................................4
2. TEORIJA NOVCA...........................................................................................................5
3. KARAKTERISTIKE I FUNKCIJA NOVCA...............................................................6
3.1. Novac kao mera vrednosti...................................................................................8
3.2. Novac u funkciji sredstva razmene-prometa.......................................................9
3.3. Novac kao blago................................................................................................11
3.4. Novac kao sredstvo plaćanja.............................................................................12
3.5. Novac kao svetski novac..................................................................................14
4. OBLICI NOVCA............................................................................................................15
4.1. Kovani novac.....................................................................................................15
4.2. Papirni novac.....................................................................................................16
4.3. Elektronski novac..............................................................................................16
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................17
LITERATURA...................................................................................................................18
UVOD
Istorija novca pruža nam mnoge pouke ili je barem, ako se samo potrudimo, možemo naterati da nas mnogo nauči. Istorijski pregled pokazuje da je novac prešao nekoliko faza dok je dobio osobine i funkcije kakve ima u savremenoj ekonomiji. Javlja se na prelazu prvobitne zajednice u robovlasničko društvo. Od tada do danas, novac je sastavni deo ljudskog života a njegovo izučavanje i spoznaja postaje neophodnost.
Najveći deo onoga sa čime se srećemo u životu - automobili, kuće, bolesti - važan je samo onima koji to imaju. Nasuprot tome, novac je podjednako važan i onima koji ga imaju i onima koji ga nemaju, pa zato i jedni i drugi imaju važan razlog da žele da ga shvate. Novac je jedno od najvećih ljudskih otkrića, olakšava i ubrzava razmenu i doprinosi društvenoj podeli rada.
Šta je to što jedan komad papira, sam po sebi bezvredan, čini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veličine nema nikakvu vrednost?
Novac nije ni više ni manje nego upravo ono što jeste - ono što se obično daje ili prima prilikom kupovanja ili prodaje roba i usluga. Međutim, nauka i naučna shvatanja novca, prativši ga kroz različite faze razvoja društva i ljudskih aktivnosti, stvaraju pravu sliku važnosti novca njegovu funkciju i ulogu u celokupnom društvenom sistemu.
Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni. Pošto se svaka roba u procesu razmene može zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju da su robe ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri vrednost arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slična situacija je kod merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najčešće plemeniti metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih roba. U robno novčanom sistemu novčana jedinica, na primer dolar, definisana je pravno kao izvesna količina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u dolarima za svaku pojedinačnu robu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET