Očekivani trendovi razvoja informacionih tehnologija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Očekivani trendovi razvoja informacionih tehnologija". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
"Informacija je znanje na kome se bazira donošenje odluka, ili preciznije, informacije su obavještenja i podaci koji u pravom momentu u odgovarajućoj formi stoje na raspolaganju organu ili pojedincu, tako da donošenju odluke i preduzimanje akcije može da se pristupi pri optimalnom stepenu informisanosti."
Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) smatraju se jednim o ključnih faktora, ili glavnih pokretačkih snaga promena u savremenom globalnom svetu. Omogućavajući nesmetani informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i značajnu dostupnost svih delova tržišta, kako velikim tako i onim srednjim i malim učesnicima, ICT otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i ljude pojedničano. Sa druge strane, veća ili manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi ka novim linijama razdvajanja izmedju onih koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da primenjuju nove ICT alate i tehnologije i onih koji to nisu sagledali i nisu dali dovoljan stepen prioritetnosti transformaciji svojih ekonomija prema društvima zasnovanim na znanju i korišćenju ICT potencijala.
Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge značajne promene u komunikacionim tehnologijama - u upotrebu su ušle faks mašine, mobilni telefoni, satelitske antene, sistemi sa glasovnim porukama, kućni računari koji se povezuju sa poslovnim mrežama i Internetom.
Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj. elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko različitih komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže, privatne kablovske linije, mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža. Većina preduzeća postavila je svoje informatičke resurse na mreže, a sve veći deo poslovanja, bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mreža.
Setimo se kao je sve počelo.. Pojava prvih PC računara u svetu je uzburkala mnogo toga - počela je groznica koja će stvoriti jednu sasvim novu industriju, a stvari su se razvijale toliko brzo da je eminentni časopis Time povukao "neverovatan" potez i za čoveka godine proglasio računar.
No ni džin poput IBM-a nije dugo mogao da sedi skrštenih ruku i gleda kako mu manje firme preotimaju važan segment novonastalog tržišta, pa je početkom osamdesetih ponudio kupcima svoj prvi kućni model IBM PC (Personal Computer) koji će, iako za svoje vreme suviše „ozbiljan” i skup, ubrzo postaviti nove standarde u razvoju računarske tehnologije. Pojava prvih 16-bitnih kućnih računara poput „Commodoreove” Amige, „Appleovog” Macintosha i IBM-ove serije PC x86-ica koje svojim performansama donose nove fantastične mogućnosti primene (ne više samo u zabavne svrhe) nametnuće još žešći tempo borbe za kupce koje mnoge druge firme neće moći da izdrže. Rezultat međusobne borbe tri preostala pomenuta giganta danas nam je manje-više poznat.
Prvi kompjuter ikad proizveden bio je ENIAC. Napravljen je u 11 mesecu 1945. Težio je 30 tona i zauzimao prostor od, od prilike, jedne naše učionice, za razliku od današnjih kompjutera koji su oko 3 kg teški i 40-ak cm visoki. Eniac se za rad, prenos podataka i informacija koristio svojim velikim cevima. Kompjuter se vrlo brzo zagrejavao pa je dolazilo do poteškoća na cevima. Toplina je privlačila insekte tj. muhe koje su se uvlačile u cevi i zbog topline se lijepile za njih, to je takođe bilo štetno za kompjuter jer su one izazivale pogreške u radu i prenosu podataka. Zbog toga se i danas greške na računarima nazivaju bug (bag – mušica, muha, insekt). Eniac je stvarno bio golem, a ne možemo ga uporediti ni sa današnjim kalkulatorima. Današnji kompjuteri su inteligentni integrisani krugovi, a integrisani krugovi su tranzistori na sloju silicijuma.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET