Racionalizacija preduzeća - Vinoprodukt Čoka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Racionalizacija preduzeća - Vinoprodukt Čoka". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
NOVI SAD
RACIONALIZACIJA PREDUZECA
"VINOPRODUKT-ČOKA" d.o.o.
Novi Sad, 2011. god.
SADRŽAJ:
Opšti podaci o preduzecu
Istorijat “Vinoprodukt- Čoka” d.o.o.
Proizvodnja vina
Organizaciona šema “Vinoprodukt-Čoka” d.o.o.
Prikaz programa proizvodnje
Postupak rada za proizvodnju vina
Šematski prikaz proizvodnje vina
Tok materijala
OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU
Sedište i adresa:
"VINOPRODUKT-ČOKA" d.o.o.
Palih Boraca bb, Čoka
Tel: +381 230 411 888
Fax: +381 230 71 177
Slika 1. Sedište VINOPRODUKT - Čoka
MARKETING:
Subotica, Korzo 1
Tel/Fax: +381 24 557 940
marketing@vinarijacoka.co.rs
PREDSTAVNIŠTVA:
Beograd, Tel/Fax: +381 11 3552 029
Novi Sad, Tel/Fax: +381 21 893 677
Čačak, Tel/Fax: +381 32 382 332
Niš, Tel/Fax: +381 18 560 975
www.vinarijacoka.rs
Slika 2. Vinogradi
ISTORIJAT 'VINOPRODUKT - ČOKA' d.o.o.
Zemljišni posedi oko Čoke oduvek su privlačili bogate vlastelinske porodice još početkom XIII veka ,kada se Čoka prvi put pominje u pisanim izvorima. Osamdesetih godina XIX veka Čoku je kupio Lerinc Marcibanji. Njegovi naslednici se početkom XX veka odlučuju da celokupno imanje prodaju  braći Arturu i Karolju Ledereru.
Dolaskom Ledererovih imanje ubrzo stiče reputaciju najuzornijeg gazdinstva u Torontolskoj županiji, a kasnije, između dva svetska rata i na području Jugoslavije.
Organizovano vinogradarstvo počinje krajem XIX i početkom XX veka kada je Artur Lederer odlučio da zasadi veće površine vinograda na potezima „Veliki vinograd“ i „Macahumka“.
Slika 3. Sortiranje grožđa ručno
Prepoznajući potencijal Banatskog tla i klime koje omogućavaju uspešno gajenje sorti za dobijanje kvalitetnih crnih i belih vina, Artur Lederer iz Francuske (Medoka) donosi u Čoku reznice Merlota .Od sorti u Ledererovim vinogradima oko 50% su bile kvalitetne sorte i to u prvom redu Rizling Italijanski (oko 100 ha), zatim Merlot i Muskat Otonel. Na ostalih 250 ha bile su zasađene masovne sorte za proizvodnju belih vina.
Vinogradi su obrađivani korišćenjem parne mašine koje su pomoću čeličnih sajli teglile plugove prevrtače. U toku berbe, grožđe se sakupljalo u vagone  tzv. lore, koje su poljskom prugom vukli konji ka podrumu gde se pravila šira i vino.
Slika 6. Berba grožđa
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET