Sigurnost interneta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sigurnost interneta". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet primenjenih nauka u Zaječaru
Megatrend
SEMINARSKI RAD
PREDMET: 1.Projektovanje informacionih sistema
2.Uvod u teoriju sistema i informacija
TEMA: Sigurnost interneta
V 1757/05
Zaječar, 2006.
Sadrzaj
POUZDANOST GLOBALNIH RAČUNARSKIH MREŽA
Privatnost i bezbednost su povezani, ali razliciti koncepti. Loš sistem bezbednosti vodi u potencijalno narušavanje privatnosti.
Privatnost
Pre razvoja Interneta, kompjuterski zasnovane pretnje, usmerene na privatnost, bile su ogranicene zbog nedostatka integracije baza podataka, relativo slabe veštine korisnika, siromašno povezanih mreza i celokupne ogranicene upotrebe informacione tehnologije u ekonomiji. Sa razvojem digitalne ekonomije ove pretnje su povezane. Hoteli su uveli rezervisanje preko Interneta. Šta se dešava ako neko iz Hiltona rezerviše sve sobe u svim Hyatt hotelima u svetu? Pošto cipovi mogu da se smeste svuda, problemi vezani za privatnost kulminiraju. Na primer, sa razvojem pametnih kartica, potreba za bezbednom verifikacijom raste. Cip moze nositi mnogo informacija o vlasniku: ko je, gde je kupio, cenu, cak i licne finansijske informacije.
Vladine smernice. Vlade godinama preduzimaju korake da zaštite privatnost. U 1980. god. OECD je razvila smernice za zaštitu licne infromacije, cija suština je prosta:
ogranicavanje prikupljanja informacija (prikupljati samo potrebne informacije);
gde god je to moguce, prikupljati informacije direktno od pojedinaca, kojima pripadaju;
koristiti informacije samo u nameravanu svrhu, o kojoj je subjekat informisan;
dati subjektima mogucnost pristupa njihovim licnim informacijama i pravo da trazže njenu korekciju, ako je nekorektna.
Ove smernice su stare i moraju se menjati.
Alternativni pristupi. Postoji pet osnovnih pristupa privatnosti.
Laissez Faire. "Zašto da brinete ako nemate ništa da sakrijete"- sve manje i manje ljudi veruje u ovo, posebno posle povecane invazije na privatni i poslovni zivot.
Dobrovoljni kodeksi i standardi. Oni obezbedjuju fleksibilnost za organizacije iz razlicitih sektora, a mogu biti jaci nego zakonski. Ovo povlaci pitanja: ko je odgovoran, gde ošteceni korisnik treba da trazi naknadu štete i kako dobrovoljni kodeksi mogu da obezbede zaštitu, ako se vrednost licnih informacija povecava sa razvojem informacione ekonomije.
Regulativa. Potrošaci, u slucaju privatne zaštite, favorizuju zakonodavstvo.
Obrazovanje kupaca. Aktivna i informisana javnost je najracionalniji nacin da se postigne zaštita privatnosti. To je samo u slucaju kad društvo razume svoje opšte interese. Onda pitanja privatnosti mogu biti rešena bez mešanja vlade.
Korak dalje. Na Internetu postoji home page, tzv. "crna lista Internet oglašivaca". Ima cilj da spreci neodgovarajuce oglašavanje na Internetu. Ona opisuje prestupnike i njihovo neprimereno ponašanje, ocekujuci da ce ljudi, koji to citaju, na neki nacin kazniti krivce. Obezbedjena je i lista 10 nacina kaznjavanja. Jedan popularan nacin je da se udje u njihove sisteme i unište se.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET