Spoljna trgovina | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Spoljna trgovina". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
1.Uvod
Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između rezidenata jedne zemlje i rezidenata svih drugih zemalja. Kod klasičnog spoljnotrgovinskog posla kretanje robe praćeno je kretanjem novca.
Spoljna trgovina je svaki oblik trgovine, ekonomske aktivnosti, ugovora,transakcije i druge aktivnosti koja podrazumjeva kretanje robe, drugih materijalnih i nematerijalnih stvari i svojinskih prava kao i usluga, koji se obavlja između teritorije Republike i država,odnosno teritorija izvan teritorije Republike.
Prvi pravi teorijski pravac u ekonomskoj teoriji bio je vežan za spoljnu trgovinu.Pravac vezan za spoljnu trgovinu bio je merkantilizam.Riječ je o broju teoretičara iz više zapadnoevropskih zemalja, koji su stvarali od 15 do početka 18 vijeka, među kojima se posebno isticao engleski ekonomista V.Peti.Po mišljenju ovih teoretičara bogatstvo jednog naroda je određeno količinom zlata sa kojim raspolaže.Kako se do zlata dolazi eksploatacijom (koja je ograničena raspoloživim rudnim nalazištima) ili izvozom roba, merkantilisti zaključuju da je spoljna trgovina jedini put za povećanje bogatstva.Samo veći izvoz od uvoza omogućuje priliv zlata u zemlju, otud i zalaganje ovih teoretičara za protekcionističku spoljnu politiku koja će omogućiti suficit uspoljnoj trgovini.
Cilj svake proizvodnje je da proizvedena roba dođe u potrošnju. U svakodnevnoj potrošnji koristimo robu različitog por ijekla proizvode sa domaćeg, ali i sa bilo kojeg stranog tržišta. Za to je zaslužna spoljna trgovina.Prema definiciji, spoljna trgovina predstavlja promet robe i usluga i sl., u kome se razmjena obavlja između subjekata raznih zemalja, tako što predmet kupoprodaje
prelazi carinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a na
osnovu zaključenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora.
Spoljnotrgovinska razmjena je oduvjek podsticana težnjom čovjeka da poboljša svoj životni standard, način života i uslove rada, bez obzira u kojoj zemlji i kome sistemu živi.
U teorijskom smislu spoljna trgovina predstavlja organizovanu razmjenu dobara
između pojedinih članova svijetske privrede po načelima cjelishodnosti i ekonomičnosti.
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
Razvijene zemlje, kroz spoljnu trgovinu, obezbeđuju tržište za plasman finalnih proizvoda, tehnologije i kapitala, kao i snabdjevanje neophodnim sirovinama,energentima i jeftinom radnom snagom iz uvoza, dok zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju u spoljnotrgovinskoj razmjeni vide mogućnost da izvozom, uglavnom sirovina i poluproizvoda, obezbede potrebna dobra, kapital i tehnologiju za svoj ubrzani privredni razvoj i savlađivanje posljedica nasleđene zaostalosti.
Roba koja je predmet ovih poslova podleže finalnom carinjenju prilikom ulaska i izlaska u zemlju (uvozno i izvozno carinjenje) a time i naplati carine i ostalih carinskih dažbina. U direktnom izvozu ili uvozu osnovni učesnici su:
proizvođač- izvoznik;
primalac - uvoznik;
carinski agenti (špediteri);
prevoznici odnosno organizatori transporta;
carinske službe.
Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svijetom,odnosno prekogranični promet roba i usluga.Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan dio ekonomske aktivnosti svake zemlje.U savremenom svijetu nijedna zemlja bezobzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, poseno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET