Hemijske osobine zemljišta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hemijske osobine zemljišta". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU
Predmet: Hemijski parametri radne i životne sredine
SEMINARSKI RAD
Hemijske osobine zemljišta
U Nišu, januara 2012. godine
SADRŽAJ
Uvod.......................................................................................3
Mehanički sastav zemljišta....................................................4
Dubina zemljišta....................................................................6
Dreniranost-ocednost zemljišta.............................................7
Vodene osobine zemljišta......................................................9
Vazdužme osobne zemljišta.................................................10
Toplotne osobine zemljišta...................................................11
Plodnost zemljišta.................................................................12
Reakcije zemljišta (ph vrednost)..........................................13
Humus...................................................................................14
10.1. Sastav humusa......................................................................16
10.2. Podela humusa......................................................................18
Zaključak................................................................................20
Literatura................................................................................20
UVOD
Zemljiste je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda. Predstavlja inzvaredno znacajno prirodno dobro ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo.Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2 do 3 cm, potrebno je 200 do 1000 godina. Tako da se sa stanovista i vise ljudskih generacija moze smatrati konacnim dobrom. Kao zemljiste koje se nemilosrdno unistava, degradira kao osnovni deo ekosistema i podloga za život ljudi, za život životinja i biljaka, za proizvodnju hrane i vode, za sve ljudske aktivnosti. Ako se takvo zemljiste ne zastiti posledice mogu biti nesaglediv.
Sva zemljišta se sastoje od tri faze, čvrste, tečne i gasovite čiji odnos zavisi od uslova postanka, ali i opstanka. Posebno je važan odnos i sastav čvrste i tečne faze kao i svojstva njihovih komponenata, mineralne i organske. Naravno da je za plodnost zemljišta hemijski vrlo bitan sastav.
Sorptivna sposobnost zemljišta (lat. sorptio – uvlačenje u sebe, zadržavanje na površini ) – prirodno svojstvo zemljišta da na površini svojih čestica zadržava ili vezuje slabim vezama različite supstance iz zemljišnog rastvora, gasove iz vazduha ili mnoge mikroorganizme i tako čuva najfinije sastojke od isparavanja ili ispiranja. Sorpcija je ,ustvari, zajednički naziv za dve pojave u zemljištu : a) absorpcija ili apsorpcija, usvajanje hranljivih supstanci korenovim sistemom i b) adsorpcija ili atsorpcija, što znači privlačenje supstanci na neki sistem. U zemljištu je zastupljeno više tipova sorpcije (lat. adsorptio - upiti ) kao što je ona koja teče pod uticajem električne energije koloida ( fizičko-hemijska ), pod dejstvom molekulskih privlačenja (fizička), u jonskim sistemima (hemijska), mehanička, biološka i druge.
Čestice čvrste faze zemljišta koje adsorbuju zovu se adsorbenti i to je koloidna frakcija : humus, hidroksidi Al, Fe i hidratisan oksid Si, naročito gline bez obzira na dimenzije tzv. adsorptivni kompleks ili koloidni kompleks mineralnog i organskog sastava. Na njima se adsorbuju molekuli i joni iz gasovite i tečne faze.
Mehanički sastav zemljišta
Mehanički sastav zemljišta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veličina o kojoj zavisi vrednost zemljišta kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost kulturnog zemljišta raste od skeleta prema ilovači i pada prema glini.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET