Spoljna politika Srbije za vlade Milana Obrenovića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Spoljna politika Srbije za vlade Milana Obrenovića". Rad ima 30 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


СЕМИНАРСКИ РАД
На тему:
Блазнавац настоји да поправи односе са Русима.Исто као што је обећао Аустрији да ће уклонити Руски утицај из Србие,тако је сада Русе убјеђивао да је он противник продора западне политике у Србију.Ова његова двострука политика није упалила код Руса па су глатко одбили његову руку пријатељства.Шта више у инат њему конзул Шишкин остаће до краја Намјесништва.Ристић је нешто флексибилнији у односу са Русима.Он не жели да Србија подпадне под велики утицај било које силе.Његова идеја је да Србија буде што самосталнија,нарочито у унутрашњој политици,и да има добре односе са великим силама,које ће јој гарантовати самосталност.
Директна последица лоших односа са Русијом је распад савеза балканских држава и народа на челу са Србијом.Русија је упућивала сусједне државе да склопе савез са Србијом,као најјачом балканском хришћанском силом у борби против Турака.Међутим што због лоших односа са Русијом,што због лошег односа Намјесништва према овом савезу долази до распада.Одвајају се Црна Гора и Бугарска.Од тада ће Србија имати два проблематична питања,и то Црногорског сепаратизма, и настојања Бугарске да стави под своје остале словенске државе.Бугарима ће у том настојању помоћи Русија,оснивањем националне Бугарске цркве ткз.егзархат.Политика Бугара је да врше побугаривање балканских простора,и настоји да уз помоћ Турске преотме примат Србије на Балкану.Од тада па све до 1912год., Србија ће водити не само борбу против Турака, већ и против Бугарског национализма.
1
Док су се односи са Русијом погоршавали,са Аустроугарском односи су никад бољи.Блазнавац обећава Аустрији да ћа поштовати њене одлуке,и одлуке Порте,и ослободити Србију руског утицаја.због Српске наклоности Аустрији,ова ће јој пружити велику политичку помоћ нарочито у односима са Портом.Сем Аустрије и Француска ће пружити подршку Србији,која заједнички иступа са Аустријом по питању балканских дешавања.Управо под притиском Аустрије и Француске,Порта чини уступке Србији, тиме што признаје Милана за кнеза и додјељује му кнежевско достојанство.Једна од највећих успјеха Намјесништва је доношење устава 1869год.Намјесништво издаје устав без знања Порте,што изазива њихово велико незадовољство.Порта сматра да законе за Србију треба да доноси Султан,својим хатишерифом.Међутим све велике силе, стају на нашу страну и то највише лобирањем аустриске дипломатије, на челу са министром иностраних послова Бајстом.Он шаље једну дипломатску ноту свјетским силама, да Србија на основу Париског уговора има право да се сама уређује.Решавањем ова два питања, намјесништво је без сумње учврстило нашу државну самосталност.
Међутим после ове понуде, умјесто да се односи поправе, они се погоршавају.Блазнавац је болестан па је Калај принуђен да преговара са Ристићем, који је познат као тежак преговарач.Он не прихвата подјелу Босне, он је жели цијелу,а такође не жели да се Србија исувише приклони Аустрији из два ралога: први да не би ово довело до потпуног потпадања Србије под Аустриску власт,а други је да се не би погоршали ионако тешки односи са Русијом,јер је Ристић ишао у правцу побољшавања односа са Њом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET