Carine | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carine". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Uvod
Reč carina sreće se u zapisima iz trinaestog veka i označava dažbinu, tj.oblik poreza koji pripada državi. Carine u srednjem veku zavode kneževi, feudalci, crkve. U to vreme ona je imala isključivo fiskalni karakter. Prva carina osnovana je 1833 godine. U nasem jeziku carina je dobila ime zbog činjenice da je njeno naplacivanje bilo u korist cara – careve dažbine. Postoje misljenja da su reč carina i carinik bile u upotrbi još u vreme pre nase ere, dok podaci govore da su u Starom Rimu postojale carinarnice na graničnim prelazima iz jednih u druge provincije.
Carina je odredjena svota novca koju država u domacoj valuti naplacuje od vlasnika odredjene robe,prilikom prelaska te robe preko državne granice.
Carina je odredjeni iznos koji naplaćuje država, pa je stoga izvor prihoda drzave. Carina je značajan spoljnotrgovinski instrument.
2. Pojam carine
Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robe preko državne,odnosno carinske granice.
Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.
Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom . Predstavljaju jednu od dažbina na potrošnju, predstavlja državni prihod koji je karakterističan po posebnim dažbinama koje opterećuju robu prilikom prelaska državne granice u bilo kom pravcu. Carinama se opterećuje roba koja se uvozi ili izovzi.
Danas su carine, prvenstveno, u službi ostvarenja ekonomsko-političkih ciljeva, dok je zanemarljiviji njihov učinak u toku realizacije čisto fiskalnih ciljeva. Upravo stoga, fenomen carina neretko nalazi svoje mesto u sklopu izuca vanja politicke ekonomije, spoljnotrgovinske i devizne politike, a van oblasti nauke o finansijama.
Budući da predstavljaju instrument spoljnotrgovinske politike, dejstvo carina se moze reflektovati na formiranje i menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržistu, a preko cena i na: uvoz i izvoz, ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, ubrzanje ili usporavanje razvoja odredene privredne grane ili privrede u celini, zaposlenost, tražnju, potrošnju i dr.
Osnovne karakteristike carine jesu:
Carina je dažbina
Carina predstavlja trošak uvoznika
Carina je državni prihod
Carina je instrument zaštite domaće proizvodnje
3. Ciljevi uvođena carina
Uvođenju carina pribegava se zarad nastojanja da se ostvare određeni ciljevi. Oni mogu biti:
Fiskalni – da se putem carina pokupe finansijska sredstva za potrebe države.
Ekonomski – oni su najbrojniji. Jedan od ključnih predstavlja nastojanje da se zaštiti domaća privreda u celini, ili samo odrežena privredna grana, od spoljne konkurencije. Carnom je moguće postići: povećanje nivoa ce na uvozne robe, potenciranje razvoja određene privredne grane, delovanje na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, na investicije i si. Ukoliko jc osnovno dejstvo, koje se želi postići uvođenjem carine, osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda, u osnovi svega je fiskalni cilj. U slučaju da se carina uvodi u nameri da se zaštiti domađa privreda, njen karakter je, primamo, ekonomski.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET