Vrste javnih zajmova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vrste javnih zajmova". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet : FISKALNA EKONOMIJA
Tema: Vrste javnih zajmova
Lazarevac, 2011.
Sadržaj: strana
UVOD………………………..……………………………………………………........................2
1. JAVNI ZAJMOVI U EKONOMSKOJ TEORIJI………………………………………………3
1.1. Klasično shvatanje javnog zajma……………………………………………………………3
1.2. Savremena finansijska teorija javnog zajma…………………………………………………4
2. KLASIFIKACIJA JAVNIH ZAJMOVA....................................................................................6
2.1. Unutrašnji i spoljašnji javni zajmovi………………………………………………………..7
2.2. Upravljanje unutrašnjim zajmom…………………………………………............................8
2.3. Upravljanje spoljnim zajmom……………………………………………………………….9
2.4. Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni zajmovi……………………………………………10
2.5. Dobrovoljni, patriotski i obavezni zajmovi………………………………..........................10
2.6. Kratkoročni i konsolidovani (dugoročni) javni zajam…………………………………….11
3. ZAKLJUČAK............................................................................................................................14
4. LITERATURA………………………………………………………………………………..16
UVOD
„Javni zajam predstavlja oblik javnih prihoda, kojim se finansiraju javne funkcije države, preciznije javne potrebe.“
U ovoj situaciji, država se nalazi na poziciji dužnika. Postupak, odnosno, čin uzimanja zajma implicira slivanje – priticanje novčanih sredstava u državnu kasu.
U tom kontekstu treba istaći da javni dug predstavlja neredovni javni prihod, koji ostvaruje država ili drugi javnopravni organ, koristeći ga, u nameri da ostvari različite ciljeve, od kojih su najzanačajniji, ujedno i oni, čijom su realizacijom u budućnosti, najčešće inspirisani koraci ka ubiranju pomenutog vida javnih prihoda:
-pokrivanje budžetskog deficita ( u situaciji kada postoji disbalans između javnih prihoda i budžetskih rashoda, u kosrist prvih);
-saniranje posledica elementarnih nepogoda;
-finansiranje aktivnosti, vezanih za odbranu zemlje;
-finansiranje privrednih investicija, prvenstveno ekonomske infrastrukture;
-ostvarivanje stabilizacione politike zemlje.
Prisutna je tendencija rasta javnog zajma, pa on više ne predstavlja isključivo sredstvo pokrivanja vanrednih rashoda. U praksi se primena ovog metoda beleži u uslovima naglog rasta javnih rashoda, kao na primer za naoružavanje u ratnim uslovima, kao i nemogućnosti obezbeđivanja potrebnih redovnih prihoda, primenom postupka povećanja poreza. Proces vraćanja javnog zajma od strane države, odvija se u dužem vremenskom intervalu, tako da se teret vanrednih rashoda raspoređuje na više generacija.
Prisutna je razlika između javnog duga i javnog zajma.
Javni dug se formira najčešće kod centralne banke i predstavlja oblik javnog prihoda, koji ostvaruje država u cilju pokrića rashoda , radi ostvarenja određenih ciljeva. To je skup različitih oblika zajmova države, sa namerom da relizuje budžetske ciljeve.
Blisku vezu između javnog zajma i poreza, moguće je sagledati uvidom u izvore otplate zajmova. Otplata zajmova iz sredstava ostvarenih oporezivanjem, karakteristična je za zajmove, koji su utrošeni u neproduktivne svrhe. Država ima mogućnost zaključivanja javnih zajmova na neodređeno vreme i vraćanja istih, kada joj to ekonomske prilike dozvole. Na bazi suverenosti, država može menjati uslove pod kojima se ostvaruje zaključivanje zajma.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET