Sigurnost kompjuterskih sistema | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sigurnost kompjuterskih sistema". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Maturski rad iz računarstva i informatike: “Sigurnost kompjuterskih sistema” Gimnazija “Vuk Karadžić”, Loznica
Maturski rad iz računarstva i informatike
TEMA: Sigurnost kompjuterskih sistema
Vulikić Zoran
Učenik:
Panić Dušan
Jun 2006, Loznica
Strana 1
Maturski rad iz računarstva i informatike: “Sigurnost kompjuterskih sistema”
1 Uvod
U ovom radu govoriću o kompjuterskoj sigurnosti, modelima kompjuterske sigurnosti, a pokušaću da dokažem koliko su Internet kao najveći distribuirani sistem (distributed system – jeste sistem sastavljen od više mašina koje su međusobno povezane u mrežu, najčešće Internetom.)bankovni distribuirani sistemi, i drugi kompjuterski sistemi zapravo nesigurni. Ovaj rad sastoji se od teorijskog dela (pisanog teksta) i praktičnog rada (softvera). Danas se u svetu ulažu bilionske cifre u sigurnost kompjuterskih sistema sve u cilju poboljšavanja i održavanja sigurnosnih sistema. Kompjuterska sigurnost (en. Computer Security – je oblast informatike koja se bavi kontrolom rizika koji su u vezi sa upotrebmo kompjutera). Od samog početka, pa do danas, kompjuterska sigurnost se svodi na kreiranje sigurnosnih sistema u kojima će agenti (korisnici ili aplikacije) biti u mogućnosti da koriste one aplikacije za čiju upotrebu imaju pravo. Postoje dva pristupa kompjuterskoj sigurnosti:
1. 2. Kompjuterski sistem je nesiguran Kompjuterski sistem se smatra izuzetno sigurnim
Kompjuterska sigurnost se može posmatrati iz više nivoa: fizička sigurnost, sigurnost softvera i podataka. Moj pristup ovoj problematici je veoma specifičan, polazim od toga da su kompjuterski sistemi nesigurni. Osnovni cilj svih distribuiranih sistema jeste rešavanje jednog velikog problema/zadatka segmentiranjem istog i distribuiranim procesiranjem problema. Postoje razni modeli distribuiranih sistema, centralizovani i decentralizovani. Međutim u svetu kompjuterskih tehnologija propisan je standard za kreiranje modela distribuiranih sistema. Dakle da sumiramo postoje 5 modela distribuiranih sistema: Client – server, three-tier, n-tier, tighly coupled, peer to peer. Glavna osobenost ovih sistema je otvorenost u smislu lagane proširivosti (bilo da lako možemo dodati nove nodove (u terminologiji distribuiranih sistema nod predstavlja čvor u mreži, bilo da je to kompjuter ili neki drugi uređaj. Jedan kompjuter može predstavljati više nodova u mreži) u mrežu ili im lako dodati neku novu funkciju). Druga važna osobina jeste skalabilnost (load scalability, geografska skalabilnost i administrativna skalabilnost) Server Client Client Client
Client-server model
Client
Three-tier model
Softver za kreiranje i manipulaciju nad distribuiranim mrežama napisan je po modelu Client-Server. Celokupan softver je OpenSource i možete ga naći na http:/users.loznica.net/dpanic/smsbomber.tar.gz Čisto da razjasnim neke nedoumice, distribuirani sistem i klaster (en. Cluster) se razlikuju u mnogome, distribuirani sistem i grid sistem (en. Grid system, grid computing) su takođe veoma različiti. Razlika je u tome što i klaster i grid sistemi su zatvorenog tipa, teško su proširivi, relativno teško je pisati softver za njih, organizacija ovakvih sistema je po strogo propisanim pravilima, vodi se računa o centralizaciji; to znači da imamo jednu centralnu jedinicu – jedan centralni nod koji manipuliše nad grupom nodova potređenim njemu; opet taj centralni nod je podređen nekom drugom nodu itd. Još jedan bitan pojam važan za objasniti da mnogima ne bi ostalo nejasno ili da ne bi
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET