Politika ljudskih prava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Politika ljudskih prava". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ "АПЕИРОН"
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Политички менаџмент
ТЕМА: Политика људских права
Ментор: Студент:
Проф. др Брано Миљуш Кнежевић Небојша 105-09/ВБФТ
Бања Лука, јул 2011. год.
САДРЖАЈ:
1. Увод…………………………………………………………………………….............3
2.Суштина политике људскихз права ..........................................................................3
3.Услов демократије........................................................................................................5
4.САД и политика људских права ................................................................................6
5. ЕУ и људска права.......................................................................................................8
6. Борба против дискриминације..................................................................................9
7. Глобална сила.............................................................................................................. 9
8.Преузимање иницијативе...........................................................................................10
9.Промовисање људских права......................................................................................11
10. Закључак.....................................................................................................................13
11. Литература...............................................................................................................14
1. Увод
Политика људских права је противтежа ауторитету власти, начин да се ограничи ширење њене енормне моћи. У пракси се показало да државе које поштују људска права спадају међу најразвијеније у свијету.
Идеја људских права једна од најсвјетлијих тачака модерне политичке историје. У њој су се слили вишевјековни бунтови потлачених слојева и потреба за социјалном правдом понижених на позорници историје са природним токовима политичког развоја друштва. Настала је као израз хуманистичког идеала у дјелима филозофа и политичких мислилаца кроз стољећа, али и моралне филозофија која лежи у коријену великих монотеистичких религија. Плод је историјских напора да идеал једнакости добије конкретне форме у оквиру инвестиција друштва, државе, права или закона.
Тежња за правдом и праведном политичком заједницом заокупљала је пажњу мислилаца у свим епохама. Код античких мислилаца, постојала је јасна међузависност политике и етике, државе и моралних циљева друштва, која треба да постане политичка реалност. Мисао да је етика, не само индивидуално исправно понашање, већ и циљ државе ради остварења општег добра, доминирала је у политичким списима овог периода. Платон ће, покушати да у свом утопијском рјешењу идеалне државе оствари идеју правде и створи савршени друштвени поредак. Његова мисаона конструкција којој је могуће упутити бројне приговоре, са становишта слободе и демократије, ипак, је изражавала потребу за државним обликом у коме ће, грађани моћи да воде праведан живот и жељу да се људско друштво уреди на рационалним законима као што су закони природе.
Ако, данас, говоримо о потреби утемељења глобалне цивилизације у планетарним размјерама, која би обухватила цијело човјечанство, онда је етика у основи таквог пореtка, ма колико то изледало утопистички, неопходна. Етика која претходи политици и служби као утемељујућа идеја међународног права. Технолошко-информациона повезаност савременог свијета, економија и тржишту спајају различите државе али суштинска блискост, која ће у садржинском смислу појачати модел глабалног умрежавања лежи у једноставном и универзалном систему вриједности, прихватљивом за сваког појединца, народ, државу или културу.
2.Суштина политике људских права
Политика људских права је противтежа ауторитету власти, начин да се ограничи ширење њене енормне моћи. У пракси се показало да државе које поштују људска права спадају међу најразвијеније у свијету. Међутим, приговор и скептика да је ријеч о још једној утопијској визији чија је примјена под знаком питања и примјери ускраћивања права су итекако бројни. Остаје ли нам онда само помисао да је прича о људским правима хумана бајка коју свакодневно оповргавају примјери из живота? Но, и поред аргумената критичара који несумњиво постоје, смисао људских права није оспорен. Чак, ако се и у малом броју случајева успијемо изборити за елементарна човјекова права чинимо много да људско друштво постане племенитије и боље. Наравно, чињеница да појам људских права постаје све више дио правних система просвијећених народа, као и интегрални дио међународног права, говори у прилог повољног рјешења заснованог на консенсусу када су у питању основна људска права и слободе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET