Pojam i priroda javnih prihoda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i priroda javnih prihoda". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA
Pod javnim ili društvenim prihodima podrazumevamo sva ona novčana sredstva koja služe društvenoj zajednici za podmirenje( pokriće ) javnih ili društvenih rashoda.
Prema tome, da bi organi društveno-političkih zajednica mogli da funkcionišu i da obavljaju svoje funkcije oni moraju da raspolažu određenim novčanim sredstvima-prihodima.
Dok su se ranije ovi prihodi javljali u naturalnom obliku dotle se oni u savremenoj privredi, gde vladaju robno-novčani odnosi, javljaju isključivo u novcu.
Država, kao i ostale društveno-političke zajednice, mogu da ostvare svoje prihode na razne načine.To zavisi u velikoj meri od produkcionih odnosa prema kojima se određuje i karakter janih prihoda.
Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finansijskoj teoriji su porezi, takse, carine, parafiskaliteti i dr.Javni prihodi imaju javno-pravni karakter i služe za pokrivanje javnih rashoda, odnosno finansiranje javnih potreba.Važne karakteristike javnih prihoda su njihova obaveznost utvrđena na osnovu ustava i zakona, i njihov netržišni karakter.
Javni prihodi su novčana državna sredstva za finansiranje opštih i zajedničkih potreba.Na visinu i strukturu javnih prihoda deluju raznovrsni politički, socijalni, ekonomski i drugi faktori u pojedinim zemljama.Javni prihodi se pretežno formiraju putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohodka.Klasična teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normalne, redovne, javne prihode, kojima treba pokrivati redovne javne rashode.Savremena finansijska teorija pored klasičnih javnih prihoda i jani dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda, prihvata kao normalne, redovne javne prihode.
Savremena teorija daje prednost klasičnim oblicima javnih prihoda, posebno porezu kao osnovnom obliku javnih prihoda, a javni dug, emisiju novca i dr. Po pravilu koristi kao dopunske javne prihode, koji služe za pokrivanje javnih rashoda i ostvarenje ciljeva fiskalne i ekonomske politike u različitim fazama privrednih ciklusa.
Javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda modernih država.Uvođenju ekonomske i finansijske politike, savremena država nastoji da uskladi realan rast javnih prihoda sa rastom nacionalnog dohodka i društvenog proizvoda.Na visinu i strukturu javnih prihoda utiču javne funkcije, ekonomska moć države i konkretni ekonomski odnosi.
Javni prihodi se koriste za finansiranje raznovrsnih državnih aktivnosti.Javni prihodi se izražavaju u novcu i služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu.Državni ili javni prihodi se razlikuju od privatnih prihoda, odnosno, prihoda fizičkih lica i prihoda pravnih lica.
Javni prihodi su u funkciji ostvarivanja ciljeva politike državnih i drugih upravnih organa.Oni su značajna osnovna institucija državnih finansija.Javni prihodi su deo novostvorene vrednosti, a njihova upotreba ne ugrožava postojeću imovinu.Proširivanjem državnih aktivnosti, povećavaju se potrebe za raznim oblicima javnih prihoda.
Sistem javnih prihoda predstavlja skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje koristi država za finansiranje javnih potreba.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzeća, upotrebe državne imovine, naknada za usluge državnih organa, javnog duga i dr.
Klasifikacija javnih prihoda
Podela javnih prihoda vrši se na osnovu različitih kriterijumuma.Cilj joj je podela na osnovu izvesnih specifičnih osobina kako bi se moglo pristupiti lakše proučavanju javnih prihoda.Ipored znatnih razlika koje postoje u finansijskoj teoriji pri klasifikaciji javnih prihoda većina zemalja prihvatila je sledeću podelu:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET