Devizno tržište | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Devizno trziste
UVOD
Devizno ili medjunarodno tržiste je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira, kao i cena svakoj drugoj robi, pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute.
Devizno tržište ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža učesnika medjusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu medjusobno povezanih banaka, što objedinjeno čini 24-satno svetsko devizno tržište. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza – multinacionalna kompanija, centralne banke. Najveći promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na medjubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su ’’Market makersi’’, tog tržišta, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po određenoj ceni.
Preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne sudeluju na deviznom tržištu direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka.
Svetski finansijski cenrti ujedno su i najvažniji centri trgovanja devizama (New York, London, Zurich, Frankfurt, Tokio).
1. FINANSIJSKO TRŽIŠTE I NJEGOVA MORFOLOGIJA
Tržište je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i usluga. Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre po kojima se odvijaju procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima sledeće osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.
Finansijsko tržište se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje , tačno određeno vreme, pravila i uzanse kupoprodaje na kome se organizovano susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira njihova cena.
Vrste finansijskog tržišta
Prema predmetu poslovanja finansijska tržišta dele se na:
Novčana tržišta
Investiciono tržište ili tržište kapitala
Devizno tržište
Novčano tržište je kupoprodaja finansijskih sredstava na kratak rok . Na njemu se pojavljuju dva instrumenta: 1. kupovina i prodaja hartija od vrednosti od ovlašćenih državnih ili bonitetno sposobnih organizacija
2. kupoprodaja novca ili uzimanje kratkoročnih kredita.
Osnovni kriterijum je mogučnost brze zamene određenog instrumenta za novac.
Novčano tržište može biti: kreditno, eskontno, lombardno, devizno, žiralno i tržište hartija od vrednosti.
Devizno tržište je kupoprodaja stranih sredstava plaćanja. Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza koje su od znaćaja za likvidnost privrede u medjunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu može se vršiti promptno i terminski. Za prvo važi da se kupoprodaja vrši slobodno, dok se kod drugog kupoprodaja može obavljati samo za konkretan spoljnotrgovinski posao. Subjekti na deviznpm tržištu su poslovne banke koje imaju ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa inostranstvom. Da bi postojalo devizno tržište mora postojati medjunarodni platni promet.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET