Internet | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Internet". Rad ima 27 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
1. Šta je to internet? 2
2. Istorijat interneta 3
3. O WWW – u 5
4. Šta nudi internet? 7
5. Neophodni resursi za korišćenje interneta 9
6. Pristup, adresiranje i protokoli 11
7. Internet servisi 12
7.1. Elektronska pošta (E – mail) 12
7.2. Diskusione grupe (Newsgroup) 13
7.3. “Čet” (Internet relay chat) 14
7.4. Gopher 14
7.5. Web 15
8. Faktori koji utiču na rast korisnika interneta 16
9. Povezivanje na internet 18
9.1. Kreiranje konekcije 18
9.2. Konektovanje na internet 24
Zaključak 27
1. Šta je to internet?
U literaturi danas možete naći obilje različitih definicija interneta “mreža svih mreža”, “informacionog autoputa”, “globalnog kovčega sa blagom”. Prava definicija u stvari ne postoji, ali moze se reci da je internet "virtualno društvo" kompjutera i kompjuterskih mreža iz svih delova sveta. Pomoću računara,  modema, telefonske linije ili satelita može se povezati sa svim delovima sveta.
Jedini način za razumevanje interneta predstavlja njegovo korišćenje. Odlučio sam se da obradim teme koje su najpotrebnije za korišćenje interneta.
2. Istorijat Interneta
Još od sedamdesetih godina su primećeni prvi trendovi u stvaranju mreža računara na lokalnom nivou. Tada je primećeno da skupi kompjuteri provode većinu vremena u stanju čekanja. Pored toga američka armija je, pod pretpostavkom da joj u budućem eventualnom ratu mogu stradati neki vitalni delovi komunikacija, rešila da stvori mrežu, koja bi uz dobro razvijene komunikacione programe (protokole), mogla da radi bez obzira na oštećenje nekih njenih delova.1974. godine se neke organizacije uključuju u ovaj trend komercijalnog umrežavanja, a na američkim univerzitetima je počelo i umrežavanje koje su sproveli programeri sa svojim skromnim budžetima. U početku su se ovakve instalacije koristile za razmenu elektronske pošte, da bi se kasnije koristile za konferencijske sisteme.
Istraživanje koje je urađeno da bi se saznalo kako je Internet postao ono što je danas, počinje od 60-tih i 70-tih godina. Američka vlada sponzorisala je ARPHA-Net koji je bio eksperimentalna preteča Internetu. 1969. godine ustanovljena je mreža sa četiri mesta gde su korisnici bili priklučeni na mrežu. 1972. godine ARPHA-Net je narastao na mrežu sa više od 30 čvorišta. U kasnim 70-tim univerzitet Barkli (Barkeley) u Kaliforniji razvio je mrežni protokol kao deo UNIX operativnog sistema koji se tamo razvijao. Na taj način UNIX sistem je postao slobodno dostupan određenim istraživačkim i akademskim ustanovama. Ovo je prouzrokovalo ekspanziju računarskih mreža. 1983. godine ARPHA-Net je sasvim uspešno funkcionisao sa stotinama host računara vezanih u mrežu.
80-tih godina prošlog veka ARPHA-Net dobija ime Internet (mreža svih mreža ili svetska mreža), a 90-tih godina Internet ostvaruje porast mesečno razmenjenih poruka za oko 20%. Kapacitet mreže raste od 56000 bita (56Kbita) u sekundi do preko 2 milijarde bita/sec, danas. To praktično znači da bi teorijski prenos enciklopedije Britanika trajao oko 2 sekunde. Danas Internet predstavlja najveću globalnu mrežu miliona računara u celom svetu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET