Devizni kurs | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizni kurs". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ:
1. UVOD
Međunarodna plaćanja podrazumevaju plaćanja koja se vrše između pojedinih zemalja, bez obzira ko ih vrši: država, privredni subjekti ili pojedinci. To su plaćanja koja se vrše između državnih rezidenata i državnih nerizidenata (devizni rezidenti različitih zemelja).
U okvirima nacionalne ekonomije - domaćim rezidentima se putem državne prinude nalaže obaveza korišćenja nacionalne valute kao zakonskog sredstva plaćanja. Van granica nacionalne ekonomije - ne postoje uslovi za realizovanje državne prinude za obavezno korišćenje nacionalne valute kao zakonskog srestva plaćanja.
Devizni kurs predstavlja cenu određene jedinice strane valute (1 ili 100) izražene u domaćoj valuti, odnosno on pokazuje koliko se za jednu ili sto jedinica strane valute može dobiti jedinica domaće valute (npr. za jedan evro se može dobiti 80 dinara). Devizni kurs je vrlo kolebljiva veličina, pod uticajem promena, tj. odnosa između ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu.
Pod deviznim tržištem se podrazumeva svako susretanje ponude i tražnje deviza.
Na deviznom tržištu se obavlja kupoprodaja domaćeg novca za devize i kupoprodaja jedve vrste deviza za drugu.
Kupoprodaja deviza se može obavljati na određenom mestu, u određeno vreme i po utvrđenim pravilima, i u tom slučaju je reč o organizovanom deviznom tržištu ili o deviznoj berzi.
Devizno tržište je po mnogo čemu specifično tržište. Na njemu se trguje devizom, tom posebnom robom koja je na svom nacionaLnom području zakonsko sredstvo plaćanja. Obim ponude i tražnje deviza na tržištu u velikoj meri zavisi od monetarne, spoljno-trgovinske i devizne politike nacionalne ekonomske vlasti.
Posredstvom deviznog tržišta uspostavlja se veza između pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta. Da bi se sredstva sa jednog finansijskog tržišta mogla pojaviti na nekom drugom tržištu potrebno je u principu da se prethodno ta sredstva transformišu u drugu valutu, što se čini na deviznom tržištu.
2. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Mnoga međunarodna kretanja kapitala su autonomnog karaktera i imaju svoju sopstvenu motivaciju. Ona nisu izazvana stanjem tekućih transakcija platnog bilansa pojedinih zemalja. Kao dokaz za to je činjenica da se međunarodne kapitalne transakcije povećavaju brže od tekućih transakcija. To potvrđuju i podaci da je ukupan dnevni promet na svetskim tržištima kapitala i deviza višestruko veći od dnevne veličine međunarodnih trgovinskih i drugih tekućih transakcija. Znači da se veći deo međunarodnih kretanja kapitala odvija autonomno, pod uticajem sopstvenih pokretačhih snaga. Zato je moguće da autonomna međunarodna kretanja kapitala, u vidu zajmova ili osnivanja preduzeća u inostranstvu, predstavljaju kompezaciona kretanja robe i usluga, čijim se deviznim prilivom otplaćuje zajam ili isplaćuje prinos na kapital inostranih investitora.
Potrebno je poznavati subjekte koji donose odluke, njihovu motivaciju, oblike kretanja i međunarodna tržišta kapitala, zato što ona danas, u znatnoj meri, određuju opšte uslove poslovanja u svetskoj privredi i u spoljnotrgovinskim odnosima pojedinih zemalja. Pri tome, treba uvažiti činjenicu da se ceo proces finansiranja ili prilagođavanja odvija među tim subjektima i to na istim tržištima i u istim institucionalnim okvirima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET