Sretenjski ustav | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sretenjski ustav". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Факултет за образовање дипломираних
правника и дипломираних економиста за
руководеће кадрове
Семинарски рад
Тема: Сретењски устав
Предмет: Уставно право
Професор: Студент:
Драган Голијан Ружица Станојевић 732-11
Април 2012 г. Велика Плана
Садржај:
Увод..................................................................................3.
Уставно – правни развитак од 1804. до 1835. ..............4.
Стање пре доношења устава...........................................5.
Милетина буна.................................................................5.
Доношење Сретењског устава........................................6.
Три врсте утицаја на Сретењски устав
Садржај устава.............................................................8.-9.
Кнез
Државни совјет
Народна скупштина
Судска власт
Права и слободе грађана
Недостаци Сретењског устава......................................10.
Исход Сретењског устава.............................................11.
Значај Сретењског устава.......................................12.-13.
Закључак.........................................................................14.
Литература......................................................................15.
Увод:
У овом раду бавићу се питањима који се односе на Сретењски устав, политичким приликама које су владале у том периоду, узроцима доношења Устава, његовом садржају и значају који је имао на уставни развитак Србије.
Основни правни акти Кнежевине Србије били су хатишерифи издати 1830. и 1833. године. Царски хатишериф, којим је Србија најзад стекла аутономију, свечано је објављен на Ташмајдану пред кнезом Милошем и београдским пашом, уз присуство многобројних српских старешина и турских чиновника. Хатишерифом из 1833. године уобличен је политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Овим документом припојено је шест спојених нахија, а посебним бератом Милош је добио достојанство српског наследног кнеза.
Перид Милошеве владавине после 1833. био је обележен борбом великаша за оганичавање кнежеве апсолутне власти. Милош је оклевао да оформи Државни совјет, иако је по хатишерифима био обавезан да то учини. Када је 1834. био принуђен да образује „попечитељства“ (министарства), није им дао никаква стварна овлашћења.
Милошев апсолутизам и начин владавине је довео до многобројних буна, чији је циљ био да се ограничи његова власт. Једна од тих буна је била и Милетина бина, која је била и непосредни повод за доношење Сретењског устава, првог српског устава.
Сретењски устав није био донет у договору са Портом и Русијом, па је зато врло брѕо био стављен ван снаге. Међутим, јасно је показао тежњу народа Србије за уставним правима и политичким слободама, за која су се и у каснијим деценијама борили.
Уставно – правни развитак од 1804. до 1833.
Уставна историја Србије обухвата четири периода:
- Први период обухвата уставни развој Србије до Првог светског рата
- Други обухвата развој уставности између два светска рата.
- Трећи период обухвата уставе Србије у периоду федералне Југославије.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET