Devizno tržište | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 39 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU
EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Teorija i politika privrednog razvoja
DEVIZNO TRŽIŠTE
SADRŽAJ
Uvod
Devizno tržište je jedan od najvećih delova finansijskog tržišta sa prosečnim dnevnim obimom prometa od 1.2 triliona dolara. Učesnici na deviznom tržištu su mnogobrojni: centralne banke, komercijalne banke, brokeri valutama, dileri valutama, spoljno trgovinske firme itd. Devizni kursevi spadaju u jedno od sredstava monetarne politike i upravljanja spoljnotrgovinskim bilansom države, te su stoga vlade svih država zainteresovane za kretanja deiznih kurseva.
Svi koji žele da predvide kretanje kurseva u budućnosti svoje zaključke baziraju na metodima fundamentalne i tehničke analize deviznog tržišta. Metodi se baziraju na različitim predpostavka, ali u suštini predstavljaju delove jedinstvene celine čiji je cilj identifikacija smera kretanja deviznih kurseva. Devizni kursevi nemaju pravolinijsko kretanje sa jednog nivoa na drugi već se kreću uz manje lili veće oscilacije naizmenično u smeru pada i rasta i nemoguće je matematički precizno utvrditi liniju na osnovu koje bi sagledali kretanja deviznih kurseva u budućem periodu. Stoga je neophodno u cilju predviđanja deviznih kurseva identifikovati trend njihovog kretanja.
1. Devizno tržište
Devizno tržište predstavlja deo finansijskog tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuje ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs u okviru intervencionističkih tačaka i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Takođe devizno tržište možemo definisati kao segment finansijskog tržišta na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za devizama. Devize predstavljaju sva potraživanja izražena u inostranim novčanim sredstvima plaćanja odnosno valutama. Na deviznom tržištu se obavljaju poslovi kupoprodaje domaće valute za devize, kupoprodaja jedne vrste deviza za drugu, trgovanja kratkoročnim deviznim hartijama od vrednosti, poslovi zaštite od deviznog rizika i niz drugih poslova. Značajnu ulogu u radu ovog tržišta ima centralna banka, koja svojim učešćem može sprovoditi deviznu politiku, održavati stabilnost deviznog kursa i ostvarivati druge ciljeve ekonomske i kreditno monetarne politike. Ona istupa radi:
očuvanja nivoa kursa nacionalne valute
povećanja ponude deviza ukoliko je tražnja veća ( tada istupa kao prodavac)
otkup viška ponude ( tada se pojavljuje kao kupac) u cilju uvećanja stalnih deviznih rezervi.
Organizacija deviznog tržišta može biti vrlo različita. Najčešće, ona su sastvni delovi tržišta novca, to jest nalaze se u okviru institucije koja ga oličava. U tom smislu možemo govoriti o takozvanom međubankarskom deviznom tržištu. Pored toga, mogu se formirati i kao samostalne institucije. Tada se nazivaju devizne berze. U oba slučaja reč je o organizovanim mestima gde dolazi do organizovanog susretanja kupaca i prodavca, to jest ponude i tražnje deviza. Takođe, u slučaju takve organizacije tačno su definisana pravila poslovanja, vreme, učesnici, način plaćanja i isporuke i ostala važna pitanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET